Ne­za­ra­zne bo­le­sti su vo­de­ći zdrav­stve­ni pro­blem, ka­ko kod nas ta­ko i u svi­je­tu i od njih go­di­šnje umre vi­še lju­di ne­go od svih dru­gih uzro­ka za­jed­no, sa­op­šte­no je na sku­pu u Pod­go­ri­ci. Ra­di­o­ni­cu „Mo­ni­to­ring ne­za­ra­znih bo­le­sti i zdrav­stve­nih ne­jed­na­ko­sti ve­za­nih za ne­za­ra­zne bo­le­sti” or­ga­ni­zo­vao je In­sti­tut za jav­no zdra­vlje, kao Re­gi­o­nal­ni zdrav­stve­no-raz­voj­ni cen­tar u obla­sti hro­nič­nih ma­sov­nih bo­le­sti, uz po­dr­šku „TAIEX-a”.
Di­rek­tor In­sti­tu­ta Bo­ban Mu­go­ša ka­zao je da je op­te­re­će­nje ne­za­ra­znim bo­le­sti­ma vo­de­ći pro­blem ka­ko u svi­je­tu, ta­ko i u ju­go­i­stoč­noj Evro­pi.
– Ne­za­ra­zne bo­le­sti ni­je­su sa­mo vo­de­ći uzro­ci smr­ti, već i obo­li­je­va­nja ko­ja po­sle­dič­no do­vo­de do ne­spo­sob­no­sti obo­lje­lih. Od tih bo­le­sti go­di­šnje umre vi­še lju­di ne­go od svih dru­gih uzro­ka za­jed­no – ka­zao je Mu­go­ša.
– Od 56 mi­li­o­na smrt­nih is­ho­da u 2012. go­di­ni na glo­bal­nom ni­vou, za 38 mi­li­o­na, od­no­sno 68 od­sto, uzrok su bi­le ne­za­ra­zne bo­le­sti od ko­jih su glav­ne kar­di­o­va­sku­lar­ne, ma­lig­ne, hro­nič­ne re­spi­ra­tor­ne, kao i še­ćer­na bo­lest – is­ta­kao je on.
Mu­go­ša je ob­ja­snio da se obo­li­je­va­nje i umi­ra­nje od ne­za­ra­znih bo­le­sti uglav­nom ve­zu­je za sta­ri­ju ži­vot­nu dob.
– Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da ne­za­ra­zne bo­le­sti po­ga­đa­ju sve dob­ne gru­pe. Oko če­tvr­ti­ne smrt­nih slu­ča­je­va od tih bo­le­sti do­go­di se pri­je 60. go­di­ne, dok se oko po­lo­vi­ne smrt­nih slu­ča­je­va do­go­di pri­je 70. go­di­ne sta­ro­sti – na­veo je Mu­go­ša.
On je ka­zao da je sma­nje­nje op­te­re­će­nja ne­za­ra­znim bo­le­sti­ma mo­gu­će pre­ven­tiv­nim ak­tiv­no­sti­ma na po­pu­la­ci­o­nom, i na in­di­vi­du­al­nom ni­vou za po­je­din­ce ko­ji su u vi­so­kom ri­zi­ku da obo­le ili već ima­ju ne­ku ne­za­ra­znu bo­lest.
– Re­gi­o­nal­ni zdrav­stve­no-raz­voj­ni cen­tar za ne­za­ra­zne bo­le­sti, sa sje­di­štem u Cr­noj Go­ri, ima va­žnu ulo­gu u ko­or­di­na­ci­ji sa­rad­nje re­le­vant­nih in­sti­tu­ci­ja i eks­pe­ra­ta u po­lju kon­tro­le i pre­ven­ci­je tih bo­le­sti – re­kao je Mu­go­ša.
Ge­ne­ral­ni di­rek­tor Di­rek­to­ra­ta za zdrav­stve­nu za­šti­tu Men­sud Gr­bo­vić upo­zo­rio je „sa­vre­me­ni sti­lo­vi ži­vo­ta ko­ji uklju­ču­ju sla­bu fi­zi­ču ak­tiv­nost, po­ve­ćan unos so­li, pu­šenje, po­ve­ćan unos al­ko­ho­la, zna­ča­no do­pri­no­se op­te­reć­nju zdrav­stve­nog si­ste­ma ovim bo­le­sti­ma”. On je na­gla­sio da je pre­ven­ci­ja naj­bo­lji vid bor­be pro­tiv tih bo­le­sti.
Cr­na Go­ra je, pod­sje­tio je Gr­bo­vić, 2008. go­di­ne usvo­ji­la Stra­te­gi­ju za pre­ven­ci­ju i kon­tr­o­lu ne­za­ra­znih bo­le­sti i nje­na re­vi­zi­ja je u to­ku ka­ko bi se uskla­di­la sa re­le­vant­nim ak­ti­ma usvo­je­nim u me­đu­vre­me­nu.
En­ri­ke Lo­jo­la iz Svjet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je oci­je­nio je da će za­jed­nič­ki i ko­or­di­ni­ra­ni na­po­ri vi­še ze­ma­lja bi­ti od ključ­nog zna­ča­ja za una­pre­đe­nje pre­ven­ci­je ne­za­ra­znih bo­le­sti.
D.B.