Pred­sjed­nik CA­NU aka­de­mik Mo­mir Đu­ro­vić oci­je­nio je na re­dov­noj skup­šti­ni te in­sti­tu­ci­je da je šest sud­skih pro­ce­sa ko­ji su po­kre­nu­ti pro­tiv od­lu­ka Vla­de i Mi­ni­star­stva na­u­ke, kao i upo­zo­re­nje mi­ni­stru fi­nan­si­ja Ra­do­ju Žu­gi­ću da će pro­tiv nje­ga pod­ni­je­ti kri­vič­nu pri­ja­vu, zbog ne­po­što­va­nja Za­ko­na o bu­dže­tu, na­tje­ra­lo nad­le­žne da pre­ki­nu ne­u­te­me­lje­no ka­žnja­va­nje te na­uč­ne in­sti­tu­ci­je. Na skup­šti­ni je jed­no­gla­sno usvo­jen fi­nan­sij­ski iz­vje­štaj za pro­šlu go­di­nu, kao i iz­vje­šta­ji o ra­du CA­NU za isti pe­ri­od i pro­gram ra­da za 2015. Đu­ro­vić je na­gla­sio da je bu­džet CA­NU za 2015. go­di­nu u od­no­su na pret­hod­nu po­ve­ćan za 80.000 hi­lja­da eura i iz­no­si 1.264.000 eura, što su tra­ži­li od Mi­ni­star­stva na­u­ke.
– Vi­še od dvi­je go­di­ne smo če­ka­li da Vr­hov­ni sud re­vi­zi­jom uka­že na ne­za­ko­ni­te vla­di­ne od­lu­ke u 2012. i 2013. go­di­ni. Za ne­is­pla­će­na sred­stva u tom pe­ri­o­du i da­lje se su­di­mo, iako je re­vi­zi­jom Vr­hov­nog su­da taj pro­blem jed­nim di­je­lom ri­je­šen u na­šu ko­rist. Sko­ro či­ta­vu pro­šlu go­di­nu ra­di­li smo bez za­ko­nom pred­vi­đe­nih sred­sta­va iz bu­dže­ta, ko­ja su nam tek upla­će­na kra­jem no­vem­bra, ka­da smo do­bi­li iz­nos za či­ta­vu go­di­nu od 1.180.120 eura – is­ta­kao je Đu­ro­vić.
On je po­ja­snio da su to­kom 2014. go­di­ne funk­ci­o­ni­sa­li od do­na­ci­ja i pri­ho­da na osno­vu na­uč­nih pro­je­ka­ta i pro­da­tih knji­ga i pu­bli­ka­ci­ja.
– Ukup­no smo po­tro­ši­li oko 300.000 eura, od če­ga smo re­fun­di­ra­li 107.000, ka­da su nam upla­će­na sred­stva iz bu­dže­ta. Mo­ram da ka­žem da smo uspje­šno za­vr­ši­li pret­hod­nu go­di­nu, jer na dru­gom ra­ču­nu ima­mo 590.000 eura, ko­je smo pri­ho­do­va­li na­uč­nim ra­dom i od­ra­đe­nim pro­jek­ti­ma – ob­ja­šnja­va Đu­ro­vić.
On je oci­je­nio „na­karad­nim” Za­kon o CA­NU.
– Na­ci­o­nalna aka­de­mi­ja je valj­da po Usta­vu sa­mo­stal­na, a ne da se za­ko­nom pro­pi­su­je i ogra­ni­ča­va nje­na auto­nom­nost, čak i slo­bo­da. Član­stvo mo­ra da po­ka­že ve­ći ste­pen ini­ci­ja­tiv­no­sti, po­seb­no ka­da su u pi­ta­nju pro­jek­ti ve­za­ni za pro­ble­me u Cr­noj Go­ri – do­dao je Đu­ro­vić.
Pot­pred­sjed­nik Aka­de­mi­je Dra­gan Ra­do­njić po­ru­čio je da je pri­o­ri­tet za 2015. go­di­nu me­đu­na­rod­na na­uč­na sa­rad­nja, uz po­sje­tu i raz­mje­nu is­ku­sta­va sa dru­gi­ma aka­de­mi­ja­ma.
– Re­a­li­zo­va­će­mo tri me­đu­na­rod­na pro­jek­ta. Na­mje­ra­va­mo da iz­da­vač­ku dje­lat­nost ra­do­va ostva­ri­mo u 37 pri­mje­ra. Na­sta­vi­će­mo pro­je­kat bi­o­di­ver­zi­te­ta CG, kao i rječ­ni­ka iz­vo­r­nog je­zi­ka i knji­žev­no­sti. Cilj nam je da ostva­ri­mo kon­ti­nu­i­ra­ni is­tra­ži­vač­ki na­pre­dak i ta­ko po­tvr­di­mo iden­ti­tet ove in­sti­tu­ci­je – ka­zao je Ra­do­njić.
Se­kre­tar CA­NU Ra­ni­slav Bu­la­to­vić re­kao je da je ta in­sti­tu­ci­ja u pro­te­kloj go­di­ni bi­la no­si­lac ve­li­kog bro­ja na­uč­nih i is­tra­ži­vač­kih pro­je­ka­ta u dr­ža­vi.
– Bi­li smo no­si­o­ci pro­jek­ta ma­pi­ra­nje opa­snog ga­sa rado­na na cr­no­gor­skom pod­ruč­ju. Pu­bli­ko­va­li smo 22 na­uč­na ra­da i ti­me na­sta­vi­li za­pa­že­nu izda­vač­ku dje­lat­nost. Na­ši čla­no­vi u mno­gim obla­sti­ma ra­de na sa­mo­stal­nim pro­jek­ti­ma, ka­ko u na­u­ci ta­ko i u umjet­no­sti, bez fi­nan­sij­ske po­mo­ći CA­NU. Na­dam se da nam ne­do­sta­tak sred­sta­va u na­red­nom pe­ri­o­du ne­će pred­sta­vlja­ti pre­pre­ku da na­sta­vi­mo sa te­žnjom da po­mog­ne­mo cr­no­gor­skom dru­štvu u cje­li­ni – ka­že Bu­la­to­vić.D.B.


UCG i Me­di­te­ran da se po­za­ba­ve pla­gi­ra­njem

Đu­ro­vić je upo­zo­rio da su u Cr­noj Go­ri pri­sut­ne lo­še prak­se „fa­bri­ko­va­nja, fal­si­fi­ko­va­nja i pla­gi­ra­nja, če­mu su sklo­ni i sta­ri­ji na­uč­ni­ci”.
– Skre­ćem pa­žnju na UCG i Uni­ver­zi­tet Me­di­te­ran da obra­te pa­žnju na ovu po­ja­vu, jer smo svje­do­ci da to­ga ima u vi­so­kom obra­zo­va­nju. Ko­li­ko god da smo ma­la i ne­raz­vi­je­na ze­mlja, ova­kvu prak­su ne smi­je­mo to­le­ri­sa­ti – re­kao je Đu­ro­vić.


Sa­mo­zva­ni aka­de­mi­ci ho­će da bu­du čla­no­vi

Đu­ro­vić je oci­je­nio da je „ne­za­pam­će­na upor­nost u isto­ri­ji i ci­vi­li­za­ci­ji da se gru­pi­ca sa­mo­zva­nih aka­de­mi­ka ugu­ra u član­stvo na­ci­o­nal­ne aka­de­mi­je, bez pro­pi­sa­ne pro­ce­du­re iz­bo­ra”.
– Naj­vi­še nas bri­ne i za­pa­nju­je po­dr­ška jed­nog bro­ja lju­di, ko­ji od­lu­ču­ju o tom ha­o­su – krat­ko se osvr­nuo Đu­ro­vić.