U Ko­to­ru se po­ve­ća­va broj mla­dih ko­ji eks­pe­ri­men­ti­šu za ma­ri­hu­a­nom, ali i onih ko­ji ima­ju pro­ble­ma sa po­re­me­ća­ji­ma u is­hra­ni, upo­zo­ri­la je dok­to­ri­ca Ma­ri­na Ro­ga­no­vić, na­čel­nik odje­lje­nja za li­je­če­nje bo­le­sti za­vi­sno­sti u Spe­ci­jal­noj bol­ni­ci­ci za psi­hi­ja­tri­ju u tom gra­du.
– Ja­vlja­ju mi se dje­ca od 12 go­di­na či­ji ro­di­te­lji su u ču­du, jer je nji­ho­vom dje­te­tu ma­ri­hu­a­na do­stup­na – re­kla je Ro­ga­no­vi­će­va za Ra­dio Ko­tor. Is­ta­kla je da dje­ca ko­ja du­že uzi­ma­ju ma­ri­hu­a­nu mo­gu po­sta­ti za­vi­sni­ci, i mo­gu ka­sni­je uzi­ma­ti dru­ge dro­ge.
Od kon­zu­mi­ra­nja al­ko­ho­la i psi­ho­ak­tiv­nih sup­stan­ci na odje­lje­nju za bo­le­sti za­vi­sno­sti li­je­či se dva­de­se­tak pa­ci­je­na­ta, iz­me­đu 25 i 65 go­di­na.
Ro­ga­no­vi­će­va ­tvr­di da do po­čet­nih eks­pe­ri­men­ti­sa­nja sa al­ko­ho­lom i dru­gim psi­ho­ak­tiv­nim sup­stan­ca­ma naj­če­šće do­la­zi u pe­ri­o­du ado­le­scen­ci­je, što mo­že da ima da­le­ko­se­žne po­sle­di­ce na raz­voj mla­de oso­be. Čest po­re­me­ćaj u is­hra­ni u vi­du ano­rek­si­je i bu­li­mi­je, ob­ja­šnja­va, po­či­nje obič­no oko pet­na­e­ste go­di­ne i ima ogrom­ne po­sle­di­ce na so­mat­ski, psi­hič­ki i so­ci­jal­ni ži­vot mla­de oso­be.
– Neo­bič­no je upra­vo to što se ra­di o iz­u­zet­no in­te­li­gent­nim i obra­zo­va­nim, uglav­nom žen­skim li­ci­ma. Ve­o­ma je te­ško spro­ve­sti li­je­če­nje jer ono zah­ti­je­va mul­ti­di­sci­pli­nar­ni pri­stup. Re­zul­ta­ti su pri­lič­no skrom­ni u či­ta­vom svi­je­tu, pa i kod nas. Iako se ma­lo­ljet­ne oso­be ne li­je­če u na­šoj bol­ni­ci, do­la­ze am­bu­lant­no. U pro­te­kloj go­di­ni do sa­da ih je na raz­go­vo­ru bi­lo de­se­tak – re­kla je Ro­ga­no­vi­će­va.
Sve vi­še je i onih, do­da­je, ko­ji su sklo­ni koc­ka­nju, pre­ko­mjer­noj upo­tre­bi in­ter­ne­ta, mo­bil­nog te­le­fo­na i onih ko­ji svo­je vri­je­me pro­vo­de uz te­le­vi­zor.
Sve ma­nje je ver­bal­ne, ne­po­sred­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, dru­že­nja, sport­skih ak­tiv­no­sti.
– Mla­di da­nas, na­ža­lost, sti­ču ne­re­al­nu sli­ku o dru­že­nju i bro­ju kva­li­tet­nih pri­ja­te­lja ko­je ima­ju upra­vo za­hva­lju­ju­ći dru­štve­nim mre­ža­ma. Do sa­da je iz­vor mno­gih bo­le­sti za­vi­sno­sti, ujed­no i raz­log po­vrat­ka u bo­lest kod li­je­če­nih za­vi­sni­ka, po­ja­sni­la je dr Ro­ga­no­vić is­ta­kav­ši da je u na­šem okru­že­nju pri­mje­tan uti­caj sek­ti, na­ro­či­to na psi­hič­ki ne­sta­bil­ne oso­be, sub­de­pre­siv­ne, ank­si­o­zne i usa­mlje­ne.
B.M.