Uve­li­ko po­zna­ti po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­va­đač iz Bre­zo­je­vi­ca kod Pla­va Dže­vat Šar­ki­no­vić, uvi­jek ne­mir­nog du­ha sklo­nog no­vim po­ljo­pri­vred­nim kul­tu­ra­ma, ko­jih na na­šem pod­ne­blju ne­ma. Na­ba­vio je no­ve vr­ste vo­ća ko­je je za­sa­dio na svom ima­nju i pra­ti ih da bi oci­je­nio da li su za na­še pod­ne­blje.
Ra­di se pr­ven­stve­no o vi­no­voj lo­zi, ukra­jin­skom i ru­skom gro­žđu ko­je uspi­je­va na ve­ćim nad­mor­skim vi­si­na­ma i pod­no­si ve­o­ma ni­ske tem­pe­ra­tu­re, od -25 do -30 ste­pe­ni Cel­zi­ju­so­vih. Ovo grođ­će ve­o­ma ra­no sa­zri­je­va, ot­por­no je na bo­le­sti i ima iz­u­zet­no ve­li­ki pro­ce­nat še­će­ra. Zr­no je te­ško od 10 do 22 gra­ma, pa je če­sto ve­će od šlji­ve po­že­ga­če, ka­že šar­ki­no­vić.
- Po ru­skoj li­te­ra­tu­ri sa 99 od­sto si­gur­no­sti mo­gu re­ći da će ovo gro­žđe us­pje­ti u na­šem kli­ma­tu i ovoj nad­mor­skoj vi­si­ni. No, sve to ipak tre­ba vi­dje­ti na dje­lu. Kao no­vi­tet na­ba­vio sam i in­di­jan­sku ba­na­nu ko­ja, ta­ko­đe, pod­no­si tem­pe­ra­tu­ru do -25 ste­pe­ni. Ka­ko se na­vo­di u li­te­ra­tu­ri, ova bilj­ka je voć­ka ko­ja da­je plo­do­ve slič­ne ora­hu, ali du­ži­ne od 10 do 12 cen­ti­me­ta­ra, či­ji je ukus mje­ša­vi­na uku­sa ba­na­ne, ki­vi­ja i man­ga. Na­ba­vio sam i „še­ri­ko­zu”. Ri­ječ je o hi­bri­du na­sta­lom ukr­šta­njem kaj­si­je i tre­šnje, ali ka­rak­te­ri­stič­nog uku­sa. Plod je ve­li­či­ne iz­me­đu kaj­si­je i tre­šnje i pod­no­si ni­ske zim­ske tem­pe­ra­tu­re, do -25 ste­pe­ni. Imam i ne­što sad­nog ma­te­ri­ja­la mi­ni vo­ća­ka - krup­nih ri­bi­zli cr­ve­nih i cr­nih, kao i je­dan ko­lo­sal­ni „go­zbe­ri” ili „ogrozd”, či­ji plo­do­vi do­se­žu ve­li­či­nu go­to­vo kao šlji­va. To je bilj­ka ko­ja ra­ste do me­tar i po vi­si­ne - ob­ja­šnja­va Šar­ki­no­vić.
Na­ba­vio je i par se­lek­ci­ja krup­no­plod­nog dre­na - ho­land­ski i ru­ski, kao i je­dan sa ame­rič­kog­kon­ti­nen­ta. Iz Ame­ri­ke je na­ba­vio i tri vr­ste smo­kve, ko­je pod­no­se tem­pe­ra­tu­re od do 23 do 24 ste­pe­na. Na­da se da će za par go­di­na ove ame­rič­ke smo­kve ra­đa­ti plo­do­ve. Iz Nje­mač­ke je ove go­di­ne do­nio no­ve ja­bu­ke, ot­por­ne na bo­le­sti. Šar­ki­no­vić je za­sa­dio i sor­tu „si­ri­jus”, ko­ja se pr­ska je­di­no pro­tiv šte­to­či­na to­kom pro­lje­ća.
- Po­što joj je je­dan od ro­di­te­lja „zlat­ni de­li­šes”, plo­do­vi su na­lik na ovu ja­bu­ku. „Si­ri­jus” je mno­go ot­por­ni­ji, tra­je do se­dam mje­se­ci i ima iz­u­zet­no hr­ska­vo me­so, što je na­sli­je­dio od dru­gog ro­di­te­lja, „to­pa­za”, ču­ve­ne če­ške ja­bu­ke. Imam i ja­bu­ku „mer­kur”, na­sta­lu od dvi­je pro­bra­ne i ot­por­ne ja­bu­ke. U za­sa­du imam i jed­nu šlji­vu zva­nu „ha­ro­ma” ko­ja ima iz­u­zet­ne oso­bi­ne - ot­por­na je na šar­ku i mo­li­li­ju, a sa­zri­je­va kad i po­že­ga­ča, a od na­še šlji­ve ima plod dva pu­ta ve­ći – ka­že naš do­ma­ćin.
Za ne­ku dru­gu pri­li­ku osta­vio je šlji­vu „jo­fe­lu”, tre­nut­ni hit u Nje­mač­koj i Če­škoj. U svom voć­nja­ku ima i ne­ko­li­ko du­do­va od ko­jih oče­ku­je do­bre re­zul­ta­te, ko­je je na­vi­kao od aro­ni­je „go­dži be­ri”, ma­li­ne i ku­pi­ne, vid­no za­do­vo­ljan pri­ča Šar­ki­no­vić.
N.V.