Na oko 70 ki­lo­me­ta­ra od Nik­ši­ća, pod pla­ni­nom Bi­je­la go­ra, a uz sa­mu gra­ni­cu sa Re­pu­bli­kom Srp­skom na­la­zi se se­lo Nu­do, na­iz­gled za­ba­če­no mje­sto iz ko­jeg već go­di­na­ma mla­di od­la­ze. Me­đu­tim, dva­de­set­de­ve­to­go­di­šnji Aćim Da­bo­vić ta­mo­šnjem sta­nov­ni­štvu vra­ća na­du da će bi­ti bo­ljih da­na. Tu je ro­đen i tu su mu ro­di­te­lji i se­stra, a on je, kao je re­kao, po­ku­šao ne­gdje dru­go pro­na­ći bo­lji ži­vot. Ra­de­ći raz­ne po­slo­ve shva­tio je da sve to mo­že i u rod­nom mje­stu. Vra­tio se po­slu svo­ga dje­da, oca i stri­ca – vi­nar­stvu i ni­je se po­ka­jao. Sa­da je naj­mla­đi vi­nar ko­ji je pri­je dvi­je go­di­ne u svo­joj ku­ći otvo­rio i vi­na­ri­ju „Da­bo­vić”, oda­kle na tr­ži­šte Cr­ne Go­re pla­si­ra na hi­lja­de li­ta­ra vi­na, kva­li­tet­ne lo­zo­ve ra­ki­je, ra­znih tra­va­ri­ca i li­ke­ra.
– Imam oko šest hi­lja­da čo­ko­ta, sve autoh­to­nih vr­sta gro­žđa po­se­đe­ne na dva hek­tra ze­mlje. Ne­ću tu sta­ti. Već na­red­ne go­di­ne pla­ni­ram pro­ši­re­nje i vi­no­gra­da i pro­iz­vod­nje. Pro­iz­vod­nja do pro­šle go­di­ne bi­la mi je če­ti­ri hi­lja­de fla­ša vi­na od če­ga, u za­vi­sno­sti od ro­da, naj­vi­še cr­nog. Pro­iz­ve­dem i do hi­lja­du li­ta­ra lo­zo­ve ra­ki­je, is­pri­čao je Da­bo­vić.
Od ra­nog dje­tinj­stva je u vi­no­gra­du, pa je po­sao odav­no i na­u­čio. Po­ma­že mu nje­go­va po­ro­di­ca, osim u pro­iz­vod­nji vi­na ko­ju Aćim is­klju­či­vo sam ra­di.
– Pro­mi­je­nio sam ne­ko­li­ko po­slo­va, pro­bao sam, ali je sve to bi­lo krat­ko i on­da sam vi­dio da mo­gu na svom do­ma­ćin­stvu da bu­dem svoj ga­zda, da za­ra­dim mno­go vi­še ne­go na ne­ko dru­gom po­slu jer od ovo­ga mo­ja po­ro­di­ca so­lid­no ži­vi. A ina­če vo­lim da de­gu­sti­ram vi­na, vo­lim taj po­sao i on­da sam na kra­ju vi­dio da je to ve­o­ma is­pla­ti­vo i od­lu­čio sam to da ra­dim, is­pri­čao je mla­di vi­nar ko­ji u skla­du sa po­tre­ba­ma to­kom go­di­ne an­ga­žu­je od 5-15 se­zon­skih rad­ni­ka uglav­nom na ber­bi.
U vi­na­ri­ji „Da­bo­vić” pra­ve se cr­na, cr­ve­na i „ži­lav­ka” bi­je­lo vi­no. U Aći­mo­vom vi­no­gra­du uz pod­go­rič­ki vra­nac, ta­li­jan­ski ri­zling, sme­de­rev­ka, ka­ber­ne sa­vi­njon, pro­ko­pac, ro­za­kli­ja, dok je vr­sta „ži­lav­ka” jed­na od naj­sta­ri­jih u Nu­do­lu. Mla­di Da­bo­vić tre­nut­no ra­di na po­vrat­ku još sta­ri­jeg nu­dol­skog gro­žđa-ali­kant bu­šea, ko­jeg je, pre­ma pri­ča­ma u taj kraj iz Fran­cu­ske pri­je vi­še od vi­je­ka do­nio Ra­de Sre­da­no­vić.
- To je ina­če naj­sta­ri­ja sor­ta u Nu­do­lu ko­ja je do­ni­je­ta, ima ogrom­nu gu­sti­nu i od­li­čan je bo­ja­di­ser. Kod nas su je ne­kad zva­li „ale­kant” i tre­nut­no u Nu­do­lu ima ne­kih od 50-100 čo­ko­ta te vr­ste, a u Fran­cu­skoj sko­ro da je vi­še ne­ma. Pri­pre­mam da, ako bog, do­go­di­ne za­sa­dim oko hi­lja­du čo­ko­ta i on­da ću pra­vi­ti is­klju­či­vo vi­no „ali­kant bu­še”, ka­zao je Da­bo­vić.
B.Bra­šnjo


Zbog do­brog vi­na i tu­ri­sti do­la­ze

Se­lo je ina­če po­zna­to po vi­no­gra­dar­stvu, a Da­bo­vić,po­što pla­ni­ra proš­re­nje pro­izvdo­nje, na­red­ne go­di­ne će od svo­jih kom­ši­ja ot­ku­plji­va­ti vi­ško­ve gro­žđa. Vi­na „Da­bo­vi­ća” tre­nut­no ima­ju svo­je mu­šte­ri­je u Cr­noj Go­ri, ali mla­di vi­nar is­ti­če da su in­te­re­sant­na i tu­ri­sti­ma pa je u pla­nu i iz­voz.
- Ne mo­ram da „te­zga­rim” već imam stal­ne mu­šte­ri­je ko­je po­ru­ču­ju od­re­đe­ne ko­li­či­ne. A uz to imam i tu­ri­ste ko­ji do­đu u na­šu vi­na­ri­ju. To su uglav­nom stran­ci ko­ji su pro­ba­li na­ša vi­na, pa su nas pre­po­ru­či­va­li i ta­ko je kre­nu­lo pa da­nas u Nu­do zna da do­đe gru­pa njih, ili sa­mi, ili ih do­ve­du tu­ri­stič­ke agen­ci­je, ka­zao je Da­bo­vić.


Tra­ci­ci­ja za­stu­plje­na u pro­iz­vod­nji

Zbog za­do­vo­lje­na stan­dar­da u vi­na­ri­ji „Da­bo­vić” teh­no­lo­gi­ju su une­ko­li­ko mo­der­ni­zo­va­li. Aćim is­ti­če da se ipak ve­ći­na pro­ce­sa od­vi­ja na tra­di­o­na­lan na­čin, osim sa­mog fi­nal­nog di­je­la, a sve u ci­lju da nji­ho­va vi­na ima­ju od­lič­nu gu­sti­nu i kva­li­tet.
-Kva­li­tet mo­ra da pra­ti no­va teh­no­lo­gi­ja, ali dok vi­no ne do­đe u vin­ske su­de sve se ra­di na tra­di­ci­o­na­lan na­čin. I ze­mlji­šte u Nu­do­lu, u ko­jem je me­di­te­ran­ska kli­ma, po­go­du­je te ne­mam po­tre­bu da čo­ko­te tre­ti­ram he­mij­skim sred­stvi­ma. Iz ino­stran­stva sam ne­dav­no na­ba­vio spe­ci­jal­na ulja na bilj­noj ba­zi ko­je ću ove go­di­ne te­sti­ra­ti na čo­ko­ti­ma, da vi­dim ko­li­ko će ih za­šti­ti od pla­me­nja­če i pe­pel­ni­ce ko­je su ov­dje naj­če­šći uzroč­ni­ci bo­le­sti u vi­no­gra­di­ma, re­kao je Da­bo­vić.