Kom­po­sti­ra­nje je naj­sta­ri­ji i naj­pri­rod­ni­ji na­čin re­ci­kli­ra­nja or­gan­skog ot­pa­da, ko­ji se raz­gra­đu­je pod dej­stvom bak­te­ri­ja, cr­va i in­se­ka­ta. Do­bi­je­ni pro­iz­vod – kom­post, ko­ri­stan je ma­te­ri­jal, sli­čan hu­mu­su, ko­ji se mo­že ko­ri­sti­ti za ob­ra­du ze­mlji­šta ili kao đu­bri­vo. Ako ima­mo u vi­du da 20 do 30 od­sto pro­sječ­nog kuć­nog ot­pa­da či­ne or­gan­ske bi­o­ra­zgra­di­ve ma­te­ri­je (osta­ci od pri­pre­me hra­ne, vrt­ni ili ze­le­ni ot­pad), kom­po­sti­ra­nje je naj­ko­ri­sni­ji na­čin nje­go­vog zbri­nja­va­nja. Kom­post hra­ni bilj­ke, osi­gu­ra­va pro­zrač­nost tla, za­dr­ža­va vo­du, po­go­du­je ra­stu kor­je­ni­tih bi­lja­ka, te se nje­go­va pri­mje­na pre­po­ru­ču­je u voć­nja­ci­ma, po­vrt­nja­ci­ma, ra­sad­ni­ci­ma, par­ko­vi­ma i ze­le­nim po­vr­ši­na­ma, po­ljo­pri­vre­di, sto­čar­stvu, šu­mar­stvu, kao i u pre­hram­be­noj in­du­stri­ji, ugo­sti­telj­stvu, pi­ja­ca­ma, stam­be­nim i dru­gim objek­ti­ma. Pra­vlje­njem kom­po­sta šte­di­mo no­vac, jer bes­plat­no do­bi­ja­mo kva­li­tet­no or­gan­sko gno­ji­vo. Uz to šti­ti­mo ži­vot­nu sre­di­nu, jer sma­nju­je­mo de­po­no­va­nu ko­li­či­nu ot­pa­da za 1/3. Pred­nost je i to što iz­bje­ga­va­mo upo­tre­bu vje­štač­kih đu­bri­va ko­ja sma­nju­ju kva­li­tet vo­da i ze­mlji­šta i ugro­ža­va­ju zdra­vlje lju­di, bi­lja­ka i ži­vo­ti­nja.
Kom­po­sti­ra­nje mo­že­te oba­vlja­ti sa­mo­stal­no, u svom vr­tu ili dvo­ri­štu, ili za­jed­no u okvi­ru stam­be­ne je­di­ni­ce, na po­god­nim lo­ka­ci­ja­ma u na­se­lji­ma. U raz­vi­je­nim ze­mlja­ma to se ra­di na ve­li­kim kom­po­sta­na­ma (cen­tral­no kom­po­sti­ra­nje), uz pret­hod­no odvo­je­no pri­ku­plja­nje bi­o­lo­škog ot­pa­da u po­seb­ne sprem­ni­ke i od­voz na lo­ka­ci­ju kom­po­sta­ne.
U do­ma­ćin­stvu mo­že­mo odva­ja­ti bi­o­ra­zgra­di­vi ot­pad od osta­log, te od­la­ga­ti ga u kom­po­sti­li­šte ko­je mo­že­mo sa­mi da na­pra­vi­mo od dr­ve­ta (pa­le­ta), ci­gle ili ži­ce že­lje­nog ob­li­ka. Pri iz­ra­di na stra­ni­ca­ma kom­po­ste­ra oba­ve­zno tre­ba osta­vi­ti šu­plji­ne ra­di pro­zrač­no­sti. Kom­po­ster tre­ba da bu­de po­sta­vljen na ze­mlji i da ima po­klo­pac od da­sa­ka, plat­na, kar­to­na. Ma­te­ri­jal za kom­po­sti­ra­nje se sla­že slje­de­ćim re­dom: na dno se sta­vlja isit­nje­no gra­nje (do 15sm), za­tim sloj li­šća i pre­ko bi­o­ot­pad, oko 20 sm, pret­hod­no usit­njen na ko­ma­de ma­nje od 5 sm. Iz­me­đu slo­je­va bi­o­ot­pa­da tre­ba na­su­ti ta­nak sloj vrt­ne ze­mlje ili svje­žeg kom­po­sta. U ma­lim ko­li­či­na­ma mo­že­mo do­da­ti i pe­pe­la od ne­tre­ti­ra­nog dr­ve­ta, jer sa­dr­ži do­sta kal­ci­ju­ma i ka­li­ju­ma, ali ako­je u pi­ta­nju bo­ja­no ili tre­ti­ra­no dr­vo, u pe­pe­lu će se na­ći te­ški me­tal ili ne­ki dru­gi ne­po­želj­ni ele­men­ti, te se ta­kav pe­peo, kao ni pe­pe­po od uglja, ne pre­po­ru­ču­je. Po­stu­pak se po­na­vlja dok kom­post­na hr­pa ne do­stig­ne vi­si­nu od 1,2 me­tra. Pri to­me tre­ba vo­di­ti ra­ču­na da po­la ma­te­ri­ja­la bu­de suv, a po­la vla­žan, uz stal­no mi­je­ša­nje. Ni­je do­bro ni ka­da ima pre­vi­še vo­de, ni­ti ka­da je suv. Hr­pu tre­ba pre­vr­ta­ti u po­čet­ku na­kon dvi­je sed­mi­ce, a po­sli­je to­ga sva­ka dva mje­se­ca. Što če­šće ga mi­je­ša­mo, za kra­će vri­je­me će­mo do­bi­ti go­tov hu­mus.
Kom­post je zrio po­sli­je šest do de­set mje­se­ci i tre­ba ga pro­si­ja­ti (si­to ve­li­či­ne otvo­ra oko 1 sm). Ve­će ko­ma­de ko­ji su osta­li na si­tu vra­ti­te u pro­ces kom­po­sti­ra­nja
Pod uti­ca­jem bak­te­ri­ja i kva­sa­ca na­sta­je pro­ces raz­grad­nje,pri če­mu na­sta­je to­plo­ta, a po­sli­je tog pe­ri­o­da se po­ja­vlju­ju glji­vi­ce i mi­kro­or­ga­ni­zmi koj­ji pre­ra­đu­ju ma­te­ri­jal. U fa­zi iz­grad­nje po­ja­vlju­ju se pro­to­zoa (jed­no­će­lij­ske ži­vo­ti­nje), za­tim vi­še­će­lij­ski or­ga­ni­zmi (sto­no­ge, gli­ste), ko­ji usit­nja­va­ju i mi­je­ša­ju ma­te­ri­jal, stva­ra­ju­ći kom­post­ne gru­dvi­ce. Na kra­ju do­bi­ja­mo svje­ži kom­post spre­man za upo­tre­bu.
Kom­po­sti­ra­nje je dio pro­jek­ta NVO Eko Cen­tar „Del­fin” iz Ko­to­ra, či­ji će ak­ti­vi­sti to­kom svo­je kam­pa­nje u Cr­noj Go­ri i prak­tič­no po­ka­za­ti ka­ko se kom­post pra­vi. M.D.PO­PO­VIĆ


Vrt­na ku­ći­ca - kom­po­sta­na

Ja­pan­ski ar­hi­tek­ti su di­zaj­ni­ra­li ma­lu okru­glu ku­ći­cu za pi­je­nje ča­ja, ko­ja sa stra­ne ujed­no ima i pre­gra­de za kom­po­sti­ra­nje. To­kom raz­grad­nje or­gan­skog ot­pa­da unu­tar ku­ći­ce stva­ra se tem­pe­ra­tu­ra do 60 ste­pe­ni, a ne fa­li ni svje­tlo­sti jer je krov na­pra­vljen od pro­vid­nog ma­te­ri­ja­la.