Am­ba­sa­dor Cr­ne Go­re u Ru­si­ji Igor Jo­vo­vić opo­zvan je na­kon sa­mo go­di­nu da­na funk­ci­je, a raz­log za to je, pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, pro­cje­na vr­ha vla­sti da se ni­je naj­bo­lje sna­šao i da ni­je na ade­kva­tan na­čin od­go­vo­rio iza­zo­vi­ma mi­si­je ko­ja mu je po­vje­re­na, ima­ju­ći u vi­du iz­u­zet­nu de­li­kat­nost od­no­sa Cr­ne Go­re u Ru­si­je.
Iz Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va Cr­ne Go­re „Da­nu” su ka­za­li da će na kon­kret­na pi­ta­nja o opo­zi­vu am­ba­sa­do­ra i raz­lo­zi­ma pre­stan­ka Jo­vo­vi­će­vog man­da­ta mo­ći da od­go­vo­re u po­ne­dje­ljak.
Vla­da je do­ni­je­la od­lu­ku o opo­zi­vu tro­ji­ce di­plo­mat­skih pred­stav­ni­ka Cr­ne Go­re u ino­stran­stvu. To su am­ba­sa­dor Cr­ne Go­re u Ru­si­ji Igor Jo­vo­vić, am­ba­sa­dor u Austri­ji Ivan Mi­lić i šef Stal­ne mi­si­je u Nju­jor­ku Želj­ko Pe­ro­vić. Njih tro­ji­ca su na ne­re­zi­dent­noj osno­vi po­kri­va­li i Bje­lo­ru­si­ju, Ka­zah­stan, Če­šku, Slo­vač­ku, Ku­bu i Ko­sta­ri­ku.
Dok je za Jo­vo­vi­ća si­tu­a­ci­ja ve­za­na za de­li­kat­nost po­li­tič­kih od­no­sa, Mi­lić bi tre­ba­lo da se vra­ti na­kon dvi­je i po go­di­ne mi­si­je ra­di po­vrat­ka na du­žnost u cr­no­gor­skom MVP-u. Pe­ro­vi­ću man­dat u Nju­jor­ku is­ti­če usko­ro i nje­ga će, ka­ko je „Dan” pi­sao još u sep­tem­bru, na­sli­je­di­ti Mi­li­ca Pe­ja­no­vić Đu­ri­šić, biv­ša mi­ni­star­ka od­bra­ne.
Već se po­mi­nja­lo da bi ko­fe­re pri­je vre­me­na tre­ba­lo da pa­ku­ju i am­ba­sa­dor u Lon­do­nu Bo­ri­slav Ba­no­vić i nje­gov ko­le­ga u Ber­li­nu Ran­ko Vu­ja­čić, što se za­sad ni­je do­go­di­lo, ali, po na­šim sa­zna­nji­ma, i to tre­ba ubr­zo oče­ki­va­ti.
Mi­ni­star­stvo je i ra­ni­je na­ja­vlji­va­lo od­re­đe­ne ka­drov­ske pro­mje­ne u di­plo­ma­ti­ji na osno­vu ana­li­ze ra­da am­ba­sa­do­ra i kon­zu­la, ko­ja je na­ja­vlje­na u pro­gra­mu ra­da Vla­de. Man­dat am­ba­sa­do­ra obič­no tra­je tri go­di­ne, ma­da od­lu­kom mi­ni­stra mo­že da bu­de pro­du­žen za još 18 mje­se­ci.
Mo­skov­ski dnev­ni list „Ko­mer­sant“ ob­ja­vio je u de­cem­bru ove go­di­ne tekst u ko­jem se, po­red osta­log, na­vo­di da je Jo­vo­vi­će­va su­pru­ga Ve­sna iza­zva­la skan­dal ka­da je on pre­da­vao akre­di­tive ru­skom pred­sjed­ni­ku Vla­di­mi­ru Pu­ti­nu. Po pi­sa­nju tog me­di­ja, ona je ta­da na­sil­no po­ku­ša­la da do­đe u si­tu­a­ci­ju da fo­to­gra­fi­še Pu­ti­na i Jo­vo­vi­ća, pri če­mu je bi­la gru­ba pre­ma fo­to­re­por­te­ri­ma i oso­blju. Ona je u pi­smu ko­je je upu­ti­la me­di­ji­ma na­kon tog član­ka ne­gi­ra­la te na­vo­de.
Po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić ka­zao je za „Dan” da se u do­ma­ćoj jav­no­sti di­plo­ma­ti­ja do­ži­vlja­va kao za­bran vla­da­ju­ćih par­ti­ja. On je is­ta­kao da je pri iz­bo­ru am­ba­sa­do­ra ne jed­nom bi­lo kon­tro­verz­nih rje­še­nja.
– Sti­če se uti­sak da su po­je­di­na ka­drov­ska rje­še­nja iz bli­že i da­lje pro­šlo­sti po­sle­di­ca is­klju­či­vo par­tij­ske vo­lje i kom­bi­na­to­ri­ke, ko­ja, usmje­ra­va­na par­tij­skom lo­gi­kom i in­te­re­som, do­volj­no jak ar­gu­ment za iz­bor na­la­zi ili u upit­nim od­lu­ka­ma or­ga­na ko­ji su se ba­vi­li dje­lo­va­njem bu­du­ćih am­ba­sa­do­ra, kao u slu­ča­ju pla­gi­ja­ta, ili u za­ne­ma­ri­va­nju pred­sta­vlje­nom ne­do­stat­kom do­ka­za u afe­ra­ma sa ko­ji­ma su do­vo­đe­ni u ve­zu. Kao u slu­ča­ju ra­ni­jeg iz­bo­ra, ka­da je lju­bljan­sko „De­lo” pro­ble­ma­ti­zo­va­lo od­lu­ku svog MIP-a da se sa­gla­si sa pri­je­mom čo­vje­ka po­zna­tog po pre­bi­ja­nju no­vi­na­ra i umi­je­ša­nom u afe­re – re­kao je Čo­la­ko­vić.
Ka­ko je na­gla­sio, bez na­mje­re da se mi­ni­mi­zi­ra­ju re­zul­ta­ti na­ših di­plo­mat­skih pred­stav­ni­ka uop­šte, mo­že se re­ći da ta­kvi slu­ča­ja­vei od­sli­ka­va­ju su­šti­nu pro­ble­ma u si­ste­mu dr­žav­ne upra­ve.
– To se sva­ka­ko re­flek­tu­je i na di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­nu slu­žbu. Sa­mo u si­tu­a­ci­ja­ma kad par­tij­ska ka­drov­ska po­li­ti­ka ima pre­va­gu nad struč­nim kri­te­ri­ju­mi­ma mo­gu­će je da se de­ša­va­ju kon­tro­verz­na ime­no­va­nja u bi­lo ko­joj obla­sti, pa i u di­plo­ma­ti­ji, i to če­sto na šte­tu kri­te­ri­ju­ma – za­klju­čio je Čo­la­ko­vić. M.V.


Neo­p­hod­na de­po­li­ti­za­ci­ja

Po ocje­ni Bo­ži­da­ra Čo­la­ko­vi­ća, de­po­li­ti­za­ci­ja i pro­fe­si­o­na­li­za­ci­ja di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­ne slu­žbe mo­ra­ju bi­ti im­pe­ra­ti­vi ako se na iza­zo­ve no­vog vre­me­na že­li od­go­vo­ri­ti na ade­kva­tan na­čin.
– Dru­ga­či­ji pri­stup zna­či put u ana­hro­ni­zam. Jed­nom je biv­ši mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va pri­mi­je­tio da je for­mi­ra­nje jav­no od­go­vor­ne i kom­pe­tent­ne vla­sti na ko­nač­no de­mo­krat­skim iz­bo­ri­ma je­di­na šan­sa za put pro­fe­si­o­na­li­zo­va­nja di­plo­ma­ti­je. Uko­li­ko taj stav pro­ši­ri­mo i na pro­fe­si­o­na­li­za­ci­ju u svim dru­gim obla­sti­ma, rje­še­nje du­bo­ke kri­ze u ko­joj se dr­ža­va na­la­zi či­ni se evi­dent­nim – ka­zao je Čo­la­ko­vić.