U sva­koj de­mo­krat­skoj ze­mlji gdje po­sto­ji mi­ni­mum jav­ne in­sti­tu­ci­o­nal­ne od­go­vor­no­sti, nad­le­žne in­sti­tu­ci­je, u ovom slu­ča­ju cr­no­gor­ska vla­da i re­sor ino­stra­nih po­slo­va, ogla­si­le bi se jav­nim ob­ja­šnje­nji­ma po­vo­dom po­li­tič­ko-di­plo­mat­skog skan­da­la u iz­vo­đe­nju am­ba­sa­do­ra svo­je zemlje, is­ta­kao je li­der De­mo­sa Mi­o­drag Le­kić. On je uka­zao da in­sti­tu­ci­je još ni­su re­a­go­va­le po­vo­dom jav­ne iz­ja­ve am­ba­sa­do­ra Cr­ne Go­re u Ita­li­ji An­tu­na Sbu­te­ge da je Ru­si­ja nu­di­la cr­no­gor­skim zva­nič­ni­ci­ma de­set mi­li­jar­di za ba­ze na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju.
Po nje­go­voj ocje­ni, Vla­da tre­ba pr­vo da oba­vi­je­sti do­ma­ću i stra­nu jav­nost ka­da je i u ka­kvim okol­no­sti­ma ta­kva po­nu­da Ru­si­je sti­gla do cr­no­gor­ske vla­sti.
– Ako bi­smo se dr­ža­li ele­men­tar­no di­plo­mat­skih pra­vi­la, te­ško je po­vje­ro­va­ti, čak i u va­ri­jan­ti even­tu­al­nog di­len­ta­ti­zma am­ba­sa­do­ra, da je Sbu­te­ga mo­gao sa­op­šti­ti, i to pred ino­stra­nim di­plo­ma­ta­ma na okru­glom sto­lu u Ri­mu, ta­ko krup­nu vi­jest bez in­struk­ci­je iz svo­je vla­de. Ni­je te­ško za­klju­či­ti da se ra­di o in­for­ma­ci­ji od ši­reg in­te­re­so­va­nja i zna­ča­ja za me­đu­na­rod­nu jav­nost, pa i za naj­ve­će di­plo­mat­ske cen­tre – ka­zao je Le­kić.
Uz­gred, ka­ko je do­dao, osta­lo je ne­ja­sno i da li je „ru­ska po­nu­da Cr­noj Go­ri od de­set mi­li­jar­di” bi­la u euri­ma, do­la­ri­ma ili ne­koj tre­ćoj va­lu­ti. Ka­ko je do­dao, ako dr­ža­va i vlast pre­ten­du­ju na ozbilj­nost, on­da su Vla­da i nad­le­žno mi­ni­star­stvo du­žni da po­tvr­de ili de­man­tu­ju in­for­ma­ci­ju ko­ju je nji­hov am­ba­sa­dor jav­no sa­op­štio u Ri­mu to­kom iz­la­ga­nja na te­mu „Cr­na Go­ra na pu­tu pre­ma NA­TO“.
– Ne že­li­mo da na­ga­đa­mo da li je u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji am­ba­sa­dor pri­bje­gao eufo­rič­noj at­mos­fe­ri svoj­stve­noj cr­no­gor­skim pro­pa­gan­di­sti­ma te­me „pu­ta Cr­ne Go­re pre­ma NA­TO-u“, u ko­joj je po­želj­no afir­mi­sa­ti sank­ci­je, ali, ako pro­đe, i po­ne­što fal­si­fi­ko­va­ti i pod­va­li­ti Ru­si­ji. Ni­je ne­po­zna­to da ve­ći­na gra­đa­na Cr­ne Go­re, bi­lo onih pro­tiv atlant­skih in­te­gra­ci­ja ili za njih, sma­tra­ju da je Cr­na Go­ra iz vi­še raz­lo­ga mo­gla bi­ti opre­zni­ja, pa i iz­bje­ći sank­ci­je Mo­skvi, tim pri­je što su ne­ke za­pad­ne ze­mlje u istom pe­ri­o­du ostva­ri­va­le ve­li­ke eko­nom­ske po­slo­ve sa Ru­si­jom – uka­zao je Le­kić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, za­to ova te­ma, isti­ni­tost am­ba­sa­do­ro­ve in­for­ma­ci­je ili even­tu­al­na ne­tač­nost, sa pla­ni­ra­nim efek­tom pod­va­le Ru­si­ji, ci­je­la po­za­di­na ovog bez sum­nje ve­li­kog di­plo­mat­skog skan­da­la, je­ste od ve­li­kog in­te­re­so­va­nja do­ma­će jav­no­sti.
– Za­ni­mlji­vo je da je, ka­ko se to mo­že ču­ti sa jav­no ob­ja­vlje­nog snim­ka li­sta „Dan”, am­ba­sa­dor Cr­ne Go­re iz­la­ga­nje u Ri­mu za­vr­šio pa­ra­fra­zi­ra­njem ame­rič­kog astro­na­u­ta Ni­la Armstro­ga, re­kav­ši da „ula­zak u NA­TO pred­sta­vlja ma­li ko­rak Cr­ne Go­re sa ve­li­kim zna­če­njem za po­mje­ra­nje gra­ni­ca Za­pa­da i Is­to­ka“. Osta­je ne­ja­sno i da li je ova me­ta­fo­ra bi­la autor­sko dje­lo i spon­ta­na in­spi­ra­ci­ja am­ba­sa­do­ra, ili plod in­struk­ci­ja iz nad­le­žnog mi­ni­star­stva, me­ta­fo­re ko­ja ob­u­hva­ta i od­no­se NA­TO – Cr­na Go­ra – Za­pad – Is­tok, a iza ko­jih se ipak pro­vid­no kri­je di­na­mi­ka ide­o­lo­ško-ge­o­po­li­tič­kog in­ži­nje­rin­ga – ocje­njio je Le­kić.
Ka­ko je do­dao, pri­je pro­pa­gand­nih na­stu­pa na okru­glim sto­lo­vi­ma u ino­stran­stvu, mi ov­dje tre­ba da ras­pra­vi­mo pi­ta­nja da li smo Za­pad ili Is­tok, „a lič­no sam uvje­ren da pri­pa­da­mo jed­nom i dru­gom isto­rij­skom kru­gu i da naj­pri­je tre­ba da po­mi­ri­mo na­še „is­to­ke” i „za­pa­de”, da po­mi­ri­mo mno­go to­ga ov­dje da bi­smo išli da­lje”.
– Da li je tač­no ono što je jav­no re­kao am­ba­sa­dor Sbu­te­ga pred di­plo­ma­ta­ma i rim­skom pu­bli­kom da je Ru­si­ja nu­di­la de­set mi­li­jar­di cr­no­gor­skim vla­sti­ma za ba­ze na Pri­mor­ju? Za­vi­sno od jav­nog od­go­vo­ra, po­sto­je dva mo­gu­ća ras­ple­ta – ako se po­tvr­di da je Ru­si­ja nu­di­la cr­no­gor­skim zva­nič­ni­ci­ma, od ko­jih su ne­ki ši­re po­zna­ti po afe­ra­ma ko­rup­ci­o­na­škog ka­rak­te­ra, de­set mi­li­jar­di za voj­ne ba­ze – ka­ko to jav­no ka­že am­ba­sa­dor – ru­ska po­li­ti­ka će vje­ro­vat­no raz­o­ča­ra­ti ne ma­le pri­sta­li­ce Ru­si­je u Cr­noj Go­ri, a pri­tom će sve to ima­ti i me­đu­na­rod­ne od­je­ke – sma­tra Le­kić.
Ako je, ka­ko is­ti­če, u pi­ta­nju skan­dal uzro­ko­van jav­no neo­d­govor­nom iz­ja­vom am­ba­sa­do­ra, on­da cr­no­gor­ska vla­da, pod pret­po­stav­kom da dr­ži do ozbilj­no­sti i od­go­vor­no­sti, ima jav­nu oba­ve­zu da de­man­tu­je vi­jest o ru­skoj po­nu­di od de­set mi­li­jar­di za voj­ne ba­ze, iz­vi­ni se ru­skim dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma i upu­ti ob­ja­šnje­nja pre­stižnžom rim­skom In­sti­tu­tu za me­đu­na­rod­ne od­no­se, gdje je dez­in­for­ma­ci­ja lan­si­ra­na, i za­mi­je­ni am­ba­sa­do­ra ak­te­ra pla­ni­ra­ne pod­va­le i skan­da­la ši­rih me­đu­na­rod­nih raz­mje­ra.
M.V.