So­ci­o­log Želj­ko Lu­čić bio je gost 12. iz­da­nja tri­bi­ne Ma­ti­ce srp­ske „Bi­os te­o­re­ti­kos”. Lu­čić je u knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri iz­la­gao na te­mu „Od jav­nog mnje­nja ka for­mi­ra­nju dru­štve­nih in­sti­tu­ci­ja”, ali, s po­seb­nim osvr­tom na pri­li­ke u Cr­noj Go­ri. Po­šao je od te­ze da u sa­vre­me­nom kon­tek­stu sprem­nost po­je­di­na­ca na iz­no­še­nje mi­šlje­nja o te­ma­ma od jav­nog zna­ča­ja pred­u­slov je gra­đe­nja dru­štva i dr­ža­ve, a pri­je to­ga i for­mal­nih i ne­for­mal­nih in­sti­tu­ci­ja ko­je ovo dvo­je obra­zu­je. „Me­đu­tim, pri­ro­da jav­nog mnje­nja je uslo­vlje­na i u od­no­su je me­đu­sob­nog pre­o­bli­ko­va­nja s in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je su, na­da­lje, u istom od­no­su s glo­bal­nim dru­štvom i cje­lo­kup­nim dru­štve­nim si­ste­mom”, re­kao je Lu­čić, is­ti­ču­ći pri­tom da po­la­zi od te­ze da je „glav­na dru­štve­na i eko­nom­ska in­sti­tu­ci­ja tr­ži­šte”. Lu­čić do­da­je da se uvi­jek mo­ra ima­ti u vi­du pet ka­rak­te­ri­sti­ka ko­je obi­lje­ža­va­ju sa­vre­me­ni kon­tekst jav­nog mnje­nja a to su tri­vi­ja­li­za­ci­ja, ko­mer­ci­ja­li­za­ci­ja, frag­men­tar­nost, spek­ta­ku­lar­nost i apa­ti­ja jav­nog mnje­nja, a od ko­je pa­te i dru­štva raz­vi­je­ni­ja od na­šeg. Ka­da se iz­u­ča­va jav­no mnje­nje, do­da­je Lu­čić, po­la­zi se ili od dis­kur­ziv­nog mo­de­la, ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va raz­go­vor i de­mo­krat­ske vri­jed­no­sti, su­če­lja­va­nje ra­ci­o­nal­nih sta­vo­va ili, od mo­de­la spi­ra­le ti­ši­ne, gdje se kao ključ­ni poj­mo­vi ja­vlja­ju kon­for­mi­zam, strah od izo­la­ci­je, kon­cept dru­štve­ne kon­tro­le i me­di­ji. Tu je po­seb­no za­ni­mlji­vo bi­lo ču­ti ka­ko se spi­ra­la ti­ši­ne oči­tu­je u cr­no­gor­skom dru­štvu, od­no­sno na­šem jav­nom mnje­nju. O to­me je Lu­čić pri­čao na osno­vu is­tra­ži­va­nja ko­je je spro­veo 2015. go­di­ne, a is­pi­ta­ni­ci, njih 256, „iz­ja­šnja­va­li” se ve­za­no za tri ta­da ak­tu­el­ne te­me u cr­no­gor­skom dru­štvu – pi­ta­nje le­ga­li­za­ci­je pro­sti­tu­ci­je, iz­bo­ra vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca i za­vje­šta­nja or­ga­na. Re­zul­ta­ti Lu­či­će­vog is­tra­ži­va­nja sa­mo su po­tvr­di­li ono s čim se sva­ko­dnev­no su­sre­će­mo.
- Naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji na­laz is­tra­ži­va­nja je ve­o­ma ni­zak ni­vo ukup­ne uče­sta­lo­sti is­po­lja­va­nja mi­šlje­nja, sred­nja pro­sta vri­jed­nost je 1,5 na ska­li od 1 do 5. Tek 4 bi se mo­gla okrak­te­ri­sa­ti kao ne­ka zna­čaj­ni­ja uče­sta­lost is­po­lja­va­nja mi­šlje­nja – na­vo­di Lu­čić. So­ci­o­log do­da­je da je sprem­nost iz­no­še­nja mi­šlje­nja na ne­što vi­šem ni­vou, no i da­lje ni­ska, pa se, do­da­je on, mo­že ob­ja­šnja­va­ti so­ci­jal­no po­želj­nim od­go­vo­ri­ma ili ne­do­stat­kom de­mo­krat­skih me­ha­ni­za­ma ko­ji bi omo­gu­ći­li iz­no­še­nje mi­šlje­nja.
- Hi­po­te­za da se jav­no mnje­nje u Cr­noj Go­ri do­mi­nant­no for­mi­ra pod uti­ca­jem fak­to­ra sre­di­ne je po­tvr­đe­na, jer, ni­vo sprem­no­sti na jav­no iz­no­še­nje mi­šlje­nja, kao i ni­vo slič­nost mi­šlje­nja s dru­gi­ma zna­čaj­no se raz­li­ku­je od ni­voa ukup­ne uče­sta­lo­sti iz­no­še­nja mi­šlje­nja - ka­že Lu­čić, do­da­ju­ći da je is­tra­ži­va­nje po­ka­za­lo da je u Cr­noj Go­ri po­ten­ci­jal za vođ­stvo u mi­šlje­nju ve­o­ma ni­zak, ali je za­to znat­no vi­ša pod­lo­žnost auto­ri­te­tu, i iz­no­si 3,54 na ska­li od 1 do 5 što se ri­jet­ko sre­će u bi­lo ko­joj spe­ci­fič­noj gru­pi a ne na op­štem uzor­ku kao ovom.
- Ovo obo­je po­ka­zu­je pod­lo­žnost pri­ti­sku uti­ca­ja sre­di­ne na for­mi­ra­nje jav­nog mnje­nja – ka­že Lu­čić, iz­me­đu osta­log. Kod nas se za raz­li­ku od dru­gih sre­di­na u ko­ji­ma je spro­vo­đe­no slič­no is­tra­ži­va­nje, i gdje se sa­da već kao stan­dard po­ja­vlju­je či­nje­ni­ca da mla­đi, imuć­ni­ji i obra­zo­va­ni­ji mu­škar­ci lak­še iz­no­se svo­je mi­šlje­nje u jav­no­sti, po­ja­vlju­je sa­svim su­prot­no. Na­ša spe­ci­fič­nost, do­da­je so­ci­o­log, je­ste i či­nje­ni­ca da za raz­li­ku od dru­gih dru­šta­va, ži­vot­ni stan­dard i rad­no mje­sto uti­ču na sr­pem­nost jav­nog iz­no­še­nja mi­šlje­nja.
Ž.J.


Za­ključ­ci is­tra­ži­va­nja

- Za­ključ­ci ovog is­tra­ži­va­nja su da je ni­vo sprem­no­sti za de­mo­krat­ski i otvo­ren di­ja­log za for­mi­ra­nje jav­nog mnje­nja u Cr­noj Go­ri ve­o­ma ni­zak, for­mi­ra­nje jav­nog mnje­nja je pod ve­li­kim uti­ca­jem kon­for­mi­zma, uti­caj me­di­ja je kon­tro­ver­zan, po­sto­ji ni­zak ste­pen po­vje­re­nja me­di­ji­ma, a vi­so­ka slič­nost sa sta­vo­vi­ma u me­di­ji­ma, uti­caj gla­si­na je ve­li­ki što tra­ži do­dat­no is­tra­ži­va­nje, kao i ve­za iz­me­đu obra­zo­va­nja i sprem­no­sti za uče­stvo­va­nje u for­mi­ra­nju jav­nog mnje­nja – na­vo­di iz­me­đu osta­log Lu­čić, pi­ta­ju­ći se da li je ovo­me raz­log tran­zi­ci­ja ko­ju ži­vi­mo, ne zad­njih 20, već ka­ko on sma­tra 50 go­di­na.