- Pi­še: Če­do­mir An­tić

Mno­go mi je kri­vo kad vi­dim oči­gled­nu ne­prav­du. Kle­ve­ta i te­ška ri­ječ me baš one­ra­spo­lo­že. Čud­no je za­to da ni­šta po­seb­no ni­sam osje­tio ka­da sam pro­či­tao iz­ja­vu di­rek­to­ra NLB Mon­te­ne­gro­ban­ke da je Cr­na Go­ra, po ne­kim stva­ri­ma, go­ra o Bur­ki­ne Fa­so. Na ,,ne­sreć­nog’’ slo­ve­nač­kog ban­ka­ra se od­mah sru­či­la la­vi­na kri­ti­ka. Nje­go­vi pret­po­sta­vlje­ni su se, po sta­rom de­že­lij­skom obi­ča­ju, od nje­ga ogra­di­li. A po­no­si­te cr­no­gor­ske fi­nan­sij­ske vla­sti od­u­ze­le su mu do­zvo­lu za rad. Jav­nost, me­đu­tim, tre­ba da zna da uva­že­ni ban­kar mo­žda ni­je bio u Bur­ki­ni Fa­so, toj si­ro­ma­šnoj za­pad­na­frič­koj dr­ža­vi, ali da sva­ka­ko ni­je mo­gao ču­ti da su ta­mo ne­kog nje­go­vog ko­le­gu u sko­ri­je vri­je­me pre­mla­ti­li gvo­zde­nim šip­ka­ma na par­kin­gu usred glav­nog gra­da ko­ji se zo­ve Ouga­do­gu... Nje­mu se to, ka­ko pi­šu no­vi­ne, do­go­di­lo u Pod­go­ri­ci, pa je mo­žda ljut... Eto čak i u di­vljoj i var­var­skoj Sr­bi­ji, ko­ja ima po­tra­ži­va­nje pre­ma Slo­ve­ni­ji od 100 mi­li­o­na eura sa­mo za pen­zi­je i gdje je pre­te­ča nje­go­ve ban­ke osta­vi­la hi­lja­de pre­za­do­volj­nih šte­di­ša, ne­ma ta­kvih si­tu­a­ci­ja...
Bur­ki­na Fa­so je za­i­sta mno­go go­ra od Cr­ne Go­re. Eto, na pri­mjer, ta­mo je ro­đen, dje­lo­vao je i uz po­moć jed­ne ve­li­ke dr­ža­ve da­na­šnje EU pri­je tri­de­se­tak go­di­na ubi­jen je je­dan od naj­ve­ćih lje­vi­ča­ra sa­vre­me­nog svi­je­ta To­mas San­ka­ra. Bio je to pra­vi lje­vi­čar, ko­ji je stra­dao za svo­je ide­je, ni­je to bio pre­bo­ga­ti ti­ra­nin ko­ji slu­ži NA­TO-u, obes­pra­vlju­je či­ta­ve na­ro­de i pra­vi ne­ka­non­sku cr­kvu u 21. vi­je­ku. San­ka­rea je na­sli­je­dio je­dan ta­le­nat sli­čan cr­no­gor­skim DPS-ov­ci­ma, ali je, za­mi­sli­te, ne­dav­no IZ­GU­BIO IZ­BO­RE! Ka­kav afrič­ki de­bakl... Da je ne­ka­da­šnja Gor­nja Vol­ta za­i­sta bi­la dr­ža­va ko­ja bi mo­gla da se mje­ri sa Cr­nom Go­rom, tre­ba­lo je da ovaj pred­sjed­nik bu­de ozbilj­ni­ji i odr­ži se ma­kar ko­li­ko i nje­gov ju­go­i­stoč­ni su­sjed, ne­dav­no s vla­sti otje­ra­ni Ro­bert Mu­ga­be...
Eto, mo­žda ni­je ri­ječ o ko­rekt­nim po­re­đe­nji­ma. Slo­ve­nač­ki ban­kar se i ogra­dio re­kav­ši da je Cr­na Go­ra „po ne­kim stva­ri­ma“ go­ra od Bur­ki­ne Fa­so. Da­kle, Cr­na Go­ra je go­ra po ne­kim pi­ta­nji­ma a, što bi u Re­pu­bli­ci Srp­skoj re­kli, Gor­nja Vol­ta je po ne­če­mu „gor­nja“ u od­no­su na zva­nič­nu Pod­go­ri­cu... To je uop­šte re­če­no na­ša evrop­ska oho­lost. Ka­da po­re­de Cr­nu Go­ru sa Re­pu­bljik Ko­so­va ili Ščip­ni­jom, on­da re­žim­skim pe­sni­ci­ma su­ze mi­lo­sr­đa po­đu na oči. Ka­ko i ne bi ka­da su Ra­ma i Ta­či dva naj­bo­lja imi­ta­to­ra pred­sjed­ni­ka Đu­ka­no­vi­ća. A En­ver Ho­dža mu je – da se ogra­dim na slo­ve­nač­ki na­čin – „po ne­kim pi­ta­nji­ma“ istin­ski uzor.
Cr­na Go­ra je mno­go na­klo­nje­na ide­ji to­le­ran­ci­je i evrop­skih vri­jed­no­sti. Za­to vi­di­mo da je sve svo­je skrom­ne sna­ge usmje­ri­la ka za­ti­ra­nju srp­skog ime­na, tra­di­ci­je i cr­kve, pa je lo­gič­no da bu­de u pot­pu­no­sti to­le­rant­na i so­li­dar­na pre­ma svim dru­gim dr­ža­va­ma i na­rod­i­ma svi­je­ta. Ne vi­dim sto­ga raz­log da upro­ša­ta­va­ju ka­ri­je­ru slo­ve­nač­kom ban­ka­ru (do­volj­no je valj­da što ga je ne­ko ne­po­znat i ne­u­hva­ćen već tu­kao štan­gla­ma), mo­gu Bur­ki­ni Fa­so da opro­ste po­re­đe­nja, ako već mo­gu da „Ko­so­vu“ po­kla­nja­ju hek­ta­re su­ve­re­ne srp­ske, ovaj cr­no­gor­ske ze­mlje.
Ze­mlja oko ko­je se di­gla či­ta­va jav­nost si­ro­ma­šne i od šo­vi­ni­zma iz­be­zu­mlje­ne al­ban­ske re­pu­blji­ke u oba je slu­ča­ja srp­ska. Oni uspo­ra­va­ju svo­je evrop­ske in­te­gra­ci­je, ko­je sa­mo što ni­su (Kris Pa­ten je re­kao Mla­đa­nu Din­ki­ću dav­ne 2002. da Ko­so­vo ne vi­di u EU ni 2052. go­di­ne), zbog par sto­ti­na hek­ta­ra ze­mlje na ko­joj ži­ve Sr­bi! Ko­so­vo i Me­to­hi­ja su za UN još uvi­jek po­kra­ji­na Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, pre­ma to­me, u sva­kom slu­ča­ju go­vo­ri­mo o srp­skoj ze­mlji. Šta je Fi­lip Vu­ja­no­vić, la­žni pred­sjed­nik ko­ji je 2013. iz­gu­bio iz­bo­re, ali je usto­li­čen za­hva­lju­ju­ći si­li i ko­la­bo­ra­ci­ji DPS-a, pot­pi­sao sa Ha­ši­mom Ta­či­jem, ni­ko ne zna, ali mje­šta­ni se­la Ve­li­ka i nji­ho­vi su­sje­di pro­te­stu­ju. Tra­že ob­ja­šnje­nje, dok Vu­ja­no­vić ću­ti kao da je ne­što kriv.
Zlo­či­nac se vra­ća na mje­sto zlo­dje­la, pa ta­ko vje­ro­vat­no i Ta­či. Po­zna­to je da je ja­ko va­žno da mla­da re­pu­blji­ka ot­me dio ata­ra se­la Ve­li­ka. Ta­mo su al­ban­ski na­ci­sti, ese­sov­ci – vu­len­ta­ri, oni ko­ji su Hi­tle­ra svr­sta­li u svi­jet fi­sa i zva­li ga sjet­no „te­ča“ (iako ga ni­ka­da ni­su upo­zna­li), po­u­bi­ja­li ve­li­ki broj mje­šta­na. Ta­ko­đe, ka­da je NA­TO vo­dio onaj rat za ko­ji je Đu­ka­no­vi­ćev re­žim tvr­dio da ni­je nje­gov, u obli­žnjem Mu­ri­nu ubi­je­no je šest ci­vi­la, me­đu nji­ma i če­tvo­ro dje­ce. Da­kle, sve se ukla­pa. Tre­ba­lo je, ipak, da cr­no­gor­ske vla­sti ma­lo po­žu­re. Ugro­zi­le su mla­du ko­so­var­sku de­mo­kra­ti­ju či­ji su stu­bo­vi eks­tre­mi­sti ko­ji se bo­re pro­tiv osni­va­nja me­đu­na­rod­nog su­da za rat­ne zlo­či­ne u or­ga­ni­za­ci­ji onih ko­ji su im stvo­ri­li i pri­zna­li et­nič­ki oči­šće­nu dr­ža­vu. Bo­lje bi bi­lo da je Vu­ja­no­vić svo­ju taj­nu di­plo­ma­ti­ju, ako je taj­na, ako je uop­šte di­plo­ma­ti­ja i ako se išta i do­go­di­lo, pri­mi­je­nio pri­je po­la go­di­ne. Ta­da je na ta­la­su op­šteg odu­še­vlje­nja što je ze­mlja ti­je­snom par­la­men­tar­nom ve­ći­nom uve­de­na u dru­štvo zlo­či­na­ca ko­ji su ubi­li ne­du­žnu dje­cu mo­gla da, na šte­tu Cr­ne Go­re, bu­de is­pra­vlje­na gra­ni­ca sa ote­tim di­je­lom Sr­bi­je.
Na­zdra­vlje! Ni­ste vi Đu­ka­no­vi­će­vi sa­tra­pi za po­re­đe­nje sa Bur­ki­nom Fa­so. Ži­vje­la Bur­ki­na Fa­so!

(Autor je isto­ri­čar i
do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)