Iz­da­vač­ka ku­ća „Ar­to” iz Pod­go­ri­ce ob­ja­vi­la je dva no­va na­slo­va, ro­ma­ne „Te­le­ni, ili dru­ga stra­na me­da­lje” ano­nim­nog auto­ra, u pre­vo­du Ma­ri­je Kri­vo­ka­pić, i „Slo­bo­da ili lju­bav!” fran­cu­skog pi­sca Ro­be­ra De­sno­sa, u pre­vo­du Bo­ja­na Sa­vi­ća Osto­ji­ća. Ri­ječ je o pr­vim pre­vo­di­ma ova dva iz­u­zet­no zna­čaj­na dje­la svjet­ske knji­žev­no­sti na naš je­zik.
Što se ti­če knji­ge „Te­le­ni”, u pi­ta­nju je je­dan od naj­kon­tro­verz­ni­jih i sva­ka­ko pr­vih ho­mo­e­rot­sko-por­no­graf­skih ro­ma­na na­pi­sa­nih na en­gle­skom je­zi­ku. Pri­ča o mi­stič­nom i stra­stve­nom od­no­su mla­di­ća Ka­mi­la de Gri­jea i Re­nea Te­le­ni­ja pr­vi put je štam­pa­na u Lon­do­nu 1893. go­di­ne kao ano­nim­ni tekst. Po­red ne­spor­ne knji­žev­no-isto­rij­ske vri­jed­no­sti, ono što ro­man „Te­le­ni, ili dru­ga stra­na me­da­lje” či­ni na­ro­či­to za­ni­mlji­vim i in­tri­gant­nim je­ste pret­po­stav­ka da je u nje­go­vom stva­ra­nju i pu­bli­ko­va­nju uče­stvo­vao i Oskar Vajld. Ova hi­po­te­za te­me­lji se ka­ko na upa­dlji­voj po­et­skoj slič­no­sti Te­le­ni­ja i Vajl­do­vih li­te­rar­nih ra­do­va ta­ko i na le­gen­di da su Oskar Vajld i ne­ko­li­ci­na ne­po­zna­tih mla­di­ća po­čet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na XIX vi­je­ka na­iz­mje­nič­no pi­sa­li ovaj, za to vri­je­me, žan­rov­ski ve­o­ma smio ro­man. Svje­do­če­nje o ovoj cr­ti­ci iz Vajl­do­vog ži­vo­ta pri­pi­su­je se fran­cu­skom knji­ža­ru i iz­da­va­ču Šar­lu Ir­šu, ko­ji je na­vod­no po­sre­do­vao u raz­mje­nji­va­nju ru­ko­pi­sa iz­me­đu Vajl­da i osta­la tri ne­po­zna­ta auto­ra. Ro­man „Te­le­ni, ili dru­ga stra­na me­da­lje” ob­ja­vljen je u Ar­to­o­voj edi­ci­ji Ani­ma­ci­ja, a ob­ja­vlji­va­nje je su­fi­nan­si­ra­lo Mi­ni­star­stvo kul­tu­re Cr­ne Go­re.
Ro­ber De­snos (1900 - 1945), zna­ko­vi­ta lič­nost fran­cu­skog nad­re­a­li­zma, u isto­ri­ji svjet­ske knji­žev­no­sti (na­ro­či­to one avan­gard­ne) ostao je upam­ćen kao autor jed­nog od tri ključ­na nad­re­a­li­stič­ka (an­ti)ro­ma­na, „Slo­bo­da ili lju­bav!”. Ovaj obi­mom ne­ve­li­ki pro­zni tekst iz 1927. go­di­ne, uz ,,Na­đu” (1928) An­dre Bre­to­na i „Se­lja­ka iz Pa­ri­za” (1926) Lu­ja Ara­go­na ma­ni­fe­sta­ci­ja je sub­ver­ziv­nog pri­po­vje­dač­kog po­stup­ka ko­jim su se nad­re­a­li­sti ob­ra­ču­na­va­li sa do­ta­da­šnjim knji­žev­nim ka­lu­pi­ma oli­če­nim u tzv. re­a­li­stič­kom i psi­ho­lo­škom ro­ma­nu. Ko­ri­ste­ći se pa­ro­di­jom, iro­ni­jom, tra­ve­sti­jom De­snos se u ro­ma­nu „Slo­bo­da ili lju­bav!” po­i­grao (i po­ru­gao) ko­li­ko li­te­rar­nim, to­li­ko i etič­kim am­ble­mi­ma i kon­ven­ci­ja­ma, što se oči­ta­va već u sa­mom na­zi­vu knji­ge kao alu­ziv­nom od­go­vo­ru na ču­ve­ni re­vo­lu­ci­o­nar­ni po­klič „Slo­bo­da ili smrt!”. Ro­man „Slo­bo­da ili lju­bav!” dru­gi je na­slov u Ar­to­o­voj bi­bli­o­te­ci Avan­gar­da; u ko­joj je pret­hod­no ob­ja­vljen ro­man „Mu­zej ro­ma­na o Vje­či­toj (pr­vi do­bar ro­man)” ar­gen­tin­skog pi­sca Ma­se­do­ni­ja Fer­nan­de­sa u pre­vo­du Sil­vi­je Mon­ros Sto­ja­ko­vić.
A.Ć.