Po­vo­dom pi­ta­nja ko­je je Adri­jan Vuk­sa­no­vić, za­stup­nik Hr­vat­ske gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re, po­sta­vio ju­če Du­šku Mar­ko­vi­ću u okvi­ru Pre­mi­jer­skog sa­ta, re­a­go­va­la je pro­fe­sor­ka isto­ri­je Ma­ri­ja Sa­u­la­čić, kon­zer­va­tor sa­vjet­nik u Upra­vi za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra Ko­tor. Ona u otvo­re­nom pi­smu upu­će­nom Mar­ko­vi­ću na­vo­di da je pi­ta­nje bi­lo u ve­zi sa „pre­ćut­ki­va­njem do­pri­no­sa Hr­va­ta u stva­ra­nju i oču­va­nju Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce”.
– U go­vo­ru ste spo­me­nu­li da „Ko­lo sv. Tri­pu­na upu­ću­je na ne­ras­ki­di­ve nje­go­ve ve­ze sa pro­sto­rom od­no­sno po­seb­nim lo­ka­li­te­ti­ma sta­ro­ga gra­da”. Mo­ram vas upo­zna­ti da ko­lo ne upu­ću­je ne ne­ras­ki­di­ve ve­ze sa pro­sto­rom, ne­go na ne­ras­ki­di­ve ve­ze sa po­što­va­njem za­štit­ni­ka gra­da sv. Tri­pu­na - mu­če­ni­ka kroz svih XII vi­je­ka u či­ju se čast igra. U to su se mo­gli uvje­ri­ti svo­jim pri­su­stvom zad­njih go­di­na naj­ve­ći zva­nič­ni­ci Cr­ne Go­re – na­vo­di Sa­u­la­či­će­va, iz­me­đu osta­log, u otvo­re­nom pi­smu ko­je pre­no­si por­tal ra­dio Duk­sa.
Ona na­vo­di u pi­smu da je Bo­kelj­ska mor­na­ri­ca 2013. pro­gla­še­na za ne­ma­te­ri­jal­no kul­tur­no do­bro od na­ci­o­nal­nog zna­ča­ja za Cr­nu Go­ru, a isto ta­ko Ko­lo sve­tog Tri­pu­na i Tri­pun­dan­ske sve­ča­no­sti su uvr­šte­ne na li­stu ne­ma­te­ri­jal­na ba­šti­ne Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske (no­si­o­ci su Hr­vat­ska bra­tov­šti­na Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce 809).
– Na­ža­lost, u pri­pre­mi ma­te­ri­ja­la i is­pu­nja­va­nju pred­vi­đe­nih for­mu­la­ra-no­mi­na­ci­o­nog do­si­jea za upis Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce Ko­tor u Re­pre­zen­ta­tiv­nu li­stu ne­ma­te­ri­jal­ne kul­tur­ne svjet­ske ba­šti­ne UNE­SCO-a, ja kao isto­ri­čar­ka za­po­sle­na u Upra­vi za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra u Ko­to­ru i Bo­kelj­ka sta­ro­sje­di­lac, či­ji su pre­ci utka­li svoj dio u Bo­kelj­sku mor­na­ri­cu ni­sam po­zva­na da uče­stvu­jem u ra­du, ni­ti sam zna­la da se do­si­je sa­sta­vlja. U tom pe­ri­o­du sam do­bi­la za­da­tak da Plje­valj­ski li­sna­ti sir, i Ri­ba­re­nje „Ka­li­me­rom” u Ul­ci­nju za­šti­ti­mo i uvr­sti­mo u ne­ma­te­ri­jal­nu kul­tur­nu ba­šti­nu Cr­ne Go­re. Zar ne bi bi­lo lo­gič­ni­je i nor­mal­ni­je da ja, kao Bo­kelj­ka, i je­di­na isto­ri­ča­r­ka u Upra­vi za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra bu­dem uvr­šte­na u sa­sta­vlja­nje do­si­jea o Bo­kelj­skoj mor­na­ri­ci, a ne o Plje­valj­skom li­sna­tom si­ru za ko­ji su dru­gi kom­pe­tent­ni­ji – na­vo­di se, iz­me­đu osta­log, u pi­smu.
Sa­u­la­či­će­va na­vo­di i da u do­si­je ni­je uvr­šte­na vr­lo bit­na te­ma po­ve­za­nost Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce i sv. Tri­pu­na ko­ju je ob­ja­vi­la u Zbor­ni­ku ra­do­va sa Me­đu­na­rod­nog na­uč­nog sku­pa „Dva­na­est vje­ko­va Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce fi­des et ho­nor Ko­tor, 2010 go­di­ne”.
– Sa­ma Skup­šti­na Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce Ko­tor ni­je pri­pre­mlje­na tran­spa­rent­no, jer su ma­te­ri­ja­li o no­mi­na­ci­ji Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce po­di­je­lje­ni na sa­moj Skup­šti­ni svim čla­no­vi­ma Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce, pa je pot­pu­no nor­mal­no da se 17 stra­ni­ca for­mu­la­ra za no­mi­na­ci­ju ko­je je ko­mi­si­ja ra­di­la ne­ko­li­ko mje­se­ci ni­su mo­gli pro­u­či­ti ni­ti o nji­ma od­lu­či­va­ti na sa­moj Skup­šti­ni, na što je ve­ći­na čla­no­va i da­la pri­mjed­bu. Sli­je­dom na­ve­de­nih či­nje­ni­ca sa­svim je lo­gič­no da ako su čla­no­vi Ko­tor­ske, tj. Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce kroz ci­je­lu dva­na­e­sto­vje­kov­nu isto­ri­ju bi­li po­ve­za­ni sa sla­vlje­njem kul­ta sv. Tri­pu­na – za­štit­ni­ka Ko­to­ra i Bo­ke ko­tor­ske, da su naj­ve­ćim di­je­lom bi­li ka­to­li­ci, da su ta­ko­đe kroz ci­je­li pe­ri­od uz mno­ge dru­ge na­ci­o­nal­no­sti bi­li u naj­ve­ćem di­je­lu Sla­ve­ni - Sla­vja­ni, da se bu­đe­njem na­ci­o­nal­ne svi­je­sti sre­di­nom 19. vi­je­ka naj­ve­ći dio njih iz­ja­šnja­vao kao Hr­va­ti, i da su do da­na­šnjeg da­na kao ak­tiv­ni čla­no­vi naj­broj­ni­ji upra­vo Hr­va­ti, i da po­sto­je udru­že­nja Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce u Hr­vat­skoj, pa je sa­svim nor­mal­no da i Re­pu­bli­ka Hr­vat­ska kao ma­tič­na ze­mlja svih Hr­va­ta, pa i Hr­va­ta Bo­ke­lja, za­jed­no sa Cr­nom Go­rom u ko­joj se da­nas na­la­zi Bo­kelj­ska mor­na­ri­ca, pred­lo­ži je za no­mi­na­ci­ju u li­stu UNE­SCO-a – na­vo­di isto­ri­čar­ka.
Ta­kva no­mi­na­ci­ja je, na­po­mi­nje Sa­u­la­či­će­va, po for­mu­la­ru mo­gu­ća.
– Na taj na­čin će bi­ti još pri­hva­tlji­vi­ja i vje­ro­do­stoj­ni­ja. Ona će bi­ti i na tra­di­ci­ji sti­ho­va Ko­la sv.Tri­pu­na, ko­ja su na­ve­de­na i čl. 7 pro­šlog Sta­tu­ta Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce iz 2011 go­di­ne: „Ulje­zi­mo svi uko­lo, ru­ka­ma ru­ke pru­ži­mo, po­ka­ži­mo svim oko­lo da slo­gu brat­sku vri­je­ži­mo”.
R.K.