Ku­či i Rov­ča­ni i nji­ho­ve zva­ni­ce oku­pi­li su se u krip­ti Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog Vas­kr­se­nja, uoči Lu­čin­da­na, na brat­skom sku­pu po­sve­će­nom ob­no­vi hra­mov­ne cr­kve u Mr­tvom Du­bo­kom – ne­ka­da­šnjem me­to­hu Ma­na­sti­ra Mo­ra­če.
Ovo do­bro­tvor­no ve­če, u or­ga­ni­za­ci­ji Pa­ro­hi­je kuč­ko-bra­to­no­žić­ke i lje­vo­reč­ke, ima­lo je za cilj pri­ku­plja­nje do­bro­tvor­nih pri­lo­ga na­mi­je­nje­nih Ma­na­sti­ru Ko­stri­ko­va­či, hra­mu iz 13. vi­je­ka po­sve­će­nom Us­pe­nju Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, ko­ji se na­la­zi u Rov­ci­ma kod Ko­la­ši­na.
Ovo je naj­sta­ri­ji ma­na­stir u pa­ro­hi­ji mo­rač­ko-ro­vač­koj, a ma­na­stir­ski hram, sa­gra­đen je ne­što ra­ni­je od ma­na­sti­ra Mo­ra­če (pri­je 1252. go­di­ne). I da­nas po­sto­ji, ali je ma­na­stir­ski ko­nak bez kro­va i u ru­šev­nom sta­nju.
Skup je bio vi­še ne­go uspje­šan, a to­kom ve­če­ri je sa­ku­plje­no 3.145 eura u do­bro­tvor­nim pri­lo­zi­ma.
Uvod­no slo­vo iz­go­vo­rio je me­di­ja­tor Mi­ljan Živ­ko­vić, mla­di pje­snik i stu­dent Prav­nog fa­kul­te­ta u Pod­go­ri­ci. On je ovom pri­li­kom po­že­lio do­bro­do­šli­cu svi­ma na če­lu sa mi­tro­po­li­tom Am­fi­lo­hi­jem, te go­sti­ma: aka­de­mi­kom Ma­ti­jom Beć­ko­vi­ćem i biv­šim pred­sjed­ni­kom Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re Mo­mi­rom Bu­la­to­vi­ćem, ve­li­kim do­bro­tvo­rom i uspje­šnim pred­u­zet­ni­kom Pa­vlom Mi­li­ćem.
Pre­zvi­ter Mi­loš Lu­čić, pa­roh kuč­ko-bra­to­no­žić­ki i lje­vo­reč­ki, je za­hva­lio svi­ma na iz­dvo­je­nom vre­me­nu i ve­li­kom od­zi­vu u krip­ti Sa­bor­nog hra­ma, a po­seb­no je iz­ra­zio za­hval­nost svim onim sve­šte­ni­ci­ma ko­ji su do­sad vri­jed­no i pre­da­no ra­di­li da pa­ro­hij­ski ži­vot bu­de, za­i­sta na za­vid­nom ni­vou, ka­da je ova pa­ro­hi­ja u pi­ta­nju, ta­ba­ju­ći i po­plo­ča­va­ju­ći sta­ze tih kra­je­va u pro­sve­će­no­sti i du­hov­nom ži­vo­tu: Dra­ga­nu Mi­tro­vi­ću, Dra­ga­nu To­mi­ću, Bran­ku Ta­pu­ško­vi­ću i Dra­go­sla­vu Ra­ki­ću. Du­bo­ko svje­stan za­lo­ga ko­ji je pri­mio do­bi­ja­ju­ći na dar vo­đe­nje ove pa­ro­hi­je, on je obe­ćao da će na­sta­vi­ti sto­pa­ma svo­jih pret­hod­ni­ka i da će na tom pu­tu is­tra­ja­ti, jer ka­ko je i sam na­gla­sio: „Pre­ga­o­cu i Bog da­je ma­ho­ve”.
Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je bla­go­slo­vio ovo sa­bra­nje i, iz­me­đu osta­log, pro­či­tao va­žan dio sa­ku­plje­nih in­for­ma­ci­ja i de­ta­lja o ovoj Sve­ti­nji Bo­ži­joj – Ma­na­sti­ru Ko­stri­ko­va­či.
Spe­ci­jal­no po­vo­dom ovog do­ga­đa­ja mi­tro­po­lit je do­bio za ovu pri­li­ku odje­ljak iz dok­tor­ske di­ser­ta­ci­je mo­na­ha isto­ri­ča­ra dr Pa­vla Kon­di­ća, sa­bra­ta Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, a is­crp­ni na­vo­di iz di­se­r­ta­ci­je se ti­ču upra­vo ovog ma­na­sti­ra.
Usli­je­dio je na­stup gu­sla­ra Mak­si­ma Voj­vo­di­ća, da bi se za­tim broj­nom audi­to­ri­ju­mu obra­tio prof. dr No­vo Vu­jo­še­vić, a po­tom je go­vo­rio gost ve­če­ri, aka­de­mik Ma­ti­ja Beć­ko­vić. On je za­bla­go­da­rio svi­ma na uka­za­noj ča­sti i na po­zi­vu, uka­zu­ju­ći pri­tom i na sim­bo­li­čan na­ziv ove Sve­ti­nje Bo­ži­je – Ma­na­sti­ra Ko­stri­ko­va­če.
– Vi­so­ko ste me uva­ži­li da­ju­ći mi ri­ječ i čast da po­dig­nem ča­šu u Sa­bo­r­nom hra­mu u Pod­go­ri­ci, uoči Lu­čin­da­na na brat­skom oku­pu Ku­ča i Rov­ča­na i nji­ho­vih zva­ni­ca po­sve­će­nom ob­no­vi hra­mov­ne cr­kve u Mr­tvom Du­bo­kom – ne­ka­da­šnjem me­to­hu Ma­na­sti­ra Mo­ra­če. Či­ni se da se hra­mo­vi če­šće zo­vu po mje­stu gdje su po­dig­nu­ti, ne­go po sve­cu ko­me su po­sve­će­ni, pa se ta­ko Mo­ra­ča i Ko­stri­ko­va­ča zo­vu po jed­noj ri­je­ci i jed­noj li­pi­ci, a ne po Pre­sve­toj Bo­go­ro­di­ci u či­ju su sla­vu po­dig­nu­te. Eto je ma­na­stir do­bio ime po ko­stri­ki, a ko­stri­ka je u mo­joj svi­je­sti bilj­ka zim­ze­le­na ko­ja ob­ra­sta sta­bla, ja­kih i du­bo­kih ži­la za ko­je se u ne­vo­lji mo­žeš uhva­ti­ti, oslo­ni­ti, a da se ne pre­ki­ne i ne iš­ču­pa. Ni­je ču­do ni da se i mi da­nas za tu ko­stri­ku hva­ta­mo - za­klju­čio je Beć­ko­vić. Ta­ko­đe, ovo po­kre­ta­nje ob­no­ve ma­na­sti­ra u brat­skoj slo­zi i za­jed­ni­štvu ple­me­na Ku­ča i Ro­va­ca on je oka­rak­te­ri­sao kao no­vi pri­mjer čoj­stva i ju­na­štva u Cr­noj Go­ri, uka­zu­ju­ći na tra­di­ci­ju tih i ta­kvih od­no­sa kroz isto­ri­ju iz­me­đu ova dva cr­no­gor­ska ple­me­na. Aka­de­mik Ma­ti­ja Beć­ko­vić je iz­nio i za­ni­mljiv de­talj iz ži­vo­ta nje­go­ve maj­ke, a ti­če se upra­vo ob­no­ve ovog ma­na­sti­ra, go­vo­rio je o do­ga­đa­ji­ma ko­ji su bi­li ak­tu­el­ni še­zde­se­tih go­di­na pro­šlo­ga vi­je­ka.
– Vri­je­me je ovu sve­ti­nju obur­da­lo, pa su evo Rov­ča­ni i Ku­či sa dru­ži­nom u sla­vu svog vi­še­vje­kov­nog pri­ja­telj­stva i brat­ske lju­ba­vi ka­kva ni­je za­pam­će­na u Cr­noj Go­ri, ta­ko do­da­li još je­dan pri­mjer čoj­stva i ju­na­štva u na­še ne­čoj­stvo i ne­ju­na­štvo... Da se ov­dje ve­če­ras na­đem imao sam je­dan sa­mo me­ni znan raz­log. Na­i­me, u ži­voj mi je uspo­me­ni da je mo­ja ma­ti pri­je pe­de­set go­di­na go­to­vo kri­šom sku­plja­la pri­lo­ge za ob­no­vu ovo­ga hra­ma u mo­rač­koj pu­sti­nji i pi­sa­la pi­sma po­vjer­lji­vim lju­di­ma da joj po­mog­nu ako i ko­li­ko mo­gu. U tom po­slu bi­la je glav­ni ja­tak Ći­ra Ra­do­vi­ća ko­ji je o ovom Hra­mu naj­vi­še znao i kao da se za­vje­to­vao da ga ob­no­vi. Uvi­jek u bi­je­loj ko­šu­lji do­la­zio je u Ko­la­šin da pi­ta ho­će li ikad sva­nu­ti? I, evo, sad će ako Bog da, za­hva­lju­ju­ći nje­go­vim mo­li­tva­ma i ama­ne­tom, a sa bla­go­slo­vom nje­go­vog si­na Mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko­ga i Mr­tvo Du­bo­ko vas­kr­snu­ti – na­gla­sio je Beć­ko­vić.
R.K.


Uva­že­ni go­sti

Ve­če je uve­li­ča­no na­stu­pi­ma ANIP-a „Đur­đev­dan­sko ko­lo” i pje­vač­ke gru­pe „Pe­če”, a u na­stav­ku usli­je­di­lo je obra­ća­nja Ni­ko­le Mi­ni­ća i Mo­mi­ra Bu­la­to­vi­ća, kao i dr Ra­do­mi­ra Pre­le­vi­ća.
Na­stup iz­u­zet­nog vi­še­na­gra­đi­va­nog i ta­len­to­va­nog gu­sla­ra Ma­ti­je Šće­ki­ća ni­je ni­ko­ga osta­vio rav­no­du­šnim, da bi za­tim svo­je sti­ho­ve ka­zi­vao pje­snik Pe­ri­vo­je Po­po­vić, a obra­tio se i igu­man Jo­sif Jok­si­mo­vić, na­sto­ja­telj Ma­na­sti­ra Ko­stri­ko­va­ča.


Pre­da­nje

Igu­man Jo­sif je za­bla­go­da­rio mi­tro­po­li­tu Am­fi­lo­hi­ju na uka­za­nom po­vje­re­nju i na ča­sti, bu­du­ći da ga je po­sta­vio za na­sto­ja­te­lja Sve­te obi­te­lji Ma­na­sti­ra Ko­stri­ko­va­če. Bla­go­da­re­ći lju­di­ma do­bre vo­lje, i iz­u­zet­nom od­zi­vu ko­ji su isa­ka­za­li pri­la­žu­ći ne­se­bič­no no­vac za ob­no­vu i re­kon­struk­ci­ju ove div­ne ve­li­čan­stve­ne Sve­ti­nje Bož­je.
Pre­da­nje ka­že da je se­strić kra­lja Ste­fa­na Ne­ma­nji­ća, kti­to­ra ma­na­sti­ra Mo­ra­če – Nik­ša, sin Ili­o­nov i Efro­si­nin, po­sta­vio te­me­lje ma­na­sti­ru, pa je vje­ro­vat­no ta­da sa­gra­dio i ovaj ma­na­stir u Rov­ci­ma.