Pro­je­kat ar­he­o­lo­ga Mi­lo­ša Ži­va­no­vi­ća i isto­ri­ča­ra umjet­no­sti Dra­ga­na Ra­do­vi­ća - pri­ča o sta­klu iz mu­zej­skih zbir­ki Cr­ne Go­re, pod na­zi­vom „Do­dir va­tre”, pred­sta­vljen je i ko­to­r­skim lju­bi­te­lji­ma sta­ri­na u Ga­le­ri­ji so­li­dar­no­sti. Pu­bli­ka ima pri­li­ku da na 20 pa­noa s fo­to­gra­fi­ja­ma vi­di sve seg­men­te i teh­ni­ke iz­ra­de sta­kla, ala­te, ra­di­o­ni­ce i sta­klar­ske cen­tre, tr­go­vi­nu i tr­go­vač­ke pu­te­ve i na­la­zi­šta sta­kla. Ta­ko­đe, po­stav­ku iz­lo­žbe či­ne i ar­he­o­lo­ški na­la­zi od sta­kla od iz­u­zet­ne na­uč­ne i umjet­nič­ke vri­jed­no­sti, iz do­ba he­le­ni­zma, rim­skog do­ba, sred­njeg vi­je­ka. Eks­klu­ziv­no za ovu po­stav­ku svo­je mje­sto na iz­lo­žbi pro­na­šla je i Zbir­ka sa­kral­ne umjet­no­sti Ko­tor­ske Bi­sku­pi­je, či­ji su ar­te­fak­ti sred­njo­vje­kov­nog sta­kla iz­lo­že­ni u dvi­je vi­tri­ne. Tema iz­lo­žbe pro­i­za­šla je iz iz­ra­že­ne svi­je­sti o zna­ča­ju i vri­jed­no­sti pred­me­ta od sta­kla iz­ne­se­nih na svje­tlost da­na za­hva­lju­ju­ći pom­no iz­vr­še­nim ar­he­o­lo­škim is­tra­ži­va­nji­ma an­tič­kih, sred­njo­vje­kov­nih i no­vo­vje­kov­nih lo­ka­li­te­ta u Cr­noj Go­ri - Du­klje, Plje­va­lja, Bu­dve i Ri­sna, Lu­šca kod Be­ra­na, Šip­ko­ve gla­vi­ce kod Da­ni­lov­gra­da, Sta­rog Ba­ra, Ul­ci­nja, Ko­to­ra, Her­ceg No­vog i dru­gih lo­ka­li­te­ta, ka­za­la je mr Zo­ri­ca Ču­bro­vić ar­hi­tek­ta, kon­zer­va­tor sa­vjet­nik, ko­ja je otvo­ri­la iz­lo­žbu. Kao uče­sni­ca ar­he­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja vr­še­nih 1987-89. go­di­ne na pro­sto­ru Ka­te­dra­le Sv. Tri­pu­na, ona je uka­za­la na tret­man frag­me­na­ta od sta­kla či­ji su re­pre­zen­ta­tiv­ni pri­mjer­ci ov­dje pro­na­đe­ni. Ulom­ci sta­kla na­đe­ni iz­van bu­na­ra na pro­sto­ru ne­kro­po­le Ka­te­dra­le i u son­da­ma uz nje­ne fa­sad­ne zi­do­ve, da­tu­ju se u pe­ri­od od XV-XVI do XVII vi­je­ka. Naj­ve­ćim di­je­lom po­ti­ču iz mu­ran­skih ra­di­o­ni­ca ali i iz onih sje­ver­no od Al­pa. Pred­sta­vlja­ju di­je­lo­ve bo­ca, ča­ša, bo­ka­la, pro­zor­skih oku­lu­sa, svje­tilj­ki, is­ti­če Ču­bro­vić.
- Cr­kva či­ja ori­gi­nal­na i je­din­stve­na ar­htek­tu­ra iz sre­di­ne XII vi­je­ka je ot­kri­ve­na i pre­zen­to­va­na u naj­no­vi­jim ra­do­vi­ma pred­u­ze­tim na­kon ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne, kri­la je u svo­joj te­melj­noj zo­ni broj­ne frag­men­te ar­hi­tek­ton­ske pla­sti­ke, sta­kla, ke­ra­mič­ke i me­tal­ne na­la­ze. U bu­na­ru ko­ji se na­la­zi uz ju­go­i­stoč­ni stub cr­kve i ko­ji već od 15. vi­je­ka ni­je bio u funk­ci­ji, na­đe­ni su pri­li­kom ar­he­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja ulom­ci sta­kla od ko­jih je iz­dvo­je­no 163 po­su­de. Naj­broj­ni­je su bo­ce od ko­jih je iz­dvo­je­no se­dam ti­po­va a da­to­va­ne su od XII-XI­II do XVI vi­je­ka. Ča­še se ja­vlja­ju u tri va­ri­jan­te a da­tu­ju se od XI­II-XIV do XIV-XV vi­je­ka. Od pred­me­ta za osvje­tlja­va­nje cr­kve na­đe­na su dva ti­pa kan­di­la zvo­no­li­ka ko­ja su se ume­ta­la u po­li­kan­de­lo­ne i kan­di­la bi­ko­nič­nog ti­pa sa tri dr­ški­ce kroz ko­je se pro­vla­čio la­nac o ko­ji su ova kan­di­la bi­la oka­če­na. Pred­me­ti su iz­ra­đi­va­ni od pla­vog, pur­pur­nog mli­ječ­no­bi­je­log, cr­nog, ze­le­nog ne­pro­vid­nog i pro­zir­nog, tir­ki­znog, žu­tog i bez­boj­nog sta­kla. Ukra­si su ta­ko­đe ra­zno­vr­sni: u vi­du per­ja, sli­ka­nja emaj­lnim bo­ja­ma, po­zla­te, apli­ci­ra­nih ka­pi i ni­ti, za­tim re­ljef­nih ukra­sa u vi­du re­ba­ra i fa­se­ta. Pred­me­ti po­ti­ču iz vi­zan­tij­skih, od­no­sno, le­van­tin­skih i mu­ran­skih ra­di­o­ni­ca - is­ta­kla je Ču­bro­vić. Ta­ko­đe, na­đe­ni su frag­men­ti oku­lu­sa i rav­nog sta­kla pro­zor­skih sta­ka­la, iz­ra­đi­va­ni od ze­len­ka­sto-žuć­ka­stog, svi­je­tlo sme­đeg i bez­boj­nog sta­kla, re­kla je Ču­bro­vić. Kon­zer­va­ci­ju i re­sta­u­ra­ci­ju naj­zna­čaj­ni­jih na­la­za od sta­kla u Na­rod­nom mu­ze­ju u Be­o­gra­du oba­vio je Cen­tar „Di­a­na“ pod ru­ko­vod­stvom Mi­le Ži­van­če­vić-Po­po­vić.
Po­sje­ti­o­ci­ma su se, po­red auto­ra, obra­ti­li i Se­ad Đo­kaj, di­rek­tor Mu­ze­ja i ga­le­ri­ja Pod­go­ri­ce, kao i mr Ma­ri­ja Mi­ha­li­ček, ku­stos JU Mu­ze­ji i ga­le­ri­je Ko­to­ra, u či­jem sa­sta­vu je Ga­le­ri­ja so­li­dar­no­sti. M.D.Po­po­vić


Stu­di­o­zno is­tra­ži­va­nje i do­ku­men­to­va­nje

-U tre­nut­ku for­mi­ra­nja ri­zni­ce Ka­te­dra­le, 2010. go­di­ne, ovi pred­me­ti su se na­šli na po­li­ca­ma odje­lje­nja u ko­jem su pre­zen­to­va­ni naj­sta­ri­ji pred­me­ti. Oni su da­nas iz­lo­že­ni za­jed­no sa mer­mer­nim re­li­kvi­ja­rom sa po­čet­ka IX vi­je­ka, en­kol­pi­o­nom iz XII vi­je­ka i du­gim dra­go­cje­nim svje­do­čan­stvi­ma iz pro­šlo­sti naj­zna­čaj­ni­jeg spo­me­ni­ka kul­tu­re gra­da Ko­to­ra. Na­la­zi iz ka­te­dra­le dio su ove iz­lo­žbe či­ja vri­jed­nost pod­ra­zu­mi­je­va stu­di­o­znost onih ko­ji su se ob­ra­dom sta­kle­nih pred­me­ta ba­vi­li to­kom ci­je­log pro­ce­sa - od nji­ho­vog ot­kri­va­nja, pre­ko do­ku­men­to­va­nja, pro­u­ča­va­nja, struč­no-na­uč­ne ve­ri­fi­ka­ci­je mno­go­stru­kih spo­zna­ja ko­je oni u se­bi sa­dr­že, do pre­zen­ta­ci­je u mu­zej­skim pro­sto­ri­ma, na­gla­si­la je Ču­bro­vić.