Naj­no­vi­ji, 15. broj ča­so­pi­sa za kul­tu­ru, knji­žev­nost i dru­štve­ne te­me „Avli­ja” pro­mo­vi­san je u Tur­skom kul­tur­nom cen­tru „Ju­nus Emre” u Pod­go­ri­ci. Pri­sut­ni­ma se naj­pri­je obra­tio dr Dži­han Ozde­mir, di­rek­tor TKC ko­ji je po­zdra­vio Ser­ha­ta Ga­li­pa, am­ba­sa­do­ra Re­pu­bli­ke Tur­ske, am­ba­sa­do­ra Pa­le­sti­ne Ra­bi­i­ja Al-Han­to­u­li­ja, kao i dru­ge pri­pad­ni­ke di­plo­mat­skog ko­ra u Cr­noj Go­ri, i broj­nu pu­bli­ku. Ozde­mir je is­ta­kao da iako je osnov­ni za­da­tak TKC pro­mo­ci­ja tur­ske kul­tu­re, ovaj cen­tar otvo­ren je i za kul­tur­ne po­sle­ni­ke iz Cr­ne Go­re.
Naj­mla­đi član re­dak­ci­je „Avli­je” Amar Škri­jelj upo­znao je pri­sut­ne sa kon­cep­ci­jom ča­so­pi­sa, kao i pri­lo­zi­ma – tek­sto­vi­ma ko­ji se mo­gu pro­či­ta­ti u ovom bro­ju. Ci­lje­va „Avli­je” su pro­mo­ci­ja mla­dih pi­sa­ca, pred­sta­vlja­nje i oču­va­nje kul­tur­nog na­sli­je­đa, pro­mo­ci­ja to­le­ran­ci­je i mul­ti­kul­tu­ra­li­zma, pa se za­to kod njih ob­ja­vlju­ju tek­sto­vi i na eka­vi­ci i na ije­ka­vi­ci, bez ob­zi­ra da li su pi­sa­ni la­ti­ni­com ili ći­ri­li­com, „na srp­skom, hr­vat­skom, bo­šnjač­kom i cr­no­gor­skom”, ka­že Škri­jelj. Osvr­nuo se i na te­mu ovog bro­ja „Avli­je” ko­ja je for­mu­li­sa­na na­slo­vom „Evrop­ski mu­sli­ma­ni”, a u kon­tek­stu, ka­ko je re­kao, „dvo­de­ce­nij­ske an­ti­mu­sli­man­ske i isla­mo­fo­bič­ne pro­pa­gan­de ve­ći­ne me­di­ja”, što je do­ve­lo do­tle da se evrop­ski mu­sli­ma­ni i mu­sli­ma­ni mi­gran­ti po­is­to­vje­ću­ju s te­ro­ri­sti­ma.
Or­ga­ni­za­to­ri su od­lu­či­li da op­šir­ni­je na te­mu „Evrop­ski mu­sli­ma­ni” go­vo­ri re­is Islam­ske za­jed­ni­ce u Cr­noj Go­ri Ri­fat Fej­zić, ko­ji je te­mi pri­stu­pio vi­še s isto­rij­skog sta­no­vi­šta, no ne za­o­bi­la­ze­ći ni ak­tu­el­ne po­le­mi­ke. Islam je vje­ra ko­ja ni­ka­da ni­je ge­to­i­zi­ra­la mu­sli­ma­ne, već na­pro­tiv, sma­tra bit­nim i do­pu­šta su­ži­vot sa dru­gi­ma, iako se taj stav me­dij­ski te­ško mo­že pro­bi­ti, is­ti­če Fej­zić. To se po nje­mu, naj­vi­še ogle­da u ter­mi­no­lo­gi­ji, gdje se isla­mi­sta naj­če­šće ve­zu­je za ri­ječ ra­di­ka­lan, te­ro­ri­sta, dži­ha­di­sta etc, ka­že Fej­zić. Če­sto se ovoj te­mi, i u re­gi­o­nu i u svi­je­tu, pri­stu­pa s pred­ra­su­da­ma, do­da­je Fej­zić. O to­me, do­da­je on, svje­do­či i sve oštri­ja re­to­ri­ka, slič­na onoj iz `90. ka­da je u pi­ta­nju Bal­kan.
Po Fej­zi­ću, isto­ri­ja mu­sli­ma­na u Evro­pi mo­že se pra­ti­ti u tri fa­ze. Pr­va po­či­nje 649. go­di­ne, do­la­skom mu­sli­ma­na na Krit, a po­tom dvje­ma ka­sni­jim dr­ža­va­ma islam­skih di­na­sti­ja – Adle­bi­ja na Si­ci­li­ji od 827-1091. i Ara­pa na Pi­ri­ne­ji­ma od 711-1492. go­di­ne. Dru­ga fa­za stu­pa kad Osman­li­je do­la­ze na Bal­kan, a tre­ća fa­za je 20. vi­jek, ka­da su mno­gi mu­sli­ma­ni s is­to­ka i iz Afri­ke do­la­zi­li u Evro­pu kao rad­na sna­ga, i ko­ja tra­je i da­nas. Fej­zić pod­sje­ća i da su pro­cje­ne da da­nas u Evro­pi ži­vi oko 40 mi­li­o­na mu­sli­ma­na.
- Na­ma mu­sli­ma­ni­ma ni­ka­da ni­je bi­lo stra­no da ži­vi­mo s dru­gi­ma. Če­sto pu­ta ci­ti­ram jed­nu po­bo­žnu pje­smu ko­ja ka­že: „Ne­ka sva­ki rob Ala­hov, ima pe­dalj svo­ga ne­ba, ze­mlju svo­ju, pje­smu svo­ju i za­lo­gaj svo­ga hlje­ba”. Ovaj svi­jet je ve­li­ki da sve to ima­mo za­jed­no – za­vr­šio je Fej­zić. Po­zvao je i da se po­mog­ne iz­la­že­nje ča­so­pi­sa jer je ri­ječ o re­dak­ci­ji ko­ja nje­gu­je raz­li­či­tost i to­le­rant­nost u sva­kom po­gle­du.Ž.J.


Na­gra­đe­ni na kon­kur­su „Avli­je”

Ovom pri­li­kom uru­če­ne su i na­gra­de naj­u­spje­šni­jim pro­za­i­sti­ma i pje­sni­ci­ma še­stog kon­kur­sa ko­ji ras­pi­su­je „Avli­ja”. Ka­ko je naj­ve­ći broj na­gra­đe­nih iz­van Cr­ne Go­re, pri­zna­nja za uspjeh ured­nik ča­so­pi­sa Ra­miz Lu­bo­der uru­čio je Mi­lu Ra­do­vom (pr­va na­gra­da za po­e­zi­ju) i Alek­san­dri Mi­lić (dru­ga na­gra­da za pri­ču), umje­sto ko­je je na­gra­du pre­u­ze­la maj­ka. Na­gra­đe­ni su još i za po­e­zi­ju - Fu­ad Hru­stić (BiH), Ma­jo Da­ni­lo­vić (Sr­bi­ja), Je­le­na Jev­đe­nić (Re­pu­bli­ka Srp­ska), Du­šan Mi­jaj­lo­vić (Sr­bi­ja), Mi­re­la Ba­šić (BiH); a za pri­ču još - Er­nan Osmić (BiH), Sa­nja Ra­du­lo­vić (BiH), Mi­lo­rad Ko­stić (BiH), Ma­rin Pe­la­ić (Hr­vat­ska) i Pe­tar Jo­va­no­vić (Sr­bi­ja).