Ma­ni­fe­sta­ci­ja ka­mer­nih dram­skih ostva­re­nja – MA­KA­DO, od pro­šle go­di­ne dio dram­skog pro­gra­ma KIC-a „Bu­do To­mo­vić”, po­če­la je si­noć dra­mom „Tre so­re­le” Ste­va­na Ko­pri­vi­ce, ko­ju je „pro­či­tao” mla­di re­di­telj, stu­dent re­ži­je Zo­ran Ra­ko­če­vić. Pred­sta­va „Tre so­re­le”, ura­đe­na u ko­pro­duk­ci­ji Cen­tra za kul­tu­ru Ti­vat i Fa­kul­te­ta dram­skih umjet­no­sti sa Ce­ti­nja, bi­la je za­vr­šni is­pit za šest mla­dih stu­de­na­ta glu­me, Ma­ri­je Đu­rić, Je­le­ne Đu­kić, Ma­ri­je La­bu­do­vić, Oma­ra Baj­ram­spa­hi­ća, Vu­le­ta Mar­ko­vi­ća i Pa­vla Po­po­vi­ća. Ove glum­ce u ovom iz­da­nju pod­go­rič­ka pu­bli­ka je vi­dje­la pr­vi put tek si­noć.
„Na­pra­vi­li su za­ni­mlji­ve ro­le, od­ma­kli se od se­be, uži­va­ju u ovoj pred­sta­vi, ko­ja je, eto, do­ži­vje­la i tran­zi­ci­ju sa otvo­re­ne na za­tvo­re­nu sce­nu”, ka­zao je Zo­ran Ra­ko­če­vić.
Ne zna­ju­ći šta su ra­di­li nje­go­vi pret­hod­ni­ci, Ra­ko­če­vić je na pr­vi dan ra­da na ko­ma­du do­nio svo­ju adap­ta­ci­ju ču­ve­ne dra­me iz kult­ne bo­ke­ške tri­lo­gi­je pro­fe­so­ra ce­tinj­skog FDU Ste­va­na Ko­pri­vi­ce, ko­ji je ovim tek­stom pre­to­čio u tekst jed­nu od naj­po­zna­ti­jih bo­ke­ških le­gen­di.
- Ko­mad je, ka­ko pro­fe­sor Ko­pri­vi­ca ka­že, iz­vo­đen u re­gi­o­nu tek ne­ko­li­ko pu­ta i do­ži­vio je Sci­le i Ha­rib­de, a sma­tram da smo mu mi, za­jed­nič­ki, pru­ži­li jed­nu si­gur­nu lu­ku i is­po­što­va­li ga do kra­ja. Na pr­vu pro­bu sam do­šao sa adap­ti­ra­nim tek­stom, ne zna­ju­ći šta su ra­ni­je ra­di­li re­di­te­lji ko­ji su ga po­sta­vlja­li, i is­po­sta­vi­lo se da je to vr­lo sli­čan štrih. Od pro­fe­so­ra Ko­pri­vi­ce, u ovom slu­ča­ju naj­bo­ljeg dje­li­o­ca prav­de, jer je ri­ječ o nje­go­voj dra­mi, do­bi­li smo ri­je­či po­hva­le za pred­sta­vu. Mi­slim da se tek­stu pri­stu­pi­lo ozbilj­no, kroz pri­zmu ko­ja osa­vre­me­nja­va po­tre­be nas da­nas kao za­to­če­ni­ka na­ših sop­stve­nih dog­mi i ba­ri­je­ra ko­je oli­ča­va­mo u dru­štvu, sre­di­ni, po­ro­di­ci, Bo­gu. Umje­sto da se uva­li­mo u is­tra­ži­va­nje na­še nu­tri­ne, u naš pa­kao - ka­zao je za „Dan” Ra­ko­če­vić.
Ova pred­sta­va je bi­la di­plom­ski rad mla­dih glu­ma­ca, pa je rad na pred­sta­vi bud­no pra­tio pro­fe­sor Bran­ko Ilić. Po­red nje­go­ve po­mo­ći an­sambl je, pod­sje­ća Ra­ko­če­vić, sa­ra­đi­vao i šef kla­se, men­tor Bra­ni­slav Mi­ću­no­vić, a u pri­hva­ta­nju bo­ke­škog nar­ječ­ja po­mo­ga­la im je pro­fe­so­ri­ca go­vo­ra Du­brav­ka Dra­kić.
„Ne­ka­ko, pru­ži vam se do­sta to­ga, i na va­ma je sa­mo da re­zo­nu­je­te, oda­bi­ra­te, ma­šta­te”, ko­men­ta­ri­še mla­di re­di­telj.
Ra­ko­če­vić ko­ga smo pri­je ne­ko­li­kog go­di­na upo­zna­li kao re­di­te­lja ama­te­ra u Ko­la­šin­skom ama­ter­skom po­zo­ri­štu is­ti­če da je fe­sti­val MA­KA­DO „ča­stan pod­vig i li­je­pa za­mi­sao da se na nje­mu na­đu ka­mer­ne, al­ter­na­tiv­ne, ma­nje pro­duk­ci­je”. Sma­tra fe­sti­val po­put ti­vat­skih „Pur­ga­to­ri­ja” uzo­rom, ko­ji kao mje­sto su­sre­ta do­ma­će i re­gi­o­nal­ne pro­duk­ci­je ne­do­sta­je Pod­go­ri­ci.
- I to tak­mi­čar­ski, na­rav­no, da se po­la­ko ka­li­mo i oštri­mo ro­go­ve jed­ni na dru­gi­ma – ka­zao je on.
MA­KA­DO se na­sta­vlja ko­ma­dom „Je­ri­hon­ska ru­ža”, ko­pro­duk­ci­ja „Za­hu­mlja” i NU „Art 365”, ve­če­ras, u Do­de­stu, u 20 sa­ti. Autor­ka tek­sta ko­ji tre­ti­ra tr­go­vi­nu lju­di­ma je Di­a­na Me­he­ik, re­ži­ju pot­pi­su­je Mir­ko Ra­do­njić, a igra­ju Je­li­ca Vuk­če­vić, Ni­ko­la Pe­ri­šić, Na­da Vuk­če­vić i Jo­van Kri­vo­ka­pić.
S.Ć.


Stu­den­ti ni­su po­želj­ni na Grad te­a­tru

- Na­ža­lost, u Cr­noj Go­ri je ma­lo ova­kvih fe­sti­va­la, a oni po­put Bu­dve Grad Te­a­tra kao da se ne de­ša­va­ju u ovoj ze­mlji, jer ne sa­mo što ne­ma mje­sta za stu­den­te sa na­šeg fa­kul­te­ta, već stu­den­ti sa ino­stra­nih aka­de­mi­ja po­la­žu ve­ća pra­va. Na­ši ape­li pre­ma tom fe­sti­va­lu od­bi­li su se kao od tvr­de bu­dvan­ske be­de­me – ka­zao je Ra­ko­če­vić.