Li­kov­ni sla­do­ku­sci u Ko­to­ru ima­ju pri­vi­le­gi­ju da uži­va­ju u spek­tru raz­li­či­tih sti­lo­va, teh­ni­ka, vi­zu­el­nih po­ru­ka i va­tro­me­tu bo­ja, kroz ko­je se na tra­di­ci­o­nal­noj 11. iz­lo­žbi Ko­tor­skih vi­zu­el­nih umjet­ni­ka, otvo­re­noj u Grad­skoj ga­le­ri­ji po­vo­dom Da­na Op­šti­ne Ko­tor, pred­sta­vlja niz ta­len­to­va­nih umjet­ni­ka raz­li­či­tih ge­ne­ra­ci­ja i sen­zi­bi­li­te­ta. U ovoj po­stav­ci iz­la­žu sli­ka­ri Mi­lo­dar­ka Mi­la­to­vić-Sta­ma­to­vić, pro­fe­sor­ka umjet­no­sti u Ko­tor­skoj gim­na­zi­ji, Zo­ran Pe­tru­šić iz Ri­sna, Ma­ri­ca Ku­znje­cov Bo­lje­vić iz Bu­dve, Ro­ma­na Pe­har iz Ora­hov­ca, te Ne­delj­ko Si­ma­nić, Sa­raj­li­ja ko­ji sa­da za­vr­ša­va stu­di­je sli­kar­stva na FLU na Ce­ti­nju, a na­sta­njen je u Ko­to­ru, za­tim, gra­fi­ča­ri An­dri­ja­na Ivan­da Roc­he­ux, ko­ja ži­vi i ra­di u Pa­ri­zu, Đor­đi­je Ba­to Bo­lje­vić iz Bu­dve, Jo­va­na Pe­sto­rić iz Mo­ri­nja, gra­fič­ka di­zaj­ner­ka Mi­li­ca Go­lu­bo­vić, ko­ja sa­da ži­vi i stva­ra u Be­o­gra­du, kao i La­na Bo­kan iz Ko­to­ra, je­di­na skulp­tor­ka za­stu­plje­na u po­stav­ci.
Umjet­ni­ke su po­zdra­vi­li Tvrt­ko Cre­pu­lja, pot­pred­sjed­nik Op­šti­ne, kao i Ta­tja­na Kri­je­što­rac, ga­le­rist­ki­nja.
Po ocje­ni ži­ri­ja u sa­sta­vu Sre­ten Nik­če­vić, aka­dem­ski sli­kar, Gor­da­na Fra­no­vić, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti i Da­li­bor­ka Kor­dić, sli­kar­ka, na­gra­du za naj­bo­lji li­kov­ni rad iz­lo­žbe „Ko­tor­ski vi­zu­el­ni umjet­ni­ci 2016” do­bi­la je sli­kar­ka Di­ja­na La­zo­vić za sli­ku iz ci­klu­sa „Do­di­ri”.
Di­ja­na je ro­đe­na 1984. go­di­ne na Ce­ti­nju. Di­plo­mi­ra­la je na Fa­kul­te­tu li­kov­nih umjet­no­sti u Mi­la­nu u kla­si prof. Ita­lo Bre­ša­na, ima­la je ne­ko­li­ko sa­mo­stal­nih iz­lo­žbi i uče­stvo­va­la na vi­še ko­lek­tiv­nih pre­zen­ta­ci­ja. Ži­vi i stva­ra u Bu­dvi. U ovoj po­stav­ci za­stu­plje­na je sa dva nje­na ra­da iz ci­klu­sa „Do­di­ri”, na­sta­log to­kom 2016. go­di­ne: je­dan je ulje na plat­nu di­men­zi­ja 80H100, a dru­gi, ko­ji je na­gra­đen, je cr­tež ma­njeg for­ma­ta, u kom­bi­no­va­noj teh­ni­ci (tuš, pa­stel­ne bo­je i ugljen).
- S ob­zi­rom da ra­dim i stva­ram, na­gra­du ni­ka­ko ni­sam oče­ki­va­la, jer kad bih ima­la ne­ka oče­ki­va­nja, ta isti­ni­tost ra­da ne bi bi­la iskre­na. Na­gra­da mi zna­či mno­go, pr­va ov­dje u Ko­to­ru, na­kon par go­di­na. Iz­u­zet­no za­do­volj­stvo, za­hval­nost ko­le­ga­ma ko­ji su od­lu­či­li da moj rad bu­de na­gra­đen. Uvi­jek me po­kre­ću emo­ci­je, u kom­bi­na­ci­ji sa bo­ja­ma na­sto­jim da to što vje­ro­do­stoj­ni­je pri­ka­žem, ka­že Di­ja­na za „Dan”. Stva­ra sko­ro sva­ko­dnev­no, ra­di u tu­šu, pa ra­do­vi na­sta­ju re­la­tiv­no br­zo. Is­ti­če da je cr­tež broj je­dan u nje­nom stva­ra­la­štvu, naj­vi­še ga vo­li jer od­go­va­ra nje­nom ka­rak­te­ru, upra­vo zbog te mo­guć­no­sti da br­zo re­a­li­zu­je svo­ju ide­ju.
- Ci­klus „Do­di­ri” za­pra­vo je na­do­ve­zi­va­nje na pret­hod­ni ci­klus „Za­gr­ljaj”. Di­ja­na se i ovo­ga pu­ta pre­pu­šta naj­ta­na­ni­jim emo­ci­ja­ma ko­je ne­po­gr­je­ši­vo ocje­nju­ju ko­ga vo­li­mo i ko nas vo­li. Eks­pre­siv­nost emo­ci­ja iz­ra­že­na je bo­jom i svje­do­či o lič­nom do­ži­vlja­ju i zna­če­nju pred­sta­va za autor­ku. Fi­zič­ke i psi­ho­lo­ške ka­rak­te­ri­sti­ke por­ter­ti­sa­nih i nji­ho­ve me­đu­sob­ne re­la­ci­je uka­zu­ju na sam pro­ces na­sta­ja­nja sli­ka, dvo­stru­ka per­cep­ci­ja za­pra­vo je do­mi­nan­ta ovog ostva­re­nja, obra­zlo­ži­la je Gor­da­na Fra­no­vić, ko­ja je bi­la čla­ni­ca ovog ži­ri­ja i 2012. go­di­ne, ka­da je post­hum­no na­gra­đe­na Ma­ri­ja­na Že­be­ljan.
Di­ja­na La­zo­vić za sa­da ne­ma svoj ate­lje, ra­di u ku­ći, ne­kad i van Bu­dve. O svom sta­tu­su ne raz­mi­šlja pu­no upra­vo zbog či­nje­ni­ce da je sva­ko­dnev­no u pro­ce­su stva­ra­nja.
- Ne tr­čim baš za ne­kim sta­tu­som, bit­no je da sam is­pu­nje­na, da stva­ram, to je, po­red osta­lih bit­nih stva­ri u ži­vo­tu, pri­o­ri­tet, ma­da se ne mo­gu po­hva­li­ti ne­kom pro­da­jom. Ra­dim svo­je sli­ke i cr­te­že, a po­ne­kad se ja­vi i ne­ka po­rudž­ba, lju­di ko­ji su za­in­te­re­so­va­ni ja­ve se da ku­pe, za­vi­si, par mje­se­ci imam, on­da par mje­se­ci ne­ma ni­šta, ta­ko da je to sve ne­iz­vje­sno, ka­že La­zo­vić.. Na­sta­vlja da ra­di u ovom sti­lu i do­me­nu istih emo­ci­ja, pre­pu­šta­ju­ći da je is­tra­ži­va­nje sop­stve­nim emo­ci­ja­ma od­ve­de ko zna gdje, da to, ka­že, i za nju bu­de iz­ne­na­đe­nje.
M.D.P.