Gra­fič­ka di­zaj­ner­ka iz Ul­ci­nja Bri­gi­ta An­to­ni pred­sta­vlja se li­kov­noj pu­bli­ci u Ko­to­ru, u zgra­di biv­še „Ju­go­o­ce­a­ni­je”, sa­da Art Cen­tru Du­klja, za­jed­no sa cr­no­gor­skim umjet­ni­ci­ma Mi­li­jom Pa­vi­će­vi­ćem, Bra­nom Vu­ji­či­ćem, Igo­rom Rak­če­vi­ćem, Je­le­nom To­ma­še­vić, Na­ta­li­jom Vu­jo­še­vić, Ire­nom La­ga­tor, Vlat­kom Vu­jo­še­vić i Mil­kom De­li­ba­šić. Iz­lo­žbu pod na­zi­vom Pre­sent Ten­se – Sa­da­šnje vri­je­me, u or­ga­ni­za­ci­ji NVO Du­kley Euro­pean Art Com­mu­nity osmi­slio je Pe­tar Ću­ko­vić, isto­ri­čar umjet­no­sti i li­kov­ni kri­ti­čar, u sa­rad­nji sa Ju­a­nom Pun­te­som.
-Ovaj moj rad od šest sli­ka-gra­fi­ka pod na­zi­vom „Sel­fie Va­gi­na”, osmi­šljen u teh­ni­ci di­gi­tal­ne štam­pe u kom­bi­na­ci­ji sa gi­fom je na­stao 2014. go­di­ne. Ko­ri­sti­la sam svo­je go­lo ti­je­lo kao mo­tiv zbog po­tre­be su­o­ča­va­nja sa stva­ri­ma ko­je su mi se­de­si­le ne­dav­no pri­je to­ga. Sta­tič­nost (fo­to­gra­fi­je) ti­je­la pred­sta­vlja ljud­sku sna­gu i od­luč­nost da se ta si­tu­a­ci­ja pre­va­zi­đe, ob­ja­sni­la­je mla­da umjet­ni­ca, do­da­ju­ći da je ko­ri­sti­la če­tvr­ta­sti for­mat ka­ko bi „sa­bi­la” svo­je ti­je­lo... Gi­fo­vi su na­sta­vak to­ga, ob­ja­šnja­va mla­da umjet­ni­ca, ko­ja je tre­nut­no na re­zi­den­ci­ji u Do­mu umjet­no­sti u „Ju­go­o­ce­a­ni­ji”, gdje će pro­ve­sti dva mje­se­ca ra­de­ći za­jed­no sa Vlat­kom Vu­jo­še­vić, va­jar­kom, Adom Ras­to­de­rom, Ti­ja­nom Gor­dić i Je­le­nom Pa­vi­će­vić, u okru­že­nju sa ru­skim sli­ka­ri­ma ko­ji ov­dje ta­ko­đe bo­ra­ve kao re­zi­den­ti ili ima­ju svo­je ate­ljee. Sma­tra da je pri­vi­le­gi­ja bi­ti re­zi­dent u ova­ko re­pre­zen­ta­tiv­nom objek­tu. Bri­gi­ta An­to­ni di­plo­mi­ra­la je gra­fič­ki di­zajn na FLU na Ce­ti­nju, gdje je­na­gra­đe­na za slo­bo­dan cr­tež i za pla­kat „Osva­ja­nje gra­da” FI­AT i Evrop­ska noć is­tra­ži­va­ča Pod­go­ri­ca 2010.
- U Cr­noj Go­ri ima li­kov­nih ko­lo­ni­ja, ali do sa­da ni­sam ima­la pri­li­ke da bu­dem u li­kov­noj re­zi­den­ci­ji. Ovo je ve­li­ka pri­vi­le­gi­ja, sva­ki umjet­nik bi bio baš sre­ćan da ima ovaj „luk­suz” – da imaš svoj ate­lje, da mo­žešp­sva­ki dan­da do­đeš tu da ra­diš, da ima­ši­zlo­žbu. Mo­žda i ni­je bit­no to ko će da vi­di tu iz­lo­žbu, ko­li­ko je bit­no­to što ti imaš vri­je­me i pro­ces da ra­diš na ne­kom mje­stu, a Ko­tor je stvar­no in­spi­ra­ti­van, „Ju­go­o­ce­a­ni­ja” je div­na zgra­da, sve je mno­go li­je­po. Ba­vi­će­mo se is­tra­ži­vač­kim ra­dom, sva­ko ra­di ono što ga in­spi­ri­še, što vo­lii že­li u ovom da­tom vre­me­nu,ov­dje, ne po­sto­ji ne­ka od­re­đe­na te­ma. Tu smo za­jed­no sa­ne­kim ru­skim umjet­ni­ci­ma, ali svi smo fo­ku­si­ra­ni na ne­ki svoj rad, na svoj umjet­nič­ki iz­raz. Div­no je što imam pri­li­ku da se pred­sta­vim u ovom pro­sto­ru. Oda­bir umjet­ni­ka je do­bar, baš mi je dra­go što sam dio ci­je­le ove pri­če, što je Pe­tar Ću­ko­vić oda­brao moj rad da se pred­sta­vim u sklo­pu ove po­stav­ke. Za­hval­na sam i Ma­ra­tu Gelj­ma­nu, vla­sni­ku Art Cen­tra Du­klja, na ovoj re­zi­den­ci­ji, is­ti­če An­to­ni. Iz­la­ga­la je sa­mo­stal­no već dva pu­ta, a usko­ro pla­ni­ra još jed­nu iz­lo­žbu na Ce­ti­nju, u Ate­ljeu „Da­do”.
Iz­lo­žba Pre­sent Ten­se bi­la je pr­vo­bit­no za­mi­šlje­na kao pr­vi ozbi­ljan po­ku­šaj da se za­htjev­noj umjet­nič­koj pu­bli­ci u Nju­jor­ku, u pre­sti­žnoj Whi­te­Box in­sti­tu­ci­ji, pred­sta­vi elit­na gru­pa sa­vre­me­nih cr­no­gor­skih umjet­ni­ka. Do re­a­li­za­ci­je iz­lo­žbe to­kom 2015. go­di­ne, na ža­lost, ni­je do­šlo, i ona se sa­da, sa ne­znat­no pro­ši­re­nom li­stom umjet­ni­ka, pr­vi put nu­di na uvid cr­no­gor­skoj kul­tur­noj jav­no­sti, ta­ko­đe u pre­sti­žnom pro­sto­ru Du­klja Art Cen­tra u Ko­to­ru, ob­ja­snio je Pe­tar Ću­ko­vić. Na­ziv „Sa­da­šnje vri­je­me” za po­ten­ci­jal­nu nju­jor­šku iz­lo­žbu dao je Ju­an Pun­tes, osni­vač i umjet­nič­ki ru­ko­vo­di­lac „Vajt-Bok­sa”, a Ću­ko­vić je ostao do­slje­dan toj nje­go­voj ide­ji.
M.D.P.


Ži­va ko­mu­ni­ka­ci­ja na glo­bal­noj umjet­nič­koj sce­ni

– Upra­vo na­ziv Pre­sent Ten­se svo­jom uop­šte­no­šću, na sim­bo­lič­kom ni­vou sjaj­no uka­zu­je na prin­cip neo­d­re­đe­no­sti, da se po­slu­ži­mo ču­ve­nim Haj­zen­ber­go­vim poj­mom, kao ključ­ni prin­cip sa­da­šnjeg vre­me­na, da­kle ne gla­gol­skog, već isto­rij­skog vre­me­na u ko­jem ži­vi­mo. Otu­da dje­li­mi­ce i ova­kav iz­bor de­vet iz­vr­snih sa­vre­me­nih cr­no­gor­skih umjet­ni­ka, raz­li­či­tih ge­ne­ra­ci­ja, u ra­spo­nu od pri­mje­ra re­spek­ta­bil­ne, pu­ne ka­ri­je­re, sve do mla­đih umjet­ni­ka, ko­ji se pro­bi­ja­ju i us­pi­nju, prak­ti­ku­ju­ći u svo­jim umjet­nič­kim dje­li­ma vre­me­nu pri­mje­re­ne je­zič­ke i me­dij­ske prak­se, ži­vo ko­mu­ni­ci­ra­ju­ći sa prak­sa­ma na glo­bal­noj umjet­nič­koj sce­ni, po­ja­snio je autor po­stav­ke Ću­ko­vić.