Vr­bič­ka pe­ći­na je ma­nja od ar­he­o­lo­škog na­la­zi­šta Cr­ve­na sti­je­na, ali si­gu­r­no ni­je ma­nja i po zna­ča­ju. To su po­tvr­di­li i pred­stav­ni­ci Cen­tra za kon­zer­va­ci­ju Cr­ne Go­re, In­sti­tu­ta u Kar­di­fu, Uni­ver­zi­te­ta u Kem­bri­džu i Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, ko­ji su u sa­rad­nji sa Mu­ze­jom u Nik­ši­ću pred­sta­vi­li re­zul­ta­te ra­da i is­ko­pa­va­nja ma­te­ri­ja­la u Vr­bič­koj pe­ći­ni kod nik­ši­ća.
Ovaj ar­he­o­lo­ški lo­ka­li­tet po­stao je za­ni­mljiv to­kom ar­he­o­lo­škog si­stem­skog pre­gle­da Cr­ne Go­re. Ka­ko je po­ja­snio Ni­ko­la Bo­ro­vi­nić, iz Cen­tra za kon­zer­va­ci­ju ar­he­o­lo­gi­je Cr­ne Go­re, ru­ko­vo­di­lac sa cr­no­gor­ske stra­ne, is­tra­ži­va­nja Vr­bič­ke pe­ći­ne od­vi­ja­ju se u okvi­ru pro­jek­ta „Lov­ci i sa­ku­plja­či u sje­ve­ro­za­pad­noj Cr­no Go­ri”.
- Biv­ši Cen­tar za kon­zer­va­ci­ju i ar­he­o­lo­gi­ju Cr­ne Go­re po­kre­nuo je 2010. go­di­ne pro­je­kat iz­ra­da ar­he­o­lo­ške kar­te Cr­ne Go­re, ta­ko da smo obi­la­skom svih op­šti­na evi­den­ti­ra­li sve po­sto­je­će ar­he­o­lo­ške lo­ka­li­te­te. Je­dan od njih je bi­la i Vr­bič­ka pe­ći­na, ko­ja je od­mah u star­tu po­ka­zi­va­la zna­ke ži­vo­ta iz pe­ri­o­da pra­i­sto­ri­je. Ubr­zo po­tom u sa­rad­nji sa In­sti­tu­tom u Kar­di­fu i Uni­ver­zi­te­tom u Kem­bri­džu i Fi­lo­zof­skim fa­kul­te­tom u Be­o­gra­du, kao i cen­trom u ko­me ra­dim i Mu­ze­jom u Nik­ši­ću po­kre­nu­li smo pro­je­kat 2012. go­di­ne. Naj­zna­čaj­ni­ji re­zu­lta­ti ko­je smo do­bi­li upra­vo su bi­li u Vr­bič­koj pe­ći­ni što nas je i pod­sta­klo da na­sta­vi­mo is­tra­ži­va­nja, ko­ja tra­ju, ob­ja­šnja­va Bo­ro­vi­nić.
Bo­ro­vi­nić na­gla­ša­va da su ove go­di­ne u sklo­pu ak­tiv­no­sti or­ga­ni­zo­va­li rad u kam­pu.
– Naj­sta­ri­ji pred­met ko­ji ima­mo po­ti­če iz po­sled­njeg le­denog do­ba, iz pe­ri­o­da pri­je 24 hi­lja­de go­di­na. U to vri­je­me su se na­la­zi­li lov­ci, što je po­ma­lo čud­no jer je to pe­ri­od gla­ci­ja­ci­je. To je ja­ko za­ni­mlji­vo jer su oni ima­li spe­ci­ja­li­zo­van lov na mr­mo­te, na šta uka­zu­ju osta­ci ko­sti­ju sa ošte­će­nji­ma od oru­đa i tra­go­vi­ma sje­če­nja. Po­red to­ga pro­na­šli smo i kre­me­ne ar­te­fak­te, to su nji­ho­va oru­đa. Po­sli­je tog slo­ja ima­mo pe­ri­od oto­plja­va­nja tkz. ho­lo­cen, ili me­zo­lit ili sred­nje ka­me­no do­ba u to­plom raz­do­blju. Umje­sto kre­me­nih ar­te­fa­ka­ta ima­mo ko­šta­ne na­la­ze. Me­đu­tim, ono što je naj­za­ni­mlji­vi­je tu smo pro­na­šli i jed­nu per­li­cu ko­ja je od ždri­jel­nog zu­ba ša­ra­na. One su na­lik oni­ma ko­je na­la­zi­mo vr­lo če­sto u Đer­da­pu, na ru­mun­skim i srp­skim lo­ka­li­te­ti­ma. To je po­ka­za­telj da, naj­vje­ro­vat­ni­je, po­sto­ji ne­ka vr­sta ko­na­ta­ka­ta i raz­mje­ne u to vri­je­me, iz­me­đu lo­ka­li­te­ta, gdje se na­la­zi Vr­bič­ka pe­ći­na i pod­ruč­ja u Đer­da­pu, ko­ja su oko 400 ki­lo­me­ta­ra uda­lje­na odav­de. To je ve­o­ma za­ni­mljiv i zna­ča­jan na­laz za nas – ka­že dr Du­šan Bo­rić.
Da­ljim is­ko­pa­va­njem u stra­ti­gra­fi­ji lo­ka­li­te­ta na­i­šli su na ostat­ke ra­nog neo­li­ta. „Iz­ro­ni­li” su ko­ma­di im­pre­so ke­ra­mi­ke ka­rak­te­ri­stič­ne za is­toč­no ja­dran­sko pod­ruč­je u Hr­vat­skoj, Cr­noj Go­ri i Al­ba­ni­ji.
– To je pr­vo neo­lit­sko na­se­lja­va­nje ovih pod­ruč­ja i na­kon to­ga ima­mo pe­ri­od sa do­sta na­la­za ko­ji pri­pa­da­ju hvar­skoj kul­tu­ri. To je opet kul­tu­ra is­toč­no – ja­dran­skog pod­ruč­ja. Glav­ni lo­ka­li­tet po ko­me je kul­tu­ra do­bi­la ime na­la­zi se na Hva­ru, na lo­ka­li­te­tu Grap­če­va špi­lja. Do sa­da ni­je­smo ima­li ve­će na­la­ze ko­ji bi uka­zi­va­li na to da je ta kul­tu­ra na ovom pod­ruč­ju bi­la za­stu­plje­na, već su u pi­ta­nju pr­vi po­ka­za­te­lji, or­na­me­tal­ne de­ko­ra­ci­je. Ljud­ske ko­sti ko­je smo pro­na­šli u mrač­nom di­je­lu pe­ći­ne uka­zu­ju na pe­ri­od bron­za­nog do­ba. Ono što je in­te­re­sant­no, te ko­sti su sa tra­go­vi­ma sje­če­nja, ali to ne zna­či da je bio za­stu­pljen ka­ni­ba­li­zam, već uka­zu­je na ob­re­de, na se­kun­dar­nu po­greb­nu prak­su, što je bio dio nji­ho­vog ri­tu­a­la. Taj dio ni­je­smo is­tra­ži­li u ci­je­lo­sti. Pe­ći­na je pre­bo­ga­ta i is­tra­ži­va­nja će­mo na­sta­vi­ti i ubu­du­će, ka­že Bo­rić.
On po­ja­šnja­va da Vr­bič­ka pe­ći­na za­u­zi­ma zna­čaj­no mje­sto za is­tra­ži­va­nje te da iako po obi­mu ne mno­go ve­li­ka to ne uma­nju­je njen zna­čaj.
– Ar­he­o­lo­ško na­la­zi­šte Cr­ve­na sti­je­na je re­per, ali Vr­bič­ka pe­ći­na iako ma­nja po obi­mu, si­gur­no ni­je ma­nja i po zna­ča­ju. Na­da­mo se da će­mo na­sta­vi­ti is­tra­ži­va­nja na ovom te­re­nu, ali i na pod­ruč­ju Ža­blja­ka, i na ne­kim otvo­re­nim lo­ka­li­te­ti­ma. Pri­o­ri­tet je ipak Vr­bič­ka pe­ći­na, ko­ju će­mo obi­lje­ži­ti i ta­blom ka­ko bi mo­gli za­in­te­re­so­va­ni da je po­sje­te, po­ru­ču­je Bo­rić.
L.N.


Fi­nan­si­j­ska po­moć Kem­bri­dža

Dr Du­šan Bo­rić, pre­da­vač ar­he­o­lo­gi­je na Uni­ver­zi­te­tu u Kar­di­fu u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji sa ko­jeg je 13 stu­de­na­ta uče­stvo­va­lo u is­tra­ži­va­nju na ovom lo­ka­li­te­tu, ka­zao je da Uni­ver­zi­tet iz Kem­bri­dža fi­nan­sij­ski po­ma­že pro­je­kat.
– Po­red stu­de­na­ta na pro­jek­tu je an­ga­žo­van još je­dan broj lju­di, a ukup­no nas 20 oba­vlja­mo sve vr­ste ana­li­za. Oba­vlja­mo flo­ta­ci­ju što zna­či da is­pi­ra­mo ze­mlju i po­ku­ša­va­mo da ot­kri­je­mo bilj­ne ostat­ke u ze­mlji po­put sit­nih na­la­za, per­li­ca i kre­me­nih stre­li­ca. U Vr­bič­koj pe­ći­ni smo pro­na­šli na­se­lja­va­nje iz raz­li­či­tih pe­ri­o­da – re­kao je Bo­rić.


Za­ni­mlji­vo ar­he­o­lo­ško bla­go

Pe­ći­na je za­bi­lje­že­na kao po­ten­ci­jal­no za­ni­mljiv ar­he­o­lo­ški lo­ka­li­tet to­kom ar­he­o­lo­škog re­kog­no­sci­ra­nja (si­ste­mat­skog pre­gle­da) te­ri­to­ri­je Cr­ne Go­re u 2010. go­di­ni. U ovo­me je uče­stvo­va­la ar­he­o­log Zve­zda­na Vu­šo­vić-Lu­čić iz Cen­tra za kul­tu­ru u Nik­ši­ću kao i Du­šan Mi­ha­i­lo­vić sa Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du. U sa­rad­nji sa nji­ma i sa Cen­trom za kon­zer­va­ci­ju i ar­he­o­lo­gi­ju Cr­ne Go­re u Ce­ti­nju či­ji pred­stav­ni­ci su dr De­jan Ga­zi­vo­da i Ni­ko­la Bo­ro­vi­nić, kao pred­stav­ni­ci bri­tan­skih uni­ver­zi­te­ta u Kem­bri­džu i Kar­di­fu dr Ema­nu­e­la Kristiani i dr Du­šan Bo­rić 2012. za­po­če­li su pr­ve ra­do­ve u ovoj obla­sti oko Nik­ši­ća is­tra­žu­ju­ći ar­he­o­lo­ški po­ten­ci­jal ni­za pe­ći­na i fo­ku­si­ra­li su se na Vr­bič­ku gdje su ot­kri­li tra­go­ve ko­ri­šće­nja pe­ći­ne ve­za­ne za gor­nji pa­le­o­lit, star oko 23-24.000 go­di­na i ko­ji se ve­zu­ju sa gra­ve­ti­jen­ske gru­pe, za­tim ka­snog me­zo­li­ta (sta­ri oko 9.000 go­di­na), ra­nog neo­li­ta ko­je ve­zu­je­mo za im­pre­so kul­tu­ru is­toč­no-ja­dran­skog pod­ruč­ja (sta­ri oko 8.000 go­di­na), ka­snog neo­li­ta ko­ji se po­ve­zu­je sa hvar­skom kul­tu­rom is­toč­no-ja­dran­skog pod­ruč­ja (sta­ri oko 6.500 go­di­na) i bron­za­nog do­ba ko­ji su pri­je sve­ga da­to­va­ni ap­so­lut­nim 14C da­to­va­njem ljud­skih ko­sti­ju ko­je su se na­la­zi­le du­blje u pe­ći­ni, a ko­je su sta­re oko 3.600 go­di­na i mo­žda se mo­gu ve­za­ti za tzv. ce­tin­sku kul­tur­nu gru­pu. Ra­do­vi su oba­vlja­ni 2013, 2015. i ove go­di­ne.