Pra­i­zved­ba pred­sta­ve „Šće­ri mo­ja” Ma­je To­do­ro­vić, či­ji je tekst adap­ti­ra­la i re­ži­ra­la Ana Vu­ko­tić, pri­vu­kla je u Cr­no­gor­sko na­rod­no po­zo­ri­šte broj­nu pu­bli­ku. Sa­ma či­nje­ni­ca da je ovo bi­la pr­va pre­mi­je­ra pod kro­vom CNP-a za po­sled­njih 13 mje­se­ci oprav­da­va ve­li­ko in­te­re­so­va­nje. No, raz­lo­ga za ve­li­ku pa­žnju i apla­u­ze ko­ji­ma su is­pra­će­ni ak­te­ri ove pred­sta­ve, ima još. „Šće­ri mo­ja” je ve­o­ma do­bra pred­sta­va ko­joj ak­tu­el­nost ga­ran­tu­je dug ži­vot. Du­go­vječ­nost će joj obez­bi­je­di­ti i od­lič­na glu­ma, pri­je sve­ga pr­va­ka na­ci­o­nal­nog te­a­tra Mir­ka Vla­ho­vi­ća i Var­je Đu­kić, i ni­šta ma­nje mla­de Va­nje Jo­vi­će­vić, ko­ja je, iako tek stu­dent­ki­nja glu­me, po­ka­za­la da je do­stoj­na ulo­ge knja­gi­nji­ce Zor­ke. Ve­li­ki do­pri­nos kva­li­te­tu ove pred­sta­ve da­li su i osta­li čla­no­vi an­sam­bla Slav­ko Ka­le­zić, Du­šan Ko­va­če­vić, Go­ran Vu­jo­vić, Ste­van Ra­du­si­no­vić, Slo­bo­dan Ma­ru­no­vić, Da­ni­lo Če­le­bić, Zo­ran Vu­jo­vić i Mi­šo Ob­ra­do­vić. Sve to upot­pu­ni­li su maj­stor­skim rje­še­nji­ma ko­sti­mo­graf Leo Ku­laš i ko­re­o­graf So­nja Vu­ki­će­vić, kao i Alek­san­dra Vu­ko­tić.
Iako su ju­na­ci pred­sta­ve „Šće­ri mo­ja” isto­rij­ske lič­no­sti, ovo ni­je isto­rij­ska dra­ma. To­do­ro­vi­će­va je od či­nje­ni­ce da je knja­gi­nji­ca Zor­ka pr­vo­ro­đen­če knja­za Ni­ko­le is­ple­la mre­žu u ko­ju je uple­la ak­tu­el­ne te­me, pi­ta­nje po­lo­ža­ja že­ne i od­no­sa pre­ma žen­skom dje­te­tu i ve­li­ki broj abor­tu­sa žen­skih fe­tu­sa u Cr­noj Go­ri i re­gi­o­nu. Ipak, „Šće­ri mo­ja” ni­je dra­ma, ali ni­je ni ko­me­di­ja, ma­da joj iz­le­ti u iro­ni­ju i sar­ka­zam da­ju ton ko­mič­no­sti. Ta­ko je taj bre­me­ni­ti od­nos kćer­ke i oca u Cr­noj Go­ri ali i u svi­je­tu pri­jem­či­vi­ji za pu­bli­ku, ko­ja je smi­je­hom i su­za­ma oda­la pri­zna­nje autor­ka­ma da su po­go­di­le u su­šti­nu. Od­nos oče­va i kćer­ki u ovom ko­ma­du je po­li­gon za ilu­stra­ci­ju te ne­prav­de.
Tek­sto­pi­sac Ma­ja To­do­ro­vić je iz­ja­vi­la da joj pri­ja ka­ko je pu­bli­ka pri­hva­ti­la nje­nu ide­ju.
- Pu­bli­ka je re­a­go­va­la baš na mje­sti­ma na ko­ji­ma je tre­ba­lo da re­a­gu­je, a po­sled­nja sce­na, po me­ni naj­bit­ni­ja, osta­vi­la je ve­li­ki znak pi­ta­nja što sma­tram naj­zna­čaj­ni­jim. Uosta­lom ova po­sled­nja sce­na me je i in­spi­ri­sa­la da se ba­vim ovom te­mom. Za me­ne je uža­sno va­žna rav­no­prav­nost po­lo­va i bi­lo ko­ja dru­ga, a re­če­ni­ca ko­ju iz­go­va­ra glav­na ju­na­ki­nja `ne vi­dim za­što že­na ne bi mo­gla bi­ti na če­lu države` ima za me­ne ogrom­no zna­če­nje – ob­ja­sni­la je To­do­ro­vić.
„Apla­u­zi i su­ze i smi­jeh či­ni da vje­ru­je­mo u po­zo­ri­šnu umjet­nost”, pro­ko­men­ta­ri­sa­la je re­di­telj­ka i ta­ko sta­vi­la do zna­nja da je vi­še ne­go za­do­volj­na re­ak­ci­ja­ma gle­da­la­ca na nje­nu po­sli­je če­ti­ri go­di­ne pr­vu re­ži­ju u CNP-u.
- Dra­go mi je da smo na­pra­vi­li ova­kvu pred­sta­vu po­sli­je ta­ko du­gog tu­rob­nog od­no­sa pre­ma po­zo­ri­štu i pu­bli­ci. Ovo je bio pre­o­kret i na­dam se da će­mo po­vu­ći na­pri­jed ma­ši­nu ka­kva je CNP, da mu vra­ti­mo sjaj ko­ji za­slu­žu­je naj­ve­ća sce­na u ze­mlji – ka­za­la je ona.
Sa­rad­nja sa stu­den­ti­ma, što je ka­rak­te­ri­sti­ka ra­da Ane Vu­ko­tić, i u slu­ča­ju ko­ma­da „Šće­ri mo­ja” i Va­nje Vu­ko­tić po­ka­za­la se kao do­bit­na. Is­ti­če da ova mla­da glu­mi­ca po­sje­du­je po­seb­nu vr­stu da­ra.
- Za­ni­mlji­vo mi je bi­lo da se u Cr­noj Go­ri ra­đa enorm­no ve­li­ki broj mu­ške dje­ce, jer mo­že­mo da utvr­di­mo pol dje­te­ta, pa sam že­lje­la ovim ko­ma­dom da se upi­ta­mo gdje nas ta­kve od­lu­ke vo­de. S dru­ge stra­ne, po­seb­na in­spi­ra­ci­ja mi je bi­la od­nos oca i kćer­ke, ali i dru­ga­či­ji od­nos na cr­no­gor­ske isto­rij­ske te­me, naš od­nos pre­ma vla­sti i vla­da­ru ta­da i sa­da, jer pro­sto ne­ke stva­ri se ne mi­je­nja­ju. Pu­bli­ka je to pre­po­zna­la i mi­slim da je Ma­ja do­ni­je­la u ovom ko­ma­du ono što na­zi­vam ži­vom kul­tu­rom, jer či­ni po­zo­ri­šte ži­vim ne­čim što se de­ša­va sa­da – ka­za­la je ona.
Mla­da Va­nja Jo­vi­će­vić, bez sum­nje naj­ve­ća zvi­je­zda ove pred­sta­ve, iz­ne­na­di­la je sve na­či­nom na ko­ji se uhva­ti­la u ko­štac sa ko­ma­dom i nje­go­vom ni­ma­lo la­kom te­mom.
- Pu­na sam uti­sa­ka i ne znam ko­ji bih iz­dvo­ji­la. Znam sa­mo da je ovo ulo­ga mo­jih sno­va i ima­la sam sre­će što sam je do­bi­la ne na po­čet­ku ka­ri­je­re, ne­go na po­čet­ku stu­di­ja. Za­to sam da­la sve od se­be da ovo iz­gle­da ka­ko tre­ba – ka­za­la je ona.
Is­ta­kla je da re­zul­tat ne bi bio ta­ko do­bar da joj is­ku­sne ko­le­ge ni­su po­mo­gle. „Dr­ža­li su me kao be­bu”, ka­za­la je ona i is­ta­kla da su joj ne­se­bič­no po­mo­gli da pro­đe kroz pro­ces spre­ma­ju­ći ulo­gu knja­gi­nji­ce Zor­ke. Ni­je se lič­no ba­vi­la te­mom o ko­joj go­vo­ri ko­mad ali je is­ta­kla da je si­gur­na da že­na mo­že da po­stig­ne pod­jed­na­ko sve kao i mu­ška­rac.
Mir­ko Vla­ho­vić ni­je šte­dio po­hva­le na ra­čun mla­de ko­le­gi­ni­ce i is­ta­kao da po­sje­du­je ve­li­ki glu­mač­ki po­ten­ci­jal i da mu je za­do­volj­stvo da ra­di sa mla­dim ta­len­ti­ma kao što je Va­nja Jo­vi­će­vić i cio an­sambl pred­sta­ve „Šće­ri mo­ja”.
- Ne pri­hva­tam da u da­na­šnjem dru­štvu po­stu­pa­mo kao što je knjaz po­stu­pio u pred­sta­vi i re­kao svo­joj kćer­ki `imaš sva pra­va ali na­rod je na­rod – ne pri­hva­ta da vla­da jed­na žena`. Že­na je sa­ču­va­la dr­ža­ve i ci­vi­li­za­ci­je i na tim te­me­lji­ma tre­ba gra­di­ti bu­duć­nost. Ve­o­ma po­štu­jem že­ne, od­ra­stao sam u ku­ći u ko­joj su že­ne bi­le do­mi­nant­ne i mno­go sam od njih na­u­čio – ka­zao je Vla­ho­vić.
Pred­sta­va „Šće­ri mo­ja” bi­će iz­ve­de­na i ve­če­ras u 20 ča­so­va na Ve­li­koj sce­ni CNP-a. Po­la sa­ta ka­sni­je na Sce­ni „Stu­dio” u okvi­ru „Sce­ne Aka­de­mi­ja” bi­će iz­ve­de­na pred­sta­va „Lju­baf” Ma­ri Ši­zga­la u ko­joj igra­ju Sa­nja Vu­ji­sić, An­đe­li­ja Ron­do­vić i Fi­lip Đu­re­tić.
S.Ć.


Raz­ot­kri­va­nje pro­ble­ma

Da je pra­i­zved­ba ko­ma­da „Šće­ri mo­ja” kao pr­va pre­mi­je­ra u CNP-u na­kon vi­še od go­di­nu da­na od­jek­nu­la go­vo­ri po­da­tak da su u pu­bli­ci bi­li i re­di­telj Ja­goš Mar­ko­vić, po­zo­ri­šna kri­ti­čar­ka „Po­li­ti­ke” Ana Ta­sić kao i njen ko­le­ga iz Spli­ta Bo­jan Mu­njin. On ni­je šte­dio po­hva­le na ra­čun tek­sta i an­sam­bla. Is­ta­kao je da je re­di­telj­ka sa bla­gom do­zom iro­ni­je po­ka­za­la da­na­šnji od­nos pre­ma že­ni.
- Odu­še­vljen sam pred­sta­vom, jer je jed­nom fi­nom do­zom iro­ni­je po­stig­nu­to raz­ot­kri­va­nje pro­ble­ma od­no­sa pre­ma že­ni. Glum­ci su bi­li od­lič­ni, a onoj glu­mi­ci ko­ja igra glav­nu ulo­gu pred­vi­đam ve­li­ku bu­duć­nost. So­nja Vu­ki­će­vić i Leo Ku­laš su iz­van­red­no do­pri­ni­je­li ovom ko­ma­du – oci­je­nio je Mu­njin, du­go­go­di­šnji se­lek­tor Ju­go­slo­ven­skog po­zo­ri­šnog fe­sti­va­la u Uži­cu.