U okvi­ru Pro­gra­ma po­dr­ške raz­vo­ju kul­tu­re u Nik­ši­ću, na „Sce­ni 213” pred no­vo­go­di­šnje pra­zni­ke je upri­li­čen kon­cert Omla­din­skog na­rod­nog or­ke­stra JU „Za­hu­mlje”. Sa­la je bi­la pre­ma­la da pri­mi sve one ko­ji su že­lje­li da ču­ju re­zul­ta­te ra­da no­ve sek­ci­je „Za­hu­mlja”, pre­po­zna­tlji­vog i van gra­ni­ca Cr­ne Go­re. To­kom ne­što vi­še od sat broj­ni po­sje­ti­o­ci bi­li su u pri­li­ci da uži­va­ju u naj­ljep­šim me­lo­di­ja­ma na­ro­da Bal­ka­na, sa po­seb­nim ak­cen­tom na Cr­nu Go­ru, jug i sje­ver Sr­bi­je, po­pu­lar­nim me­lo­di­ja­ma iz Ru­si­je i La­tin­ske Ame­ri­ke, ko­ji­ma su ih da­ri­va­li čla­no­vi Omla­din­skog na­rod­nog or­ke­stra „Za­hu­mlja” har­mo­ni­kaš Ivan Pe­ko­vić, ina­če ru­ko­vo­di­lac Na­rod­nog or­ke­stra „Za­hu­mlje”, kao i Pre­drag Ni­ko­lić, har­mo­ni­kaš, Mi­le­na Ni­ko­lić, Ma­ša Bo­žo­vić, Ti­ja­na Drag­nić, Ne­la Ban­da, Anja Ko­pri­vi­ca i An­đe­la To­do­ro­vić, vi­o­li­nist­ki­nje, Va­si­li­je Vu­ja­di­no­vić, kla­ri­ne­ti­sta, No­vi­ca Sta­ni­šić, do­bo­šar, Mir­ko Ća­lić, kla­vi­ja­tu­ri­sta, Ste­fan Bu­la­jić i Bo­ban Ra­i­če­vić, gi­ta­ri­sti, sa vo­kal­nim so­list­ki­nja­ma Ti­ja­nom Vu­če­tić, Ma­ri­jom Me­đe­do­vić, Ma­šom Cu­pa­rom i Haj­da­nom Glu­ši­com. Nji­ho­vi go­sti bi­li su so­li­sti Ti­ja­na Ble­čić, Bo­ja­na Mar­ko­vić, oper­ske pje­va­či­ce i ru­ko­vo­di­o­ci sek­ci­ja u „Za­hu­mlju”, so­list­ki­nja Je­le­na Gr­bo­vić, ina­če stu­dent­ki­nja Li­kov­ne aka­de­mi­je na Ce­ti­nju, dje­voj­ka ko­ja ži­vi u Be­o­gra­du, gdje je odr­ža­la broj­ne za­pa­že­ne na­stu­pe, ina­če po­ri­je­klom iz Cr­ne Go­re, po­tom Vo­jo Kri­vo­ka­pić, di­rek­tor „Za­hu­mlja” i glu­mac Mi­ha­i­lo Pe­ro­še­vić. Ve­če su uve­li­ča­li i Ivan Sta­no­je­vić, vi­o­li­ni­sta i Zo­ran Ćet­ko­vić, per­ku­si­o­ni­sta.
Ka­ko je „Da­nu” ka­zao Ivan Pe­ko­vić, ru­ko­vo­di­lac or­ke­stra, du­go­go­di­šnji član „Za­hu­mlja” i pr­va har­mo­ni­ka or­ke­stra, bez ko­ga se go­to­vo ne mo­že za­mi­sli­ti ni­ti je­dan na­stup fol­klor­nog an­sam­bla, Omla­din­ski or­ke­star bro­ji 13 čla­no­va, za­jed­no sa njim.
- Do te ča­rob­ne broj­ke, za su­jet­ne ne baš sreć­ne, a za nas od ve­li­kog zna­ča­ja do­šli smo ve­o­ma mu­ko­trp­nim i is­crp­nim ra­dom i od­ri­ca­njem. Iako se ide­ja za for­mi­ra­njem Omla­din­skog or­ke­stra ro­di­la još pri­je pet go­di­na, u mi­nu­lom pe­ri­o­du do­la­zi­li su mla­di lju­di, in­te­re­so­va­li se. Oni pred­o­dre­đe­ni za ovu vr­stu umjet­no­sti osta­ja­li bi u „Za­hu­mlju”, a oni, pak, dru­gi bi na­kon krat­kog za­dr­ža­va­nja od­la­zi­li. No, na­kon go­to­vo pet go­di­na od­ri­ca­nja i upor­nog ra­da, stvo­ri­li smo or­ke­star ko­ji se da­nas mo­že po­hva­li­ti svo­jim ra­dom. Mi­nu­le go­di­ne go­sto­va­li smo u Uži­cu, a dio nas na­stu­pio je i u Nik­ši­ću sa pje­snič­kim klu­bom „Po­en­ta po­e­ti­ka”, a ne­što ka­sni­je odr­ža­li smo još je­dan kon­cert ta­ko­đe u Nik­ši­ću, gdje su na­stu­pi­li svi na­ši čla­no­vi – njih 13 iz or­ke­stra i če­ti­ri dje­voj­či­ce, vo­kal­ne so­list­ki­nje. Ob­zi­rom na či­nje­ni­cu da su na­stu­pi bi­li ve­o­ma za­pa­že­ni i na­i­šli na odu­še­vlje­nje pu­bli­ke, taj sa po­et­skim klu­bom po­slu­žio je kao ini­ci­jal­na ka­pi­sla, od­lu­či­li smo se još lje­tos da do je­se­ni ili zi­me pri­pre­mi­mo kon­cert ko­ji će­mo po­klo­ni­ti gra­du. I eto ta­ko je do­šlo do ove no­ći ko­ja će se si­gur­no du­go pre­pri­ča­va­ti, ka­že Pe­ko­vić.
On is­ti­če da to­kom pro­te­klih po­la go­di­ne is­crp­no su ra­di­li i uspje­li u to­me da mla­de lju­de ko­ji ni­je­su ni­ka­da ra­ni­je ima­li in­te­re­so­va­nja za iz­vor­nu mu­zi­ku, ni­ti se ba­ve pro­fe­si­o­nal­no mu­zi­kom, za­in­te­re­su­ju za mu­zič­ki fo­klor, tra­di­co­nal­nu mu­zi­ku. Is­ti­če i da im naj­ve­ću po­dr­šku pru­ža „Za­hu­mlje”, ali na­da se da će ubu­du­će ima­ti ma­te­ri­jal­nu po­dr­šku i dru­gih in­sti­tu­ci­ja Nik­ši­ća i dr­ža­ve.
L.N.