Da­na­šnja ulo­ga Mi­la Đi­ka­no­vi­ća i dru­ge za­pad­ne agen­tu­re ko­ja se la­žno pred­sta­vlja kao cr­no­gor­ska vlast sve­de­na je na ni­vo eks­pe­ri­men­tal­nih mi­še­va za iz­vo­đe­nje ši­reg po­li­tič­kog ogle­da ve­za­no za na­sil­no učla­nje­nje Cr­ne Go­re u NA­TO, oci­je­nio je u raz­go­vo­ru za „Dan” li­der No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je An­dri­ja Man­dić. Ka­ko je na­veo, po­gub­nost spolj­ne po­li­ti­ke Vla­de Cr­ne Go­re naj­bo­lje se mo­že ana­li­zi­ra­ti u od­no­su na štet­nu od­lu­ku i pre­var­nu na­mje­ru da se ova ma­la ze­mlja po sva­ku ci­je­nu ugu­ra u NA­TO. Is­ti­če da je „od­su­stvo ra­ci­o­nal­nog na­či­na raz­mi­šlja­nja i kon­ti­nu­i­tet blju­ta­ve iz­da­je cr­no­gor­skog re­ži­ma do­veo da­na­šnju Cr­nu Go­ru do oštrih po­dje­la, do­sad ne­vi­đe­ne me­đu­sob­ne omra­ze i mr­žnje i sa­me ivi­ce otvo­re­nih su­ko­ba”.
– Za­što se to na­ma de­ša­va i zbog če­ga je po­li­ti­ka Mi­la Đu­ka­no­vi­ća po­li­ti­ka pro­šlog vre­me­na, ka­da su iz­da­jom vi­tal­nih na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa, kri­mi­na­li­za­ci­jom dru­štva i pljač­ka­njem sop­stve­nih gra­đa­na ne­ka­da­šnji ko­mu­ni­stič­ki funk­ci­o­ne­ri ku­po­va­li ula­zni­cu u dru­štvo bo­ga­tih „za­pad­nja­ka” i bi­li pri­hva­ta­ni kao de­mo­kra­te od va­žnih me­đu­na­rod­nih cen­ta­ra. Oči­gled­no da zbog ta­kvog na­či­na raz­mi­šlja­nja ni­ko od funk­ci­o­ne­ra Vla­de ni­je pri­da­vao ni­ka­kav zna­čaj či­nje­ni­ci da je ve­ći­na gra­đa­na Cr­ne Go­re pro­tiv član­stva u NA­TO, jer su uvje­re­ni da će do­bi­ti po­dr­šku za­pad­nih part­ne­ra da po­kra­du ve­ćin­sku na­rod­nu vo­lju i po­tom tu kra­đu me­đu­na­rod­no ve­ri­fi­ku­ju kao pri­ro­dan i re­gu­la­ran de­mo­krat­ski pro­ces, što smo ima­li pri­li­ke da vi­di­mo u svim do­sa­da­šnjim iz­bo­ri­ma ko­je je or­ga­ni­zo­va­la Đu­ka­no­vi­će­va vla­da, kao i na re­fe­ren­du­mu iz 2006. go­di­ne – re­kao je Man­dić.
Ka­ko je do­dao, „ovo­ga pu­ta im na­red­bo­dav­ci ni­je­su sa­op­šti­li da je na­kon usva­ja­nja no­ve Stra­te­gi­je na­ci­o­nal­ne bez­bjed­no­sti Ru­si­je i pro­mo­vi­sa­njem ove dr­ža­ve kao svjet­ske si­le pre­stao da po­sto­ji si­stem ko­me su cr­no­gor­ski čel­ni­ci bes­po­go­vor­no slu­ži­li od 1997. go­di­ne”.
– Da­na­šnja ulo­ga Mi­la Đi­ka­no­vi­ća i dru­ge za­pad­ne agen­tu­re ko­ja se la­žno pred­sta­vlja kao cr­no­gor­ska vlast sve­de­na je na ni­vo eks­pe­ri­men­tal­nih mi­še­va za iz­vo­đe­nje ši­reg po­li­tič­kog ogle­da ve­za­no za na­sil­no učla­nje­nje Cr­ne Go­re u NA­TO. Po­seb­nu vri­jed­nost ima sa­zna­nje ve­za­no za re­ak­ci­ju po­ni­že­ne ve­ći­ne gra­đa­na Cr­ne Go­re na osno­vu ko­jeg će se raz­ra­đi­va­ti mo­de­li za dru­ge pro­sto­re na ko­ji­ma do­mi­nant­no ži­ve pra­vo­slav­ni Slo­ve­ni ko­ji­ma, ta­ko­đe, tre­ba na­sil­no pro­mi­je­ni­ti ci­vi­li­za­cij­ski krug pri­pad­no­sti, uki­nu­ti tra­di­ci­o­nal­ne vri­jed­no­sti, ru­ši­ti na­ci­o­nal­ni, je­zič­ki, du­hov­ni i kul­tur­ni iden­ti­tet i na­met­nu­ti dru­ga­či­ji stil i na­čin ži­vo­ta. Isto­vre­me­no se te­sti­ra­ju do­me­ti no­vo­u­spo­sta­vlje­nog glo­bal­nog si­ste­ma bez­bjed­no­sti pu­tem dr­ske pro­vo­ka­ci­je Ru­si­je – ka­že li­der No­ve.
Uka­zu­je da Ru­si­ja Vla­di­mi­ra Pu­ti­na ni­je slu­čaj­no vi­še pu­ta do­gra­đi­va­la Stra­te­gi­ju na­ci­o­nal­ne bez­bjed­no­sti ko­ja po­či­va na ne­ko­li­ko va­žnih na­če­la, od ko­jih je ključ­ni da se ta ze­mlja de­fi­ni­še i us­po­sta­vlja kao svjet­ska si­la ko­ja ras­po­la­že sa ogrom­nim po­ten­ci­ja­lom nu­kle­ar­nog oruž­ja ko­je pred­sjed­nik mo­že upo­tri­je­bi­ti u od­bra­ni su­ve­re­ni­te­ta, te­ri­to­ri­je i za­šti­ti vi­tal­nih na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa Ru­si­je.
– Dru­go na­če­lo po ko­me Ru­si­ja de­fi­ni­še ulo­gu svjet­ske si­le ve­o­ma je slič­no jed­nom od prin­ci­pa iz na­ci­o­nal­ne stra­te­gi­je od­bra­ne SAD, a na osno­vu ko­ga se mo­gu upo­tri­je­bi­ti voj­ne sna­ge na svim me­ri­di­ja­ni­ma uko­li­ko dr­žav­no ru­ko­vod­stvo Ru­si­je pro­ci­je­ni da je ne­gdje ugro­žen na­ci­o­nal­ni ili eko­nom­ski in­te­res ove dr­ža­ve. Upra­vo taj prin­cip je do­zvo­lio i omo­gu­ćio efi­ka­snu upo­tre­bu ru­ske voj­ske u Si­ri­ji i re­gi­o­nu bli­skog is­to­ka. SAD su sli­čan član vla­sti­te stra­te­gi­je ko­ri­sti­le za sve ra­to­ve ko­je su vo­di­le na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta uklju­ču­ju­ći i rat pro­tiv Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je 1999. go­di­ne – ka­zao je Man­dić.
Do­dao je da se tre­ći stav, „ko­ji je za nas po­seb­no va­žan, od­no­si na ši­re­nje NA­TO-a i pre­ci­zno de­fi­ni­še od­nos Ru­si­je u od­no­su na po­li­ti­ku ši­re­nja tog ofan­ziv­nog voj­nog sa­ve­za”. Pre­ci­zi­ra da Ru­si­ja do­ži­vlja­va sva­ko ši­re­nje NA­TO-a kao ne­pri­ja­telj­ski čin. Po­seb­no ne­pri­ja­telj­skim po­te­zi­ma do­ži­vlja­va pri­jem u NA­TO biv­ših ko­mu­ni­stič­kih ze­ma­lja.
– Da­kle, sva­ko ši­re­nje tog sa­ve­za usmje­re­no je pro­tiv Ru­si­je i pred­sta­vlja di­rekt­no ugro­ža­va­nje na­ci­o­nal­ne bez­bjed­no­sti te dr­ža­ve. Oči­gled­no da su za pro­tiv­ni­ke NA­TO in­te­gra­ci­ja ve­o­ma in­te­re­sant­na ona pri­dru­ži­va­nja ko­ja u ime dr­ža­va kan­di­da­ta spro­vo­de biv­ši ko­mu­ni­sti (Mi­lo Đu­ka­no­vić, Ran­ko Kri­vo­ka­pić, Ivan Bra­jo­vić), za­to što je svi­ma ja­sno da oni to ne ra­de iz ide­o­lo­ških ubje­đe­nja već za po­tre­be na­red­bo­da­va­ca iz za­pad­nih bez­bjed­no­snih struk­tu­ra. Ta­kve oso­be ne tre­ba da ima­ju tret­man po­li­tič­ke kon­ku­ren­ci­je čak ni po­li­tič­kih pro­tiv­ni­ka, jer stva­ri tre­ba na­zva­ti pra­vim ime­nom i re­ći da mi ima­mo po­sla sa stra­nom agen­tu­rom. Ze­mlja je oku­pi­ra­na i po­li­tič­ku bor­bu tre­ba po­de­si­ti u skla­du sa opa­sno­šću u ko­joj se na­la­zi ci­je­la za­jed­ni­ca – pod­vu­kao je Man­dić.
Zbog sve­ga ovo­ga, sma­tra on, po­sta­je mno­go ja­sni­je za­što se na ova­ko sra­man na­čin, su­prot­no ve­ćin­skoj vo­lji gra­đa­na, Cr­na Go­ra gu­ra u NA­TO. Ka­ko po­ja­šnja­va, „ma­la je i jef­ti­na a u slu­ča­ju ne­u­spje­ha ni­je ne­ka pre­ve­li­ka šte­ta da se iz­gu­bi jed­na do­tra­ja­la, is­kom­pro­mi­to­va­na i jav­no ot­kri­ve­na agen­tu­ra ko­ja je po­sled­nje tri de­ce­ni­je vr­še­nja vla­sti pro­ve­la ra­de­ći za vi­še slu­žbi, če­sto i me­đu­sob­no su­prot­sta­vlje­nih”.
– Na ovu avan­tu­ru učla­nje­nja Cr­ne Go­re u NA­TO, bez iz­ja­šnja­va­nja gra­đa­na na re­fe­ren­du­mu, ne bi pri­stao ni­ko osim onaj ko mo­ra. Naj­ve­ća je ne­sre­ća u to­me što agen­ti i kri­mi­nal­ci iz cr­no­gor­skog re­ži­ma ne­ma­ju iz­bo­ra jer mo­ra­ju da sli­je­de uput­stva ga­že­nja ve­ćin­ske vo­lje gra­đa­na i za­mje­ra­nja sta­rim isto­rij­skim sa­ve­zni­ci­ma, ina­če će u su­prot­nom bi­ti uhap­še­ni na ne­kom za­pad­nom aero­dro­mu a po­tom iz­ve­de­ni na sud da od­go­va­ra­ju za naj­te­ža kri­vič­na dje­la ko­ja su po­či­ni­li a ko­ja su ured­no do­ku­men­to­va­na – za­klju­čio je Man­dić.
V.R.

Pro­te­stuj­mo, sa slu­ga­ma do­go­vo­ra ne­ma
Po ocje­ni An­dri­je Man­di­ća, „smi­je­šna ak­ci­ja o na­vod­noj pro­vje­ri po­vje­re­nja ak­tu­el­noj vla­di ko­ja je us­po­sta­vlje­na na iz­bor­noj kra­đi i gdje sko­ro po­lo­vi­na po­sla­ni­ka tzv. par­la­men­tar­ne ve­ći­ne sje­di tu zbog zlo­u­po­tre­be dr­žav­nih re­sur­sa, po­dr­ške or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, ne­do­zvolj­nog dje­lo­va­nja po­li­tič­ke po­li­ci­je i ogrom­nim ko­li­či­na­ma pr­lja­vog nov­ca ulo­že­nog u nji­ho­ve `mandate`, zna­či iz­ru­gi­va­nje ide­ji pre­la­zne vla­de”.
– Ne­mam ni­ka­ve di­le­me da su od­lu­ku o gla­sa­nju o po­vje­re­nju osmi­sli­li stva­r­ni še­fo­vi ove vla­de, ko­ji se na­la­ze iz­van Cr­ne Go­re, za­to što bi sce­na­rio for­mi­ra­nja pre­la­zne vla­de u ko­nač­nom vo­dio ka slo­bo­di i us­po­sta­vlja­nju vla­sti na ve­ćin­skoj vo­lji gra­đa­na. To bi ne­ga­tiv­no uti­ca­lo na za­po­če­ti po­li­tič­ki ogled pri­stu­pa­nja NA­TO-u. Cr­na Go­ra se na­la­zi u ve­li­koj opa­sno­sti zbog po­li­ti­ke iz­da­je ko­ju spro­vo­di ak­tu­el­ni re­žim i za­to upor­no zo­ve­mo gra­đa­ne na uz­bu­nu. Bra­ni­mo naš na­čin ži­vo­ta jer ako to mi ne bu­de­mo ra­di­li, to ni­ko dru­gi ne­će za nas ra­di­ti. Pro­te­stuj­mo, jer sa slu­ga­ma do­go­vo­ra ne­ma – na­gla­sio je on.