U okvi­ru obi­lje­ža­va­nja me­đu­na­rod­ne ma­ni­fe­sta­ci­je „Da­ni evrop­ske ba­šti­ne”, Na­ci­o­nal­na bi­bli­o­te­ka Cr­ne Go­re „Đur­đe Cr­no­je­vić” pri­re­di­la je na Ce­ti­nju iz­lo­žbu po­ve­za knji­ga iz svo­jih fon­do­va pod na­zi­vom „Umjet­nost po­ve­za knji­ga”.
Po­sje­ti­o­ci iz­lo­žbe me­đu ko­ji­ma su u ve­li­kom bro­ju bi­li stu­den­ti Fa­kul­te­ta li­kov­nih umjet­no­sti kao i uče­ni­ci Li­kov­ne ško­le „Pe­tar Lu­bar­da”, ima­li su pri­li­ku da po­gle­da­ju po­ve­ze 120 knji­ga iz fon­da NB, pr­ven­stve­no iz zbir­ki „Sta­ra i ri­jet­ka knji­ga” i zbir­ke „Mon­te­ne­gri­na”, ko­je ilu­stru­ju isto­rij­ski, te­mat­ski i stil­ski raz­li­či­te na­či­ne iz­ra­de i raz­li­či­te ma­te­ri­ja­le ko­ji su ko­ri­šće­ni za po­ve­zi­va­nje knji­ga.
Uz vri­jed­ne knji­ge ko­je su po­ve­za­ne per­ga­men­tom, ko­žom, knji­ge sa po­ve­zi­ma oja­ča­nim me­tal­nim plo­či­ca­ma i ukra­si­ma te zla­to­ti­skom ili or­na­men­ti­kom, po­seb­nu pa­žnju po­sje­ti­la­ca iza­zva­lo je fo­to­tip­sko iz­da­nja „Mi­ro­sla­vlje­vog je­van­đe­lja”, ći­ri­lič­ne ru­ko­pi­sne knji­ge, na­sta­le oko 1186. go­di­ne, za po­tre­be cr­kve Sv. Pe­tra u Bi­je­lom Po­lju, ko­ja je kul­tur­no do­bro svjet­skog zna­ča­ja i ko­ja je sta­vlje­na na li­stu Une­ska „Pam­će­nje svi­je­ta”. Po­vez iz­da­nja ove dra­go­cje­ne knji­ge ura­đen je po ugle­du na ori­gi­nal i iz­ra­đen je od dr­ve­ta, pre­svu­čen ko­žom, sa me­tal­nim kop­ča­ma.
Pre­ma ri­je­či­ma Ve­re Đu­ka­no­vić, sa­vjet­ni­ka u NB, po­ve­zi su va­žan ele­me­nat u za­šti­ti tek­sta, ali isto ta­ko ima­ju i umjet­nič­ku funk­ci­ju i pred­sta­vlja­ju jed­nu od naj­zna­čaj­ni­jih gra­na pri­mi­je­nje­ne umjet­no­sti.
– Po­ve­zi knji­ga oda­ju kul­tur­ni raz­voj sre­di­ne u ko­joj je knji­ga na­sta­la, a ukra­še­ne po­ve­ze knji­ga mo­že­mo pra­ti­ti od 12. vi­je­ka, pre­ko go­ti­ke, re­ne­san­se i ba­ro­ka, do da­na­šnjih da­na – ka­za­la je Đu­ka­no­vić.
Ka­ko je na­gla­si­la, po­red fo­to­tip­skog iz­da­nja ,,Mi­ro­sla­vlje­vog je­van­đe­lja” či­ji je po­vez ura­đen u knji­go­ve­zač­koj ra­di­o­ni­ci „Uni­kat” u Be­o­gra­du, gdje je ra­đe­na i re­sta­u­ra­ci­ja ori­gi­nal­nih ko­ri­ca, na iz­lo­žbi je pri­ka­za­na i knji­ga „Psal­tir”, štam­pa­na u Mo­skvi kra­jem 17. i po­čet­kom 18. vi­je­ka či­ji je po­vez od dr­ve­ta ob­lo­že­nog ko­žom sa uti­snu­tim su­vim ži­gom na pred­njoj stra­ni­ci ko­ri­ce i me­tal­nim kop­ča­ma sa stra­ne.
- In­te­re­sant­na je i knji­ga „Cit­ha­ra San­cto­rum” iz 1867. go­di­ne, ko­ja ima me­tal­ne ukra­se pre­ko ko­žne pre­svla­ke po­ve­za, kao i knji­ga ar­gen­tin­skog auto­ra Jo­sea Her­nan­de­za o ču­ve­nom ga­u­čo­su pod na­slo­vom „Mar­tin Fi­er­ro”, ob­ja­vlje­ne 1981. go­di­ne u Bra­zi­lu, a či­ji je po­vez iz­ra­đen od go­ve­đe ko­že sa ivi­ca­ma oja­ča­nim ru­pi­ca­ma kroz ko­je su pro­vu­če­ne ko­žne ni­ti jed­no­djel­ne pre­svla­ke – re­kla Đu­ka­no­vić.
Ona je do­da­la da su na iz­lo­žbi pri­ka­za­ne i knji­ge sa raz­li­či­tim mo­ti­vi­ma zla­to­ti­ska na ko­ri­ca­ma ili na hrp­tu knji­ge, ka­kav je atlas Ja­dran­skog mo­ra i Me­di­te­ra­na ob­ja­vljen u Pa­ri­zu 1878, za­tim knji­ga La Fon­te­no­vih pri­ča i sti­ho­va „Con­tes et no­u­vel­les en vers” ob­ja­vlje­na u Lon­do­nu 1743. ili La­ru­so­va En­ci­klo­pe­di­ja „La­ro­u­se du XX Si­ec­le” ob­ja­vlje­na 1929. go­di­ne u Pa­ri­zu. Po­se­ban seg­ment na iz­lo­žbi či­ni zbir­ka mi­ni­ja­tu­ra, kao i zbir­ka pu­bli­ka­ci­ja za dje­cu, sa bo­ga­to ilu­stro­va­nim po­ve­zi­ma.
Z.P.


Je­din­stve­na po­stav­ka

Iz­lo­žbu je otvo­rio isto­ri­čar umjet­no­sti dr Alek­san­dar Či­li­kov ko­ji je go­vo­rio o raz­vo­ju pi­sma kao osnov­nog ci­vi­li­za­cij­skog ele­men­ta.
- U mo­men­tu kad su se po­ja­vi­la pr­va pi­sma, a to je bi­lo kli­na­sto pi­smo u Me­so­po­ta­mi­ji i hi­je­ro­gli­fi u sta­rom Egip­tu, mi smo do­bi­li pr­ve ci­vi­li­za­ci­je i stu­pi­li smo u isto­rij­ska dru­štva. U toj po­čet­noj fa­zi ko­ri­sti­le su se ta­bli­ce od gli­ne, dr­ve­ta ili slo­no­ve ko­sti a po­ne­kad se pi­sa­lo i na me­ta­lu. Taj pi­sa­ni ma­te­ri­jal mo­rao je da se de­po­nu­je u ne­ke de­poe pri hra­mo­vi­ma ili dvor­skim pa­la­ta­ma i ta­ko smo do­bi­li pr­ve bi­bli­o­te­ke. Ono što je bi­la re­vo­lu­ci­ja u raz­vo­ju pi­sa­nja bio je pre­la­zak pi­sa­nja na pa­pi­ru­su i per­ga­men­tu i u tom me­men­tu do­bi­li smo i pr­ve vje­šti­ne i umjet­nost po­ve­zi­va­nja knji­ge – is­pri­čao je, iz­me­đu osta­log, Či­li­kov ko­ji je is­ko­ri­stio pri­li­ku da or­ga­ni­za­to­ru če­sti­ta na ovoj, ka­ko je re­kao vri­jed­noj i je­din­stve­noj iz­lo­žbi.