Dan ne­za­vi­sno­sti Re­pu­bli­ke Bu­gar­ske bio je po­vod da se na­šoj pu­bli­ci pred­sta­vi pr­vi tom stu­di­je „Cr­na Go­ra i Bu­gar­ska u do­ku­men­ti­ma Cen­tral­nog dr­žav­nog ar­hi­va Re­pu­bli­ke Bu­gar­ske 1897-1908” u In­fo cen­tru EU u Pod­go­ri­ci. O di­o­plo­mat­skim do­ku­men­ti­ma ko­ji se ču­va­ju u bu­gar­skom Dr­žav­nom ar­hi­vu go­vo­ri­li su am­ba­sa­dor Re­pu­bli­ke Bu­gar­ske Mla­den Pe­trov Čer­ve­nja­kov i dr Ra­do­slav Ras­po­po­vić iz Isto­rij­skog in­sti­tu­ta Cr­ne Go­re.
Am­ba­sa­dor Čer­ve­nja­kov je pod­sje­tio da Cr­na Go­ra i Bu­gar­ska ima­ju mno­go za­jed­nič­kog. Isto­ri­ja ze­ma­lja na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu u mno­go če­mu je pro­te­klih vi­je­ko­va bi­la slič­na, pa čak i isto­vjet­na. Od­no­si dva na­ro­da da­ti­ra­ju još iz sred­njeg vi­je­ka, od le­gen­dar­ne lju­ba­vi Ko­sa­re i Vla­di­mi­ra, za­jed­nič­ke bor­be pro­tiv Osman­skog car­stva, sve do da­na­šnje po­dr­ške ko­ju Bu­gar­ska pru­ža Cr­noj Go­ri na pu­tu ka EU, ka­zao je am­ba­sa­dor Čer­ve­nja­kov.
Di­plo­mat­ska gra­đa ko­ju su pri­re­di­li dr Ili­a­na Ili­je­va, dr Sen­ka Ba­bo­vić Ras­po­po­vić i dr Ra­do­slav Ras­po­po­vić pred­sta­vlja ve­li­ku vri­jed­nost ko­ja ot­kri­va po­je­di­no­sti o od­no­si­ma dva na­ro­da u pre­lom­nim mo­men­ti­ma za njih i Evro­pu.
- Ova knji­ga ot­kri­va ne sa­mo od­no­se dvi­je dr­ža­ve i dva na­ro­da, ne­go i od­no­se na Bal­ka­nu. Ona ot­kri­va i po­je­di­no­sti o ulo­zi ve­li­kih si­la s kra­ja 19. i po­čet­ka 20. vi­je­ka, kao i po­li­tič­kih po­ja­va i po­dje­la u Evro­pi to­ga do­ba. Ova stu­di­ja iz­no­si na svje­tlo da­na ko­li­ko je ta 1908. go­di­na bi­la in­te­re­sant­na za dva na­ro­da, jer je to vri­je­me uoči pro­gla­še­nja i to­li­ko če­ka­ne bu­gar­ske ne­za­vi­sno­sti i Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re, kao i austro­u­gar­ske anek­si­je Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Di­plo­mat­ski do­ku­men­ti ko­ji se ču­va­ju u na­šem ar­hi­vu svje­do­če o pri­pre­ma za Pr­vi svjet­ski rat i od­no­si­ma ve­li­kih i ma­lih evrop­skih dr­ža­va ne­po­sred­no pri­je te ve­li­ke ka­ta­stro­fe ko­ja je iz­mi­je­ni­la po­li­tič­ki re­ljef sta­rog kon­ti­nen­ta – ka­zao je am­ba­sa­dor Bu­gar­ske u Cr­noj Go­ri.
On je is­ta­kao da pr­vi tom ovog vri­jed­nog isto­ri­o­graf­skog iz­da­nja ko­je su iz­da­li Na­ci­o­nal­ni isto­rij­ski in­sti­tut Bu­gar­ske i pod­go­rič­ki „SA­NUS” mno­go go­vo­re i o od­no­si­ma dvi­je vla­dar­ske ku­će Cr­ne Go­re i Bu­gar­ske i pod­sje­tio da se pr­va zva­nič­na po­sje­ta cr­no­gor­skog su­ve­re­na So­fi­ji do­go­di­la 1883. go­di­ne, ka­da je knjaz Ni­ko­la po­sje­tio kne­za Alek­san­dra Ba­tem­ber­ga.
Na­la­ze­ći se če­sto u ulo­zi ta­la­ca po­li­ti­ke ve­li­kih si­la, do­ku­men­ti po­hra­nje­ni u Cen­tral­nom dr­žav­nom ar­hi­vu Bu­gar­ske če­sto go­vo­re vi­še o me­đu­sob­nim od­no­si­ma bal­kan­skih dr­ža­va ne­go oni ko­ji se ču­va­ju u cen­tri­ma ve­li­kih dr­ža­va, Be­ču, Pa­ri­zu, Pe­ter­bur­gu, Ri­mu... ka­zao je dr Ras­po­po­vić.
- Di­plo­mat­ski ma­te­ri­ja­li bu­gar­skog ar­hi­va go­vo­re da su bal­kan­ske dr­ža­ve bi­le upu­će­ne na do­bru in­for­mi­sa­nost o spolj­noj po­li­ti­ci sva­ke od njih, uklju­ču­ju­ći pla­no­ve nji­ho­vih vla­sto­dr­ža­ca i po­li­ti­ci ko­ju su vo­di­li. Ma­te­ri­ja­li ko­je do­no­si ova knji­ga, tu vr­stu do­bre in­for­mi­sa­no­sti o dru­štve­nom i po­li­tič­kom ži­vo­tu na Bal­ka­nu i pre­pli­ta­nje nji­ho­vih sa­dr­ža­ja sa prav­ci­ma uti­ca­ja ve­li­kih si­la ne­dvo­smi­sle­no to po­tvr­đu­je. Šta­vi­še, na pla­nu re­kon­struk­ci­je isto­rij­ske pro­šlo­sti ona do­no­si zna­čaj­no no­vu, ma­lo po­zna­tu isto­rij­sku fak­to­gra­fi­ju ko­ja ne­će pro­mi­je­ni­ti ukup­nu sli­ku, ali će znat­no obo­ga­ti­ti do­sa­da­šnja sa­zna­nja o cr­no­gor­sko-bu­gar­skim od­no­si­ma i po­pu­ni­ti pra­zni­ne ko­je su do sa­da po­sto­ja­le – na­gla­sio je on.
Stra­hel An­ge­lov, ko­ji je pri­su­stvo­vao pod­go­rič­koj pro­mo­ci­ji, fi­nan­sij­ski je po­mo­gao iz­da­va­nje pr­vog to­ma di­plo­mat­skih sve­za­ka o od­no­si­ma Cr­ne Go­re i Bu­gar­ske, re­cen­zi­je za ovo vri­jed­no isto­ri­o­graf­sko iz­da­nje na­pi­sa­li su aka­de­mik Đor­đe Bo­ro­zan i prof. dr Bo­ži­dar Di­mi­trov, dok je pre­vod na bu­gar­ski ura­di­la Bi­lja­na Va­sić.
Slje­de­ćeg mje­se­ca na Ce­ti­nju bi­će pro­mo­vi­san dru­gi tom knji­ge o cr­no­gor­sko-bu­gar­skim od­no­si­ma ura­đen na osno­vu do­ku­me­na­ta i di­plo­mat­skog ma­te­ri­ja­la ko­ji se ču­va u Dr­žav­nom ar­hi­vu Cr­ne Go­re, na­ja­vio je am­ba­sa­dor Čer­ve­nja­kov za „Dan”.
S.Ć.


Cr­na Go­ra i nje­mač­ki Rajh

Knji­ga „Cr­na Go­ra i Bu­gar­ska u do­ku­men­ti­ma Cen­tral­nog dr­žav­nog ar­hi­va Re­pu­bli­ke Bu­gar­ske 1897-1908” se, ka­ko je ka­zao Ras­po­po­vić, ukla­pa u trend sa­vre­me­ne isto­ri­o­gra­fi­je pu­bli­ko­va­nja di­plo­mat­ske gra­đe. U tom smi­slu, na­ja­vio je on, pri­vo­di se kra­ju pri­pre­ma stu­di­je „Cr­na Go­ra i nje­mač­ki Rajh, do­ku­ment­ni iz Po­li­tič­kog ar­hi­va Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va Nje­mač­ke 1905-1914”. Ipak, do ko­nač­ne ver­zi­je, na­po­me­nuo je Ras­po­po­vić, tre­ba još do­sta tru­da.