U et­no-se­lu „Vu­ko­vić” u To­ma­še­vu, kod Bi­je­log Po­lja, pred­sta­vlje­na je mo­no­gra­fi­ja dr Sve­tla­ne Pe­jić ,,Cr­kva Sve­tog Ni­ko­le u Bi­je­lom Po­lju (Ni­ko­ljac)”, u iz­da­nju Epar­hi­je bu­di­mljan­sko-nik­šić­ke i Re­pu­blič­kog za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re – Be­o­grad. Po­red auto­ra, o dje­lu su go­vo­ri­li vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je i prof. dr Jo­vo Me­do­je­vić.
– Uvi­jek smo tu sve­ti­nju, tu cr­kvu zva­li ma­na­stir Ni­ko­ljac, ma­da na­u­ka ni­je baš po­tvr­di­la da je on funk­ci­o­ni­sao kao op­šte­ži­telj­ni ma­na­stir. Ali, ni­je ni slu­čaj­no da je on ta­ko na­zvan. Mno­go ve­li­kih ime­na, ve­li­kih srp­skih na­uč­ni­ka od Vla­di­mi­ra Ćo­ro­vi­ća, Alek­san­dra De­ro­ka, jed­nog ru­skog na­uč­ni­ka ko­ji je za­pra­vo ušao u srp­sku na­u­ku i kul­tu­ru i po­stao ve­li­ko ime na­še kul­tu­re Vla­di­mir Mo­šin, ba­vi­li se se sva­ko iz svog ugla Ni­kolj­cem. Ova sve­ti­nja ras­po­la­že ve­li­kim bo­gat­stvom, pa ni­je­smo mo­gli bi­ti za­do­volj­ni sa pet do de­set ozbilj­nih na­uč­nih ra­do­va. Tra­ži­li smo na­čin da, za­bri­nu­ti za pri­je sve­ga kul­tur­no bla­go, ma­kar mo­no­gra­fi­jom pred­sta­vi­mo na­šu sve­ti­nju kul­tur­noj jav­no­sti i svi­ma za­in­te­re­so­va­ni­ma – re­kao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Vla­di­ka je do­dao da su na­đe­ni naj­bo­lji sa­rad­ni­ci ko­ji su, za­pra­vo, po­ni­je­li cio ovaj po­sao, a to je ugled­na in­sti­tu­ci­ja kul­tu­re - Za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka Sr­bi­je i po­zna­ti na­uč­nik Sve­tla­na Pe­jić ko­ja se na ova­kvim po­slo­vi­ma, već ra­ni­je do­ka­za­la, jer je na­pi­sa­la op­šir­nu mo­no­gra­fi­ju zna­me­ni­te srp­ske sve­ti­nje „Ba­nja”, kod Pri­bo­ja i o ma­na­sti­ru Pu­sti­nja.
– Pe­jić je mo­no­gra­fi­ju ura­di­la uz pu­nu po­dr­šku sve­šten­stva, na­ro­či­to pro­to­je­re­ja sta­vro­fo­ra Mi­ra­ša Bo­gav­ca, kao i pro­to­je­re­ja Dar­ka Pe­ji­ća. Pe­jić je ob­ra­di­la sve ono što je bit­no, po­čev od grad­nje cr­kve, ži­vo­pi­sa, kul­tu­rog bla­ga, ve­li­ke ri­zni­ce od ru­ko­pi­sne zbir­ke knji­ga. Pi­sa­na je in­te­re­sant­no, kao ne­ki ro­man, a ne kao su­vo­par­na na­uč­na mo­no­gra­fi­ja iako, uvje­ren sam, za­do­vo­lja­va na­uč­ne stan­dar­de. Ma­na­stir Ni­ko­ljac je svje­dok da srp­ski na­rod mo­že i ima spo­sob­nost da stva­ra i u naj­te­žim vre­me­ni­ma rop­stva i po­ni­že­nja – ka­zao je vla­di­ka.
Ve­li­ka ri­zni­ca ma­na­sti­ra pred­sta­vlja is­klju­či­vo dje­la srp­skih umjet­ni­ka ko­ji su stva­ra­li u vri­je­me te­škog i du­go­traj­nog tur­sko­ga rop­stva.
– Ono po če­mu smo se uvi­jek pre­po­zna­va­li to je stva­ra­la­štvo, ko­je se osla­nja na du­bo­ke po­ten­ci­ja­le na­še pra­vo­slav­ne vje­re, na­šeg na­sle­đa, ko­je je kra­si­lo na­še pret­ke i mno­go to­ga će­mo ima­ti svi da na­u­či­mo iz ove knji­ge, ne sa­mo o Ni­kolj­cu, ne­go i o na­še­mu na­ro­du – za­klju­čio je epi­skop Jo­a­ni­ki­je.
Jo­vo Me­do­je­vić, uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­sor u Be­o­gra­du, po­sta­vio je pi­ta­nje, ko­li­ko za­i­sta po­zna­je­mo Bi­je­lo Po­lje i nje­gov du­hov­ni ži­vot i bo­ga­tu kul­tur­nu tra­di­ci­ju na­sta­lu u lim­skoj i vra­ne­škoj do­li­ni.
– Da li zna­mo, da su u Bi­je­lom Po­lju, u cr­kvi Sve­tog Pe­tra sto­lo­va­li hum­ski epi­sko­pi: Sve­ti Sa­va Dru­gi srp­ski, Sve­ti Jev­sta­ti­je, Dru­gi ar­hi­e­pi­skop; Sve­ti ar­hi­e­pi­skop Da­ni­lo Dru­gi, za­pi­tao je Me­do­je­vić.
- U Crn­či, ljet­nji­kov­cu srp­skih pa­tri­jar­ha pre­da­de sve­tu du­šu svo­ju Sve­ti Ar­se­ni­je Sre­mac – ar­hi­e­pi­skop Peć­ki. Nji­ho­va sto­lo­va­nja u Bi­je­lom Po­lju bi­la su pra­će­na vr­lo ži­vom du­hov­nom i po­li­tič­kom ak­tiv­no­šću, a u ži­ti­ji­ma po­me­nu­tih sve­ti­te­lja je za­pi­sa­no da su u cr­kvi Sv. apo­sto­la Pe­tra uz du­ge po­sto­ve i ti­he noć­ne mo­li­tve, pro­gle­da­va­njem se­be, ste­kli mu­drost fi­lo­zo­fa i pje­snič­kog ta­len­ta, po­ka­zi­va­li vi­so­ku ple­me­ni­tost ve­li­kih je­rar­ha i Go­spod Bog naš, tri­po­sta­sni i je­di­ni iza­bra ih kao ta­kve za div­ne sve­ti­te­lje svo­je da bu­du naj­bo­lji pri­ja­te­lji lju­di­ma – re­kao je Me­do­je­vić.
Autor­ka Pe­jić je ka­za­la da Bi­je­lo Po­lje mo­že bi­ti po­no­sno na ono što ima, ne sa­mo cr­kvu Sv. Pe­tra, ne­go i Sv. Ni­ko­le.
– Cr­kva Sv. Pe­tra, bu­du­ći da je sta­ri­ja i sa sred­njo­vje­kov­nom isto­ri­jom ko­ja je uz­di­gla, čak od sre­di­ne 13. vi­je­ka, bi­la je zna­čaj­ni­je i če­šće pred oči­ma is­tra­ži­va­ča, ne­go cr­kva Sv. Ni­ko­le, ko­ja je bi­la skraj­nu­ta. Ra­di­la sam od 2009. go­di­na, ka­da sam pr­vi put do­šla u Bi­je­lo Po­lje, sa na­mje­rom da upo­znam cr­kvu i vi­dim šta me sve če­ka. Ni­sam mo­gla da sa­gle­dam sve ono u šta sam se upu­sti­la. Ključ­nu ulo­gu u sve­mu je imao vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je – ka­za­la je ona – bez či­je ini­ci­ja­ti­ve ne bi bi­lo ni raz­mi­ša­lja­nja o re­a­li­za­ci­ji ovog po­sla.
Ona je do­da­la da je cr­kva Sve­ti Ni­ko­la bi­la pa­ro­hij­ska cr­kva u jed­nom pe­ri­o­du ko­ji je pret­ho­dio Bi­je­lom Po­lju. Zvao se Ni­kolj Pa­zar, bio je stje­ci­šte tr­go­va­ca, jed­no ve­o­ma ugled­no mje­sto od 15. sve do kra­ja 16. vi­je­ka, ka­da se pre­tva­ra u glav­ni cen­tar i on­da la­ga­no za­mi­re tek u no­vi­joj isto­ri­ji. Dio gdje su ku­će, ško­la, fi­skul­tur­na sa­la to je bi­lo pa­zar­no mje­sto.
– Cr­kva da­ti­ra s kra­ja 14. vi­je­ka i mo­ra­će­te da pro­mi­je­ni­te ta­ble na ko­ji­ma upu­ću­je­te na sta­ri­nu iz 16. vi­je­ka. Ni­ko­ljac je bio kul­tur­no ža­ri­šte tri vi­je­ka, u 16, 17. i 18. vi­je­ku, iz ko­jeg su pro­is­te­kli pi­sa­ri i svje­tov­na li­ca. Ni­ko­ljac je bio stje­ci­šte i sli­ka­ra. Mo­že­te da bu­de­te po­no­sni na za­o­stav­šti­nu ko­ju ima­te – za­klju­či­la je Pe­jić.
M.N.