Iz­lo­žba tur­skih fer­ma­na i be­ra­ta, car­skih de­kre­ta i do­ku­me­na­ta iz do­ba Osman­skog car­stva, autor­ki Alek­san­dre Si­me­u­no­vić i Mir­ja­ne Vu­ka­so­vić, oku­pi­la je u pa­la­ti Bu­jo­vi­ća vi­so­ke zva­ni­ce, čla­no­ve di­plo­mat­skog ko­ra Re­pu­bli­ke Tur­ske, te broj­ne po­što­va­o­ce isto­ri­je i kul­tu­re Bo­ke Ko­tor­ske. Oni su ima­li pri­li­ku da u mu­zej­skoj ga­le­ri­ji raz­gle­da­ju po­stav­ku ko­ja je re­zul­tat plod­ne sa­rad­nje Mu­ze­ja gra­da Pe­ra­sta i Ar­hi­va Di­rek­ci­je za ka­ta­star Tur­ske. U po­stav­ci su ku­ran­ski aje­ti na tur­skoj rat­noj za­sta­vi, fer­ma­ni i be­ra­ti na­pi­sa­ni ka­li­graf­skom teh­ni­kom, kao i me­da­lje, svi da­ti­ra­ni od 1632. do 1891. go­di­ne, po gre­go­ri­jan­skom, od­no­sno, 1042. do 1308. go­di­ne po hidž­ret­skom ka­len­da­ru. Mi­ni­star kul­tu­re Pa­vle Go­ra­no­vić je u pi­smu ko­je je pro­či­ta­la Do­lo­res Fa­bi­an, ka­zao da će „ar­hiv­ska do­ku­men­ta pre­ve­de­na na tur­ski je­zik da­ti zna­ča­jan do­pri­nos tu­ma­če­nju i pred­sta­vlja­nju bo­ga­tog pe­ra­škog kul­tur­nog i isto­rij­skog na­sli­je­đa”. Fer­ma­ni i be­ra­ti iz fon­da Mu­ze­ja gra­da Pe­ra­sta ko­nač­no su do­bi­li svo­ju pra­vu vri­jed­nost na­kon tran­skrip­ci­je i pre­vo­đe­nja na mo­de­ran tur­ski, cr­no­gor­ski i en­gle­ski je­zik. Ova iz­lo­žba pred­sta­vlja pr­vu sa­rad­nju in­sti­tu­ci­ja kul­tu­re Cr­ne Go­re i Tur­ske. Mi smo zbog to­ga na­ro­či­to po­no­sni, is­ta­kao je An­dro Ra­du­lo­vić, di­rek­tor JU Mu­ze­ji Ko­tor.
– Sva­ki put kad do­đem u Pe­rast osje­ćam ne­ku smi­re­nost, a ka­da na­pu­štam ovaj grad uvi­jek sam tu­žan. Po­red sve lje­po­te gra­da, ovaj ma­li mu­zej je bo­ga­ta ri­zni­ca, ov­dje ni­su iz­lo­že­ni sa­mo obič­ni eks­po­na­ti, ovo je ži­vi or­ga­ni­zam, is­tra­ži­vač­ko odje­lje­nje ko­je da­je du­šu Mu­ze­ju. Kad god se upo­zna­te sa ovim fi­nim lju­di­ma, vi osje­ća­te tu du­šu. Zna­te da Osman­li­je ni­kad ni­su za­u­ze­le Pe­rast, ali su bi­li oko 70 go­di­na u Ri­snu, a ova do­ku­men­ta su na­sta­la za to krat­ko vri­je­me i po­ka­zu­ju ko­li­ko su bi­li do­bri od­no­si iz­me­đu Mle­tač­ke Re­pu­bli­ke i Osman­skog car­stva. U skrom­nim uslo­vi­ma eki­pa mu­ze­ja je pre­da­no ra­di­la na ovom is­tra­ži­va­nju i omo­gu­ći­li nam da pro­šlost vi­di­mo mno­go ja­sni­je, ali je na­pra­vi­la i most sa­rad­nje me­đu na­ma. Pro­tiv ra­stu­ćeg eks­tre­mi­zma ko­ji je pod­u­prt vjer­skom i et­nič­kom mr­žnjom, pri­jet­njom svi­ma na­ma da­nas, je­di­no se mo­že­mo bo­ri­ti ova­kvim pri­mje­ri­ma pri­ja­telj­stva, ka­zao je Meh­met Ni­ja­zi Ta­ni­lir, ko­ji je otvo­rio iz­lo­žbu.
Za­hva­lju­ju­ći na go­sto­prim­stvu to­kom sed­mo­dnev­nog bo­rav­ka u Pe­ra­stu, ka­da su ura­di­li tran­skrip­ci­ju fer­ma­na i be­ra­ta, Zej­nel Abi­din Tur­ko­glu, di­rek­tor Ar­hi­va u Di­rek­ci­ji za ka­ta­star Re­pu­bli­ke Tur­ske i nje­gov za­mje­nik Ad­nan To­run su re­kli da je ovo tek po­če­tak sa­rad­nje i po­zva­li pe­ra­ške kul­tur­ne po­sle­ni­ke da po­sje­te An­ka­ru, otva­ra­ju­ći im vra­ta Ar­hi­va za no­va is­tra­ži­va­nja ve­za­na za pro­šlost Pe­ra­sta.
Ovi vri­jed­ni do­ku­men­ti do­kaz su da od­no­si iz­me­đu Pe­ra­sta i Oto­man­ske im­pe­ri­je ni­su bi­li sa­mo rat­no ne­pri­ja­telj­ski, već i bli­sko pri­ja­telj­ski i eko­nom­ski od­no­si, ko­ji su do sa­da ri­jet­ko pred­sta­vlje­ni, is­ti­če do­ku­men­ta­rist­ki­nja Mir­ja­na Vu­ka­so­vić. Rad na ovim do­ku­men­ti­ma pri­či­nja­vao je čast, za­do­volj­stvo i oba­ve­zu da se na što uvjer­lji­vi­ji na­čin pri­ka­že kul­tu­ra tur­skog na­ro­da kroz osman­sko pi­smo, ko­je je vje­ko­vi­ma ži­vje­lo na ovim pro­sto­ri­ma. Vu­ka­so­vić je za­hva­li­la struč­nja­ci­ma Ad­na­nu To­ru­nu, Ha­ki Sa­hi­nu i Sel­ve­ru Kr­ni­ću, stu­den­tu tur­ko­lo­gi­je iz Sa­ra­je­va, ko­ji je bio pre­vo­di­lac, uz či­ju sa­rad­nju je pro­je­kat re­a­li­zo­van. Svoj do­pri­nos otva­ra­nju iz­lo­žbe dao je i pre­vo­di­lac Aj­din Ra­kić, a mu­zič­ku ilu­stra­ci­ju ve­če­ri do­ča­ra­le su fla­u­tist­ki­nje An­ge­la Mi­ju­ško­vić i An­drea Pe­tro­vić. Do­ma­ći­ni i go­sti raz­mi­je­ni­li su za­hval­ni­ce i po­klo­ne.
M.D.Po­po­vić


Umjet­nost li­je­pog pi­sa­nja

– To­kom 19. vi­je­ka po­red tr­go­vi­ne i po­mor­stva, ne­ki Pe­ra­šta­ni su bi­li u di­plo­mat­skoj mi­si­ji i pred­stav­ni­ci po­mor­skih kom­pa­ni­ja na te­ri­to­ri­ji Oto­man­skog car­stva od ko­jeg su, za svo­je za­slu­ge bi­li na­gra­đi­va­ni i od­li­ko­va­ni. O to­me go­vo­ri ve­če­ra­šnja iz­lo­žba na ko­joj su pred­sta­vlje­ni fer­ma­ni, be­ra­ti i od­li­ko­va­nja ko­ja po­sje­du­je Mu­zej gra­da Pe­ra­sta. Pi­sa­ni su osman­skim tur­skim ko­ji odav­no vi­še ni­je u upo­tre­bi pa sa­mim tim ima­ju ka­ko lin­gvi­stič­ku ta­ko i umjet­nič­ku vri­jed­nost. Na sva­kom od njih se na­la­zi i tu­gra, sul­ta­nov mo­no­gram ko­ji je dvor­ski ka­li­graf ruč­no is­pi­si­vao na sva­ki do­ku­ment. Ove fer­ma­ne i be­ra­te s pra­vom mo­že­mo sma­tra­ti i umjet­nič­kim ra­do­vi­ma ko­ji sva­ka­ko za­slu­žu­ju da bu­du pre­zen­to­va­ni jav­no­sti i kao svje­do­ci te vr­ste umjet­no­sti – ka­za­la je Alek­san­dra Si­me­u­no­vić, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti.