Re­zul­ta­ti cr­no­gor­skog pra­vo­su­đa u slu­ča­je­vi­ma is­pi­ti­va­nja rat­nih zlo­či­na su po­ra­zni i ja­sno go­vo­re da ne po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja da se ra­svi­je­tle, oci­je­ni­la je Ta­ma­ra Mi­laš, port­pa­rol­ka ko­a­li­ci­je za RE­KOM (Re­gi­o­nal­na ko­mi­si­ju za utvr­đi­va­nje či­nje­ni­ca o rat­nim zlo­či­ni­ma i dru­gim te­škim kr­še­nji­ma ljud­skih pra­va po­či­nje­nim na pr­o­sto­ru ne­ka­da­šnje SFRJ od 1991. do 2001. go­di­ne), ko­ja se ba­vi is­tra­ga­ma svih rat­nih zlo­či­na u re­gi­o­nu i sa­rad­ni­ca ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje. U raz­go­vo­ru za Ra­dio Slo­bod­na Evro­pa Mi­laš na­po­mi­nje da u Cr­noj Go­ri ni u jed­nom slu­ča­ju rat­nih zlo­či­na ni­je utvr­đe­na ko­mand­na od­go­vor­nost.
Glav­ni uzrok ne­ra­svi­je­tlje­no­sti rat­nih zlo­či­na vi­di u ne­do­stat­ku po­li­tič­ke vo­lje u struk­tu­ra­ma vla­sti.
– Na taj na­čin bi se po­te­glo pi­ta­nje nji­ho­ve od­go­vor­no­sti za sva rat­na ne­dje­la to­kom 90-ih go­di­na. Mi go­to­vo ni u jed­nom slu­ča­ju ni­je­smo utvr­di­li ko­mand­nu od­go­vor­nost, što je vr­lo pro­ble­ma­tič­no, na šta su uka­zi­va­la mno­go­broj­na me­đu­na­rod­na ti­je­la ko­ja su Cr­nu Go­ru upo­zo­ra­va­la, ali i da­lje to či­ne, na ne­sa­gle­di­ve štet­ne po­sle­di­ce ko­je će ima­ti upra­vo zbog te ne­ka­žnji­vo­sti za rat­ne zlo­či­ne. Vr­lo ma­lo je uči­nje­no i či­nje­ni­ca je da se u na­red­nom pe­ri­o­du mo­ra vi­še ra­di­ti na to­me – ka­za­la je Mi­laš za Ra­dio Slo­bod­na Evro­pa.
Ka­ko na­vo­di dru­go bit­no pi­ta­nje ko­je se na­me­će je­ste ko­li­ko je cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na po­či­ni­lo rat­nih ne­dje­la na pod­ruč­ju biv­še Ju­go­sla­vi­je, bi­lo kao pri­pad­ni­ci voj­nih ili pa­ra­voj­nih for­ma­ci­ja, od­no­sno kao do­bro­volj­ci.
Hap­še­nje Nik­ši­ća­ni­na Vla­da Zma­je­vi­ća, ko­ji je osum­nji­čen da je 1999. go­di­ne u vri­je­me rat­nih de­ša­va­nja na Ko­so­vu, u ko­ji­ma je uče­stvo­vao kao do­bro­vo­ljac, ubio se­dam al­ban­skih ci­vi­la, ka­ko na­vo­de, na­no­vo je otvo­ri­lo krup­no pi­ta­nje su­o­ča­va­nja Cr­ne Go­re sa svo­jom ulo­gom u rat­nim zbi­va­nji­ma u okru­že­nju i zlo­či­ni­ma po­či­nje­nim na sop­stve­noj te­ri­to­ri­ji. Tim pri­je, što du­že od dvi­je de­ce­ni­je dr­ža­va ne­ma sna­ge ni­ti vo­lje da isti­nu po­gle­da u oči i ade­kvat­no ka­zni sve one ko­ji su u nje­no ime po­či­ni­li zlo­či­ne.
Da do­sad ta­kve sprem­no­sti ni­je bi­lo svje­do­či to što su pra­svo­sna­žnim pre­su­da­ma pred cr­no­gor­skim su­do­vi­ma od­go­vor­no­sti oslo­bo­đe­ni svi ko­ji su bi­li op­tu­že­ni da su po­či­ni­li zlo­čin pro­tiv ci­vil­nog sta­nov­ni­štva na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re, osim če­tvo­ri­ce biv­ših re­zer­vi­sta on­da­šnje Ju­go­slo­ven­ske na­rod­ne ar­mi­je (JNA), ko­ji su ukup­no ka­žnje­ni sa 12 go­di­na za­tvo­ra zbog zlo­sta­vlja­nja hr­vat­skih za­ro­blje­ni­ka sa du­bro­vač­kog pod­ruč­ja u lo­go­ru Mo­rinj kod Ko­to­ra.
Ni­ko, me­đu­tim, ni­je od­go­va­rao ni kao iz­vr­ši­lac ni kao na­lo­go­da­vac ili po ko­mand­noj li­ni­ji, u slu­ča­ju de­por­ta­ci­je, po­čet­kom de­ve­de­stih, vi­še de­se­ti­na bo­šnjač­kih iz­bje­gli­ca u Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu, od ko­jih je ve­ći­na po­bi­je­na. Ni­ko ni­je kriv i za et­nič­ko či­šće­nje pri­pad­ni­ka bo­šnjač­ke na­ci­o­nal­no­sti u Bu­ko­vi­ci kod Plje­va­lja, ni­ti za ubi­stvo naj­ma­nje 15 al­ban­skih ci­vi­la u se­lu Ka­lu­đer­ski Laz na cr­no­gor­sko-ko­sov­skoj gra­ni­ci.
M.V.P.


For­mi­ra­no šest pred­me­ta

Ka­ko je RSE u pi­sa­noj for­mi od­go­vo­re­no iz Spe­ci­jal­nog tu­žla­štva, ko­je se ba­vi is­tra­gom rat­nih zlo­či­na, for­mi­ra­no je šest pred­me­ta kri­vič­nih dje­la pro­tiv čo­vječ­no­sti i dru­gih do­ba­ra za­šti­će­nih me­đu­na­rod­nim pra­vom.