Pi­še: Ko­sta RA­DO­VIĆ


Ne­dav­no je je­dan ču­ve­ni za­pad­ni ar­he­o­log, pri­li­kom po­sje­te Vin­či, uz­vik­nuo: ,,Bla­go va­ma kad ima­te Vin­ču!” Za­što i Pi­vlja­ni ne bi uz­vik­nu­li: ,,Bla­go na­ma kad ima­mo Pi­smo!” U fun­da­men­tal­nom dje­lu ,,Osvit ci­vi­li­za­ci­je” ka­že se da je pr­vo pi­smo su­mer­sko po­zna­to 3000. god. p.n.e. u Me­so­po­ta­mi­ji, a da je naj­sta­ri­ji grad Je­ri­hon oko 7800. g.p.n.e. Ovo, kao i ot­kri­će ke­ra­mi­ke u Pi­vi (Od­mut) - neo­lit - po­tvr­đu­je sta­ro pra­vi­lo ci­vi­li­za­cij­sko: ,,Va­žno je ono što je traj­no”, ono što je svje­do­čan­stvo.
To pra­vi­lo va­ži i za sve kul­tu­re, pa i za su­mer­sku, vin­čan­sku, etrur­sku, grč­ku, sla­ven­sku, itd. Mo­ra­mo se za­pi­ta­ti ot­kud Etrur­ci u Evro­pi, pa i u Pi­vi? Etrur­ci su, po He­ro­do­tu, na­pu­sti­li Li­di­ju, na­se­li­li se iz­me­đu Fi­ren­ce i Ri­ma u To­ska­ni (ko­ja se na­zi­va­la ze­mlja Etru­ra­ca). Nji­ho­va kul­tu­ra i umjet­nost su ti­je­snoj ve­zi sa Ma­lom Azi­jom i Sta­rim Bli­skim is­to­kom. Iz­ne­nad­ni pro­cvat kul­tu­re Etru­ra­ca cvje­tao je od 700 go­di­ne p.n.e. Re­kli smo već da su nji­ho­vi kra­lje­vi vla­da­li sto go­di­na Ri­mom, ali je nji­ho­vo kul­tur­no na­sle­đe sa­ču­va­no uglav­nom u grob­ni­ca­ma. Za­to što su La­ti­ni, kad su oja­ča­li, uni­šta­va­li sve što je etrur­sko; osim grob­ni­ca i be­de­ma.
Etrur­ska umjet­nost, upra­vo je sa­ču­va­na u grob­ni­ca­ma. Ta­ko je po­zna­ta fre­ska iz grob­ni­ce (igrač i igra­či­ca sa ću­pom u ru­ci, u sna­žnom rit­mu i za­no­su, mla­dić u cr­ve­noj bo­ji, igra­či­ca u si­voj cr­ne ko­se) iz pe­ri­o­da 480-470 p.n.e. Se­dam bre­žu­lja­ka oko Ri­ma i le­gen­da o vu­či­ci ko­ja do­ji mla­dun­ce, upra­vo su etrur­ska kul­tu­ra. Etrur­ci su isu­ši­li okol­ne mo­čva­re oko Ri­ma, gra­di­li uli­ce po osi sje­ver - jug, sve do osni­va­nja Re­pu­bli­ke 510. p.n.e., vla­da­li su etrur­ski kra­lje­vi Ri­mom, sa­gra­di­li su i hram na Ka­pi­tol bri­je­gu u pe­ri­o­du od 4. i po­čet­ka 5. vi­je­ka p.n.e., etrur­ska umjet­nost po­ka­zu­je naj­ve­ću sna­gu. Oni ni­je­su pro­sto po­dr­ža­va­li he­len­ske uz­o­re, za­dr­ža­li su svoj iden­ti­tet, ni­je­su iz­gu­bi­li kult mr­tvih pod grč­kim uti­ca­jem.
Isli­ka­ni sar­ko­fag ko­ji se ču­va u Ri­mu (oko 520 p.n.e) po­ka­zu­je ka­ko su muž i že­na, kao da su ži­vi, za­do­volj­ni, za raz­li­ku od egi­pat­skih grob­ni­ca, ko­ji su za­mi­šlja­li da du­ša po­koj­ni­ka po­sli­je smr­ti slo­bod­no lu­ta. Pe­ći­na - hram u piv­skom Br­lje­vu, etrur­ska, imao je po­di­jum ste­pe­ni­ce na ju­žnoj stra­ni, na­slu­ću­je se da je hram imao 3 odjelj­ka, jer su Etrur­ci vje­ro­va­li u Bo­žan­sku tro­ji­cu. Etrur­ci su ima­li sna­žna kul­tur­na pro­ži­ma­nja sa bal­kan­skim pro­to Slo­ve­ni­ma. Iz etrur­skog pe­ri­o­da i etrur­skom azbu­kom je is­pi­sa­na ri­ječ - Ko­lo - Ve­ni ( Ide­o­graf­sko pi­smo - či­ta se sa de­sna u li­je­vo). Ri­ječ zna­či Ko­lo, ko­smos, Ze­mlja, Sun­ce, sve je Ko­lo, a u sre­di­štu je Sun­ce (Ja­ri­lo). Ko­lo - Ve­ni, slo­ven­ska ri­ječ, pi­smo etrur­sko, iz­gle­da ova­ko: II33W2> (Či­ta se s de­sna u li­je­vo). Na me­đu­na­rod­nom sim­po­zi­ju­mu u Be­o­gra­du, Le­em Vajt, za­čet­nik sa­vre­me­ne na­u­ke o Star­če­vu Le­pen­skom vi­ru, Vin­či, utvr­dio je, u svom ra­du 2012. go­di­ne, ,,Ko­lo­ve­ni i kon­ti­nu­i­tet kul­tu­re i pra­va” - ne­sum­nji­vu ve­zu etrur­sko - slo­ven­ske kul­tu­re i pi­sma, tj . je­zi­ka. Na­ši na­uč­ni­ci Va­sić i Pe­šić, de­ši­fro­va­li su Vin­čan­sko pi­smo (7000 go­di­na p.n.e) Vin­ča je Ko­lo­ven­ska oblast, slo­ven­ska oblast , i pi­smo je slo­ven­sko tj srp­sko. Svim ovim ne spo­ri se ulo­ga he­len­ske, grč­ke kul­tu­re na Bal­ka­nu i u Evro­pi. Grč­ka kul­tu­ra, zna se, ko­li­jev­ka je evrop­ske kul­tu­re, kao što je odav­no utvr­di­la na­u­ka, iz­me­đu osta­lih i aka­de­mik dr Bran­ko Ga­ve­la, prof. Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta, ko­ga sam već po­mi­njao kao pri­ja­te­lja u ve­zi ot­kri­ća neo­lit­skog na­la­zi­šta.
Od­mut (pe­ći­na na sa­stav­ci­ma ri­je­ke Pi­ve i Vrb­ni­ce), gdje se dvi­je ri­je­ke, su­da­ra­ju, vr­te se. Jed­na bi­stra, dru­ga mut­na sa­sta­ju, u krug, ko­lo­vra­ta­ju. U kon­ti­nu­i­te­tu pra­i­sto­rij­ske kul­tu­re u Pi­vi, po­me­nuo sam i nov­čić, grn­ča­ri­ju, ure­ze na grn­ča­ri­ji (ko­ji su mo­gu­će pi­smo) u ne­is­pi­ta­nom na­la­zi­štu Do­nji Sto­lac. To je sta­ro­grč­ki me­tal­ni nov­čić ko­ji je ov­dje do­spio, na pe­ri­fe­ri­ju grč­kog svi­je­ta, u tr­go­vač­kom lan­cu. Pr­vi uzor­ci me­tal­nog nov­ca, po­zna­to je po­ja­vi­li su se u Grč­koj oko 600 go­di­na p.n.e.
(Na­sta­vi­će se)