PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ


Pri­jet­nje za­tva­ra­njem gra­ni­ce za uvoz sto­ke iz Sr­bi­je ili ot­ka­zi­va­nje me­đu­sob­nog tr­go­vin­skog ugo­vo­ra, bi­li su argu­men­ti ko­ji su u pr­o­šlo­sti če­sto bi­li dje­lo­tvor­ni. Pri­mje­ra ra­di, u tr­go­vin­skim ugo­vo­ri­ma sa Sr­bi­jom iz 1881. i 1892. go­di­ne, Austro­u­gar­ska je ima­la po­vla­šće­ni po­lo­žaj za in­du­strij­ske pro­iz­vo­de, sta­kla­ri­ju, gvo­žđu­ri­ju, grn­ča­ri­ju, s tim što je da­va­la po­vla­sti­ce Sr­bi­ji za stoč­ne i po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vo­de, ta­ko da je 90 po­sto srp­skog iz­vo­za bi­lo ka njoj usmje­re­no. Sa­da je tra­ži­la da se pri­zna pre­vlast nje­nog tr­go­vin­skog uti­ca­ja u Sr­bi­ji i da joj se za iz­vje­sne slu­ča­je­ve uva­že nje­na „pri­o­ri­tet­na pra­va”. Da bi do­ne­kle olak­ša­la taj pri­ti­sak, Sr­bi­ja je u pro­lje­će 1905. go­di­ne ot­po­če­la pre­go­vo­re sa Bu­gar­skom o skla­pa­nju ca­rin­skog sa­ve­za i okon­ča­la ih uspje­šno u de­cem­bru te go­di­ne. Vi­jest o to­me, sa­op­šte­na jed­nom no­vi­nar­skom de­pe­šom iz So­fi­je, pro­iz­ve­la je ogrom­no ne­za­do­volj­stvo u Be­ču. Bu­du­ći da su u je­sen 1905. go­di­ne, bi­li po­kre­nu­ti pre­go­vo­ri za skla­pa­nje no­vog srp­sko-austro­u­gar­skog tr­go­vin­skog ugo­vo­ra, pri­je ne­go sta­rom iz 1892. go­di­ne is­tek­ne rok, od­mah po ob­ja­vlji­va­nju ove vi­je­sti iz So­fi­je, pre­go­vo­ri su ob­u­sta­vlje­ni. Austr­o­u­gar­ska vla­da iz­ni­je­la je oštre za­mjer­ke na ra­čun srp­sko-bu­gar­skog spo­a­ra­zu­ma, a njen mi­ni­star Go­lu­hov­ski po­zvao je 22. ja­nu­a­ra 1906. go­di­ne srp­skog po­sla­ni­ka i iz­ja­vio mu da se pre­go­vo­ri „de­fi­ni­tiv­no” pre­ki­da­ju. Sju­tra­dan, 23. ja­nu­a­ra, usli­je­di­la je „pot­pu­na za­bra­na iz­vo­za i pre­vo­za” sto­ke i stoč­nih pro­iz­vo­da iz Sr­bi­je u Austro­u­gar­sku. Po­što je 1. mar­ta te go­di­ne is­te­kao rok tr­go­vin­skom spo­ra­zu­mu, na­stu­pa­ju­će neo­d­go­vor­no sta­nje, od­no­sno pri­vre­me­na obo­stra­na pri­mje­na op­šte ca­rin­ske ta­ri­fe, bi­la je pri­li­ka za no­ve pre­go­vo­re. Po­što su to sta­nje obje stra­ne pre­ćut­no pri­hva­ti­le, jer austro­u­gar­ska vla­da ni­je usvo­ji­la srp­ski pred­log da se za­klju­či pr­o­vi­zor­ni ugo­vor do po­sti­za­nja de­fi­ni­tiv­nog, ot­po­če­li su pre­go­vo­ri u Be­ču. Zbog ne­pri­hva­tlji­vih uslo­va austro­u­gar­ske stra­ne, ko­ja je u pre­me­mo­ri­ji pod­ne­se­noj u Be­o­gra­du 18. apri­la tra­ži­la vi­so­ke ca­rin­ske po­vla­sti­ce za jed­nu vr­stu sta­vo­va, ko­ji su ob­u­hva­ta­li cje­lo­kup­ni iz­voz austro­u­gar­ske in­du­strij­ske ro­be u Sr­bi­ju, pre­go­vo­ri su bi­li osu­đe­ni na ne­u­spjeh. Po­što je tzv. to­pov­sko pi­ta­nje bi­lo još otvo­re­no, ul­ti­ma­tiv­ni za­htjev Be­ča, da Sr­bi­ja po­rudž­bi­ne to­po­va oba­vlja u Austro­u­gar­skoj i da pri­li­kom dr­žav­nih na­bav­ki „pri jed­na­koj ka­kvo­ći i ci­je­ni uzi­ma pro­iz­vo­de ra­di­no­sti su­sjed­ne mo­nar­hi­je”, bio je za srp­sku stra­nu ne­pri­hva­tljiv, i ona ga je od­bi­la. Njen pred­log da se pro­du­ži pro­vi­zo­ri­jum, austro­u­gar­ska vla­da ni­je pri­hva­ti­la, ne­go je ob­ja­vi­la Sr­bi­ji ca­rin­ski rat. Iako je to za­pri­je­ti­lo ozbilj­nim po­gor­ša­njem pri­vre­de u Sr­bi­ji, ve­ći­na srp­skih po­li­ti­ča­ra bi­la je sprem­na na to da se Austro­u­gar­skoj pru­ži ozbi­ljan od­go­vor, ali i da se ulo­že na­po­ri ka­ko bi se pro­na­šle olak­ši­ce. Vi­dje­lo se to, me­đu­tim, i to mo­žda po­naj­vi­še, po at­mos­fe­ri u Na­rod­noj skup­šti­ni, ras­po­lo­že­nju svih par­ti­ja, ko­je su ta­mo bi­le pred­sta­vlje­ne, i naj­o­dluč­ni­jim za­htje­vi­ma ko­ji su se ta­mo mo­gli ču­ti o po­tre­bi oču­va­nja eko­nom­ske ne­za­vi­sno­sti.
U skup­šti­ni Sr­bi­je, da­kle, sva po­me­nu­ta pi­ta­nja, ve­za­na za eko­nom­ske od­no­se sa Austro­u­gar­skom, bi­la su pri­sut­na u te­ku­ćim ras­pra­va­ma, po­čev od zaj­mo­va, na­o­ru­ža­nja, tr­go­vin­skih od­no­sa, itd. Na­ro­či­to je tr­go­vin­ski ugo­vor sa Austro­u­gar­skom za­vre­đi­vao pa­žnju, pr­ven­stve­no po­sla­ni­ka opo­zi­ci­je, s ob­zi­rom na to da je po is­te­ku sta­rog tre­ba­lo za­klju­či­ti no­vi. Već u ja­nu­a­ru 1906. go­di­ne, jed­na gru­pa po­sla­ni­ka pot­pi­sa­la je in­ter­pe­la­ci­ju vla­di sa­mo­stal­nih ra­di­ka­la, na če­lu sa Lju­bo­mi­rom Sto­ja­no­vi­ćem, ko­jom se tra­ži­lo da se od­go­vo­ri na to za­što su pre­ki­nu­ti raz­go­vo­ri oko skla­pa­nja no­vog tr­go­vin­skog ugo­vo­ra sa Austro­u­gar­skom, kao i zbog če­ga je za­bra­njen uvoz sto­ke i stoč­nih pro­iz­vo­da iz Sr­bi­je u Austro­u­gar­sku i pre­voz na dru­ga tr­ži­šta. Usli­je­di­la su za­tim u mar­tu, pi­ta­nja po­je­di­nih po­sla­ni­ka, za­što se vla­da ni­je po­tru­di­la da za­klju­či pro­vi­zor­ni ugo­vor, da bi sa tog osno­va lak­še vo­di­la pre­go­vo­re za po­sti­za­nje stal­nog, a ne da se pri­mje­nju­je op­šta tr­go­vin­ska ta­ri­fa, ka­ko je to zah­ti­je­va­la austro­u­gar­ska vla­da. Od­go­vo­ri mi­ni­stra na­rod­ne pri­vre­de Mi­lo­ra­da Dra­ško­vi­ća, vi­še su da­va­li iz­ra­za na­di, ne­go ne­kom iz­vje­snom po­zi­tiv­nom is­ho­du. Po­seb­no je gru­pa na­pred­nja­ka bi­la od­luč­na u za­htje­vi­ma da se uspje­šno pri­ve­de kra­ju za­klju­či­va­nje ugo­vo­ra sa Austro-Ugar­skom. Po­sla­ni­ci su uka­zi­va­li na či­nje­ni­cu da je skup­štin­ska ve­ći­na da­la ovla­šće­nje vla­di da za­klju­či pro­vi­zo­ru­jum sa Austro­u­gar­skom, s ob­zi­rom na to da srp­ski tr­gov­ci to želj­no oče­ku­ju. Pred­sjed­nik srp­ske vla­de, Lju­bo­mir Sto­ja­no­vić, prav­dao se da su pre­go­vo­ri o to­me vo­đe­ni do je­se­ni 1905, ali da su bi­li pre­ki­nu­ti na za­htjev austro­u­gar­ske vla­de, ko­ja je bi­la ne­pri­jat­no iz­ne­na­đe­na sa­zna­njem da je za­klju­čen srp­sko-bu­gar­ski ugo­vor o ca­rin­skom sa­ve­zu. Srp­ska vla­da se, me­đu­tim, ni­je mo­gla pi­sme­no oba­ve­za­ti, ka­ko se to iz Be­ča tra­ži­lo, da taj ugo­vor ne­će iz­no­si­ti pred skup­šti­nu i da će od nje­ga od­u­sta­ti, ka­ko bi po­sli­je to­ga mo­gli ot­po­če­ti srp­sko-austro­u­gar­ski pre­go­vo­ri. (...) S ob­zi­rom na to da je u apri­lu 1906. go­di­ne vla­da sa­mo­stal­nih ra­di­ka­la, i po­red ustu­pa­ka ko­je je uči­ni­la u od­no­su na za­htje­ve su­sjed­ne mo­nar­hi­je, pod­ni­je­la ostav­ku „mo­ti­vi­šu­ći je ne­sa­vla­di­vim te­ško­ća­ma u da­ljoj upra­vi”, na­pred­nja­ci su na­sta­vi­li da se sa istim za­htje­vi­ma obra­ća­ju i vla­di Ni­ko­le Pa­ši­ća. KRAJ