PIŠE: MILjAN STANIŠIĆ


Naj­o­bim­ni­ju stu­di­ju o po­sto­ja­nju i dje­lo­va­nju Ko­mi­te­ta 300, kao vr­hov­nog za­vje­re­nič­kog ti­je­la, dje­lo je is­tra­ži­vač­kog po­du­hva­ta dr Džo­na Kol­ma­na „Hi­je­rar­hi­ja za­vje­re­ni­ka: Ko­mi­tet 300”, ko­ji je i sam bio vi­so­ki ofi­cir taj­nih slu­žbi i kao što smo na­ve­li bio je u po­sje­du broj­nih do­ku­me­na­ta i sl. ko­ja uka­zu­ju na nji­ho­ve za­vje­re­nič­ke ak­tiv­no­sti: „Ova knji­ga će po­ku­ša­ti da od­go­vo­ri na ta i ne­ka dru­ga pi­ta­nja. Je­di­ni na­čin na ko­ji mo­že­mo da se uhva­ti­mo u ko­štac sa stvar­no­šću za­vje­re­nič­kog uspje­ha je taj da na­bro­ji­mo i opi­še­mo taj­na dru­štva, čel­ne or­ga­ni­za­ci­je, vla­di­ne agen­ci­je, ban­ke, osi­gu­ra­va­ju­ća dru­štva, mul­ti­na­ci­o­nal­ne kom­pa­ni­je, naft­ne kom­pa­ni­je i sto­ti­ne hi­lja­da ti­je­la, or­ga­ni­za­ci­ja, udru­že­nja či­ji su vo­de­ći lju­di čla­no­vi Ko­mi­te­ta 300 – vr­hov­nog za­po­vjed­nog ti­je­la ko­je vla­da svi­je­tom već naj­ma­nje sto go­di­na, zna­či i dan da­nas”. Dr Kol­man is­ti­če da su u toj slu­žbi osno­va­ne mno­ge or­ga­ni­za­ci­je, ko­je u ime­ni­ma ne aso­ci­ra­ju na nji­ho­vu za­vje­re­nič­ku funk­ci­ju, ka­ko bi jav­nost od­vu­kli od nji­ho­ve su­šti­ne, kao što su: Vi­je­će za ino­stra­ne od­no­se (CFR), Tri­la­te­ra­la, Rim­ski klub, Nje­mač­ki fond Mar­šal i dr.: „Mno­gi ne­u­pu­će­ni lju­di mi­sli­li su ka­ko je Rim­ski klub ne­što po­ve­za­no sa Ka­to­lič­kom cr­kvom, a Nje­mač­ki fond Mar­šal sa Mar­ša­lo­vim pla­nom. Upra­vo za­to je Ko­mi­tet 300 i oda­brao te na­zi­ve da zbu­ni lju­de i od­vu­če im pa­žnju od ono­ga što se za­pra­vo do­ga­đa. Ni­je ri­ječ o to­me da ame­rič­ka vla­da ni­je za njih zna­la, već je to dio za­vje­re ko­ja po­ma­že pri­kri­va­nju in­for­ma­ci­ja da se ne bi sa­zna­la isti­na. Ne­ko­li­ko go­di­na po­što sam ob­ja­vio tu knji­gu, ne­ko­li­ko pi­sa­ca je na­šlo bo­gat­stvo ne­tak­nu­tih in­for­ma­ci­ja i po­če­li o nji­ma da pi­šu i go­vo­re kao da su o to­me od­u­vi­jek sve zna­li. Bi­la im je pra­vo ot­kri­će či­nje­ni­ca da su Rim­ski klub i nje­go­vi fi­nan­si­je­ri, pod na­zi­vom Nje­mač­ki fond Mar­šal, dva vi­so­ko­or­ga­ni­zo­va­na za­vje­re­nič­ka ti­je­la, ko­ja dje­lu­ju pod okri­ljem Sje­ver­no­a­tlant­skog sa­ve­za (NA­TO-a) i da se ve­ći­na iza­sla­ni­ka Rim­skog klu­ba upra­vo re­gru­tu­je iz NA­TO-a”. Ne­ki od va­žni­jih čla­no­va Ko­mi­te­ta 300 su isto­vre­me­no i čla­no­vi NA­TO-a. Rim­ski klub kao jed­na od naj­va­žni­jih „udar­nih pe­sni­ca” Ko­mi­te­ta 300, je sa dru­gim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, pr­ven­stve­no NA­TO-om pri­pre­mao te­ren za stva­ra­nje No­vog svjet­skog po­ret­ka, iz­vr­ša­va­ju­ći osnov­ne pro­gram­ske za­dat­ke: „Rim­ski klub je za­vje­re­nič­ka or­ga­ni­za­ci­ja, brak iz­me­đu an­glo-ame­rič­kih fi­nan­si­je­ra i sta­rih evr­op­skih po­ro­di­ca cr­nog plem­stva, po­seb­no ta­ko­zva­nog lon­don­skog, ve­ne­ci­jan­skog i đe­nov­skog ‘plem­stva’. Ključ uspje­šne kon­tro­le svi­je­ta je nji­ho­va spo­sob­nost stva­ra­nja di­vljih eko­nom­skih re­ce­si­ja i kri­za te upra­vlja­nja tim re­ce­si­ja­ma i kri­za­ma. Ko­mi­tet 300 ima za­da­tak da pod­stak­ne so­ci­jal­ne ne­mi­re na svjet­skom ni­vou, po­sle ko­jih sli­je­di re­ce­si­ja kao ubla­ža­va­ju­ća pri­pre­ma za na­do­la­ze­će ozbilj­ni­je sta­nje, To mu je glav­na me­to­da stva­ra­nja ma­sa ši­rom svi­je­ta, ko­je će po­sta­ti pri­ma­o­ci ‘po­mo­ći’ u bu­duć­no­sti”. (Dr Džon Kol­man).
Dr Džon Kol­man tvr­di da je Rim­ski klub uspio da iz­vr­ši iz­u­zet­no kom­pli­ko­van za­da­tak od Ko­mi­te­ta 300, ko­ji je imao za cilj da omek­ša sta­vo­ve Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va, po­sli­je 45 go­di­na „ra­to­va­nja”: „Osvr­ni­te se oko se­be pa će­te i sa­mi da vi­di­te ko­li­ko smo de­mo­ra­li­sa­ni. Dro­ga, por­no­gra­fi­ja, rok en rol ‘mu­zi­ka’, sek­su­al­ne slo­bo­de, po­ro­di­ca ko­ja je sko­ro uni­šte­na, le­zbij­stvo, ho­mo­sek­su­a­li­zam i, na kra­ju, sa­bla­sna ubi­stva ko­je sop­stve­ne maj­ke či­ne nad mi­li­o­ni­ma ne­vi­ne dje­ce. Da li je ika­da po­sto­jao ta­ko uža­san zlo­čin kao ma­sov­ni po­ba­čaj? Da­nas ka­da su SAD mo­ral­no pro­pa­le, ka­da nam je in­du­strij­ska ba­za uni­šte­na, a 30 mi­li­o­na osta­lo bez po­sla, ka­da nam ve­li­ki gra­do­vi iz­gle­da­ju kao sa­bla­sna stje­ci­šta svih mo­gu­ćih zlo­či­na, ka­da je sto­pa ubi­sta­va sko­ro tri pu­ta ve­ća ne­go u bi­lo ko­joj dru­goj dr­ža­vi, sa 4 mi­li­o­na bes­kuć­ni­ka, ka­da ko­rup­ci­ja vla­sti do­se­že en­dem­ske mje­re, ko će da po­bi­ja tvrd­nju da su SAD sprem­ne na unu­tra­šnje ru­še­nje, sprem­ne da pad­nu u ru­ke svjet­ske vla­de no­vog Sred­njeg vi­je­ka”. Autor apo­stro­fi­ra da na­ve­de­nim ten­den­ci­ja­ma ve­ći­na na­ro­da u SAD ni­je pru­ži­la ot­por i po­ka­za­la je svo­ju in­do­lent­nost: „Mi smo kao na­ci­ja sprem­ni da pri­hva­ti­mo ru­še­nje Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va i ame­rič­kog na­či­na ži­vo­ta ko­je­mu se ne­ka­da di­vio cio svi­jet. Ne­moj­te da mi­sli­te da se to do­go­di­lo sa­mo od se­be, pre­ma sin­dro­mu ‘vre­me­na se mi­je­nja­ju’. Vri­je­me ne mi­je­nja ni­šta, lju­di su ti ko­ji mi­je­nja­ju. Po­gre­šno je mi­sli­ti da su Ko­mi­tet 300 i Rim­ski klub evrop­ske in­sti­tu­ci­je. Rim­ski klub ima ve­li­ki uti­caj i moć u SAD, a u Va­šing­to­nu ima sop­stve­nu kan­ce­la­ri­ju”. Ko­mi­tet 300 ima svo­je čla­no­ve u sve zna­čaj­ni­je in­sti­tu­ci­je SAD i to u Vla­du, Kon­gres, sa­vjet­ni­ke pred­sjed­ni­ka, am­ba­sa­do­re, mi­ni­stre spolj­nih po­slo­va i sl.
(Na­sta­vi­će se)