PI­ŠE: PRE­DRAG R. PE­TRO­VIĆ


Po­sli­je po­ra­za tur­ske voj­ske pod Be­čom 1683. go­di­ne i sklo­plje­nog sa­ve­za tzv. „Sve­te li­ge” Austri­je, Polj­ske i Mle­ta­ka, po­čeo je austri­sko-tur­ski rat (1683–1699), a sle­de­će go­di­ne mle­tač­ko-tur­ski rat (1684–1699) tzv. „Mo­rej­ski rat” u ko­me su brd­ska ple­me­na, a i Ku­či, ima­li vid­nog uče­šća na mle­tač­koj stra­ni i ne­ko­li­ko ve­li­kih bi­ta­ka sa Tur­ci­ma.
Naj­pri­je, po­čet­kom de­cem­bra 1687. Su­lej­man-pa­ša je po­kre­nuo voj­sku na Ku­če, da ih ka­zni, jer ni­su htje­li da mu da­ju ta­o­ce, kao ga­ran­ci­ju da u ra­tu ne­će uče­stvo­va­ti na mle­tač­koj stra­ni. Ku­či su uz po­moć Br­đa­na da­li sna­žan ot­por i raz­bi­li nje­go­vu voj­sku.
Po­tom, u pr­voj po­lo­vi­ni mar­ta 1688. Su­lej­man-pa­ša je po­kre­nuo rat­ni po­hod na Ku­če sa 7.000 voj­ni­ka i uta­bo­rio se kod Pod­go­ri­ce, pri­je na­pa­da na Ku­če. Međutim, Ku­či ko­ji su pret­hod­no do­bi­li od Mle­ča­na „dže­ba­nu”, da bi mo­gli da za­u­zmu bo­lji po­lo­žaj pre­ma na­pa­da­ču – tur­skoj voj­sci, na po­volj­noj kon­fi­gu­ra­ci­jskoj po­zi­ci­ji na Or­ljev­skom pre­gi­bu, i da ne bi u svo­joj po­za­di­ni ima­li tur­sku po­sa­du sa to­po­vi­ma u Me­dun­skoj tvr­đa­vi, pre­pa­dom na­pa­do­še po­sa­du tvr­đa­ve i za­u­ze­še ovu is­tu­re­nu tur­sku for­ti­fi­ka­ci­ju na Kuč­kom pod­ruč­ju.
O ovom do­ga­đa­ju u zbir­ci do­ku­me­na­ta: „Cr­na Go­ra – Iz­ve­šta­ji mle­tač­kih pro­vi­du­ra 1687–1735” dat je is­kaz Stan­ka Ili­ko­vi­ća i No­va Po­po­vi­ća, kuč­kih iza­sla­ni­ka, ko­ji gla­si:
„Po­što Su­lej­man-pa­ša ska­dar­ski san­džak ni­je uspio da ubi­je­di na­še gla­va­re iz Ku­ča, Pi­pe­ra i Bra­to­no­ži­ća da sa njim utvr­de bi­lo ka­kav do­go­vor i obe­ća­nji­ma da će ih na­gra­di­ti, ni­ti je do­bio od njih ta­o­ce, po­slao je gla­sni­ke her­ce­go­vač­kom pa­ši da kre­ne sa svo­jom voj­skom ka Ko­la­ši­nu, a on je sa­ku­pio san­dža­ke iz Al­ba­ni­je i sa ukup­no vi­še od 7.000 bo­ra­ca kre­nuo put Pod­go­ri­ce... Ka­da smo mi ču­li za to pi­sa­li smo Ka­va­li­ru Bo­li­ci i Go­spo­di­nu Ge­ne­ral­nom Pro­vi­du­ru... sa mol­bom da nam pru­ži po­moć... Tr­aži­li smo mu­ni­ci­ju i lju­de... i po­slat nam je prah i olo­vo sa uvje­re­njem da ša­lje po­moć u ljud­stvu i bro­do­ve u Ko­tor­ski za­liv. Na­ši lju­di su bi­li ohra­bre­ni tim vi­je­sti­ma i do­go­vo­re­no je da se iz­ne­na­di tvr­đa­va Me­dun, što su Tur­ci dr­ža­li da ogra­ni­če na­šu slo­bo­du. Po­du­hvat je bio uspje­šno iz­ve­den. Po­što smo po­sje­kli stra­ža­re ko­ji su ta­mo bo­ra­vi­li, za­u­ze­li smo tvr­đa­vu i ču­va­će­mo je pre­ma na­lo­zi­ma ko­je bu­de­mo do­bi­li od Pre­ve­dre Re­pu­bli­ke”.
Ka­ko sa­mi pred­stav­ni­ci Ku­ča iz­vje­šta­va­ju, da su „po­sa­du po­se­kli”, to je mo­gao bi­ti pre­pa­dom iz­vr­šen na­pad sa han­dža­ri­ma, bez op­sa­đi­va­nja i pu­ška­ra­nja u ko­me obič­no vi­še gi­nu na­pa­da­či. Ima i dru­ga­či­je pred­sta­vlje­ne si­tu­a­ci­je za­u­zi­ma­nja Me­dun­ske tvr­đa­ve.
Ovo je bi­lo dru­go oslo­ba­đa­nje Me­dun­ske tvr­đa­ve od stra­ne Ku­ča u XVII vi­je­ku, za ko­je ima po­tvr­de u do­ku­men­ti­ma, po­sle ko­ga ni­je do 1860. go­di­ne us­po­sta­vlje­na tur­ska po­sa­da na tvr­đa­vi, ni­ti je do tog vre­me­na Me­dun­ska tvr­đa­va bi­la ak­tiv­na tur­ska for­ti­fi­ka­ci­ja, a i po­sli­je te go­di­ne tvr­đa­va je bi­la u tur­skom po­sje­du sa­mo u re­la­tiv­no kra­ćem pe­ri­o­du.
Pre­ma M. Ra­šo­vi­ću pri za­u­zi­ma­nju Me­dun­ske tvr­đa­ve „Ku­či na­pa­do­še i na do­ma­će Tur­ke, te ne­ke po­bi­ju, a ne­ke pro­tje­ra­ju, i ta­ko pro­či­ste ple­me od po­tu­ri­ca, ko­ji su či­ni­li naj­ja­či oslo­nac tur­ske vla­sti u Ku­či­ma”. Ovo se od­no­si na mu­sli­ma­ne na­se­lje­ne u mje­stu Me­dun, ko­ji su u ra­ni­jem pe­ri­o­du, če­sto bi­li oslo­nac i do­pu­na po­sa­de tvr­đa­ve. Pre­ma Ra­ško­vi­ću ovo pro­tje­ri­va­nje mu­sli­ma­na iz Me­du­na ima­lo je zna­čaj za Ku­če isto kao Bad­nje ve­če („is­tre­blje­nje po­tu­ri­ca”) za Cr­no­gor­ce, opje­va­no i pro­sla­vlja­no.
Zna­ča­jan de­talj u ovom su­ko­bu Tu­ra­ka sa brd­skim ple­me­ni­ma je da je Su­lej­man-pa­ša Bu­ša­tli­ja, kad se uta­bo­rio sa voj­skom kod Pod­go­ri­ce, pre­ma do­ku­men­ti­ma Ko­tor­skog ar­hi­va, iz­dao na­re­đe­nje da mu svi kne­že­vi Cr­ne Go­re i Br­da do­đu ra­di iz­ja­ve po­kor­no­sti.
(Na­sta­vi­će se)