PIŠE: MILjAN STANIŠIĆ


Ko­mi­tet 300, kao krov­na za­vje­re­nič­ka or­ga­ni­za­ci­ja sa svo­jim ogran­ci­ma, ak­tiv­no­sti je usmje­ri­la na po­ja­ča­va­nje pro­ce­sa de­sta­bi­li­za­ci­je i dez­in­te­gra­ci­je dr­ža­va kao jed­nog od bit­nih uslo­va stva­ra­nja No­vog svjet­skog po­ret­ka i nji­ho­vom do­mi­na­ci­jom svi­je­tom. Još je Džordž Va­šing­ton, pr­vi pred­sjed­nik SAD, upo­zo­ra­vao da se dru­štvo ne smi­je od­re­ći na­ro­či­to dva me­đa­ša, a to su re­li­gi­ja i mo­ral­nost, ko­ji su kom­pa­ti­bil­ni i bez ko­jih ono ne bi mo­glo funk­ci­o­ni­sa­ti: „Od svih stva­ri i obi­ča­ja ko­je vo­de po­li­tič­kom na­pret­ku, sa­mo su re­li­gi­ja i mo­ral­nost neo­p­hod­ni či­ni­o­ci. Za­pi­taj­mo se ka­kva će bi­ti bu­duć­nost na­pret­ka, po­što­va­nja, ži­vo­ta, ako nas na­pu­sti osje­ća­nje re­li­gi­o­zne oba­ve­ze? Mi mo­ra­mo pa­žlji­vo od­ba­ci­ti pret­po­stav­ku da se mo­ral­nost mo­že odr­ža­ti bez re­li­gi­je” (Pol Fi­šer, „Iza vra­ta lo­že”). Na­su­prot to­me, za­vje­re­nič­ke taj­ne or­ga­ni­za­ci­je upra­vo su ove dvi­je ka­te­go­ri­je (re­li­gi­ju i mo­ral­nost) sma­tra­li glav­nim pre­pre­ka­ma stva­ra­nja No­vog svjet­skog po­ret­ka i u svo­jim pla­no­vi­ma oni su im bi­li glav­na me­ta, sa na­mje­rom da ih uni­šte. Ključ­na dr­ža­va u ko­joj su taj­na za­vje­re­nič­ka dru­štva pla­ni­ra­la da in­fil­tri­ra­ju svo­je lju­de bi­le su SAD u ko­ji­ma su uspi­je­va­li da po­sta­ve svo­je lju­de na naj­i­stak­nu­ti­jim po­lo­ža­ji­ma, sve do pred­sjed­ni­ka: „Na svim iz­bo­ri­ma, od vre­me­na ka­da je je­dan od pred­sjed­nič­kih kan­di­da­ta bio Kel­vin Ku­lidž, Ko­mi­tet 300 je uspe­vao da svo­je agen­te po­sta­vi na ključ­ne po­lo­ža­je u vla­di, ta­ko da ni­je bit­no ko je pred­sjed­nik. Na pri­mer, sva­kog pred­sed­nič­kog kan­di­da­ta od vre­me­na Fren­kli­na D. Ru­zvel­ta oda­bra­lo je Ve­će za spolj­ne od­no­se, pre­ma uput­stvi­ma Kra­ljev­skog in­sti­tu­ta za me­đu­na­rod­ne po­slo­ve” (dr Džon Kol­man, n.d.).
Od ame­rič­kih pred­sjed­ni­ka ko­ji su do de­ve­de­se­tih go­di­na 20. vi­je­ka bi­li pri­pad­ni­ci taj­nih dru­šta­va i iz­vr­ša­va­li nji­ho­ve na­lo­ge po­mi­nju se Ro­nald Re­gan i Džordž Buš. To Re­gan i po­tvr­đu­je i na­vo­di da su još še­sna­est pred­sjed­ni­ka SAD pri­je nje­ga bi­li čla­no­vi ma­so­ne­ri­je (slo­bod­nih zi­da­ra), iz­no­se­ći: „Po­ča­stvo­van sam uklju­či­va­njem u rang še­sna­est biv­ših pred­sjed­ni­ka ko­ji su bi­li zdru­že­ni sa Slo­bod­nim zi­dar­stvom” (Ralf Eper­son, ci­tat iz Re­ga­no­vog tek­sta ob­ja­vlje­nog u „New Age ma­ga­zi­ne”, april 1988. go­di­ne). Ko­mi­tet 300 sa svo­jim ogran­ci­ma i po­dor­ga­ni­za­ci­ja­ma po­sled­njih de­ce­ni­ja kre­i­ra po­li­ti­ku SAD, ta­ko da se za nju ne mo­že ni re­ći da je ne­za­vi­sna dr­ža­va ka­kva je bi­la sa raz­vi­je­nim ustav­nim i prav­nim do­stig­nu­ći­ma i slo­bo­da­ma nje­nih gra­đa­na: „U Ame­ri­ci ne­ma nijed­nog aspek­ta ži­vo­ta ko­ji se ne nad­zi­re, ko­je ne usme­ra­va u ‘pra­vom’ sme­ru, ko­jim ne ma­ni­pu­li­še i ne vla­da ne­vi­dlji­va ru­ka – Ko­mi­tet 300. Ne­ma ni jed­nog na iz­bo­ri­ma iza­bra­nog pred­stav­ni­ka na vla­sti ni po­li­tič­kog čel­ni­ka ko­ji ni­je pod­vrg­nut vla­da­vi­ni Ko­mi­te­ta 300. Ni­ko do sa­da ni­je us­peo da ot­ka­že po­slu­šnost taj­nim vla­da­ma i da im umak­ne, uklju­ču­ju­ći i pred­sed­ni­ke Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va”. Na­vo­di se, po­red osta­log, da je on (Ko­mi­tet 300) uče­stvo­vao u ubi­stvu pred­sjed­ni­ka SAD Ke­ne­di­ja. Dr Kol­man je knji­gom „Hi­je­rar­hi­ja za­vje­re­ni­ka – Ko­mi­tet 300” imao na­mje­ru da uka­že na po­gub­ne po­sle­di­ce dje­lo­va­nja za­vje­re­nič­kih or­ga­ni­za­ci­ja i da pro­bu­di jav­no mnje­nje (ame­rič­ki na­rod) da mo­ra­ju da se osvi­je­ste i da se to­me zlu su­prot­sta­ve: „Na­ša Ame­ri­ka ni­je ne­za­vi­sna ze­mlja ni­ti to mo­že da bu­de dok njo­me i na­ma vla­da ne­vi­dlji­va vla­da – Ko­mi­tet 300”. On na­vo­di da su SAD ta­lac tih za­vje­re­nič­kih or­ga­ni­za­ci­ja, is­ti­ču­ći da su či­ta­ve spe­ci­ja­li­zo­va­ne taj­ne or­ga­ni­za­ci­je ra­di­le na pro­gra­mu „Ogra­ni­ča­va­nje raz­vo­ja SAD ”. Sa­mo na jed­nom ta­kvom pro­gra­mu ra­di­lo je „4.000 dru­štve­nih in­že­nje­ra i čla­no­va trust mo­zgo­va, od ko­jih su svi bi­li čla­no­vi i sa­rad­ni­ci ra­znih in­sti­tu­ci­ja ko­je dje­lu­ju pod vr­hov­nim orga­ni­za­ci­ja­ma Rim­skog klu­ba”. Dr Kol­man na­vo­di da žr­tve ovih za­vje­re­nič­kih gru­pa ni­je­su sa­mo broj­ne ze­mlje u ko­ji­ma su one pro­iz­vo­di­le kri­zna ža­ri­šta, ra­to­ve i sl., već i SAD. On je u to­me po­seb­no apo­stro­fi­rao ulo­gu NA­TO-a i Rim­skog klu­ba, kao zna­čaj­nog ti­je­la Ko­mi­te­ta 300 ko­ji su na­pra­vi­li stra­te­gi­ju o „la­ga­noj smr­ti Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va kao ne­ka­da­šnjeg in­du­strij­skog dži­na”, is­ti­ču­ći da je „NA­TO Rim­skom klu­bu na­lo­žio iz­ra­du dru­štve­nog pro­gra­ma ko­jim će se u pot­pu­no­sti eli­mi­ni­sa­ti smer u ko­me Ame­ri­ka že­li da ide. Rim­ski klub je, po na­lo­gu Ta­vi­stok in­sti­tu­ta, za iz­ra­du tog pro­gra­ma za­du­žio Sten­ford­ski in­sti­tut za is­tra­ži­va­nje (SRI), ali ne sa­mo za Ame­ri­ku, već i za sve ze­mlje Atlant­skog sa­ve­za i OECD-a”. Sta­nje u ko­je­mu su se SAD na­la­zi­le 90-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, dr Kol­man ka­rak­te­ri­še da su da­nas Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve du­hov­no i mo­ral­no pro­pa­le, da im je in­du­strij­ski po­ten­ci­jal uni­šten, da vla­da ve­li­ka ne­za­po­sle­nost, da ve­li­ki gra­do­vi iz­gle­da­ju kao sa­bla­sna stje­ci­šta svih mo­gu­ćih zlo­či­na, ka­da je sto­pa ubi­sta­va sko­ro tri pu­ta ve­ća ne­go u bi­lo ko­joj dru­goj ze­mlji, da ima pre­ko 4 mi­li­o­na bes­kuć­ni­ka, da ko­rup­ci­ja u vla­sti do­se­že ve­li­ke raz­mje­re, što sve po­tvr­đu­je da su SAD sprem­ne na unu­tra­šnje ru­še­nje, sprem­ne da pad­nu u ru­ke svjet­ske vla­de No­vog svjet­skog po­ret­ka.
(Na­sta­vi­će se)