PIŠE: MILjAN STANIŠIĆ


Sa­mo po­sto­ja­nje taj­nih dru­šta­va i or­ga­ni­za­ci­ja ni­je ne­po­zna­to, kao ni nji­ho­va hi­je­rar­hi­ja i ne­ka ime­na spolj­nih čla­no­va, ali je unu­tra­šnja mre­ža čla­no­va, ci­lje­vi, od­lu­ke, nji­ho­vo spro­vo­đe­nje i dje­lo­va­nje oba­vi­je­no u ve­li­koj mje­ri ve­lom taj­ni, me­đu ko­ji­ma i broj­na zla ko­ja su po­či­ni­li: „Su­šti­na taj­nih or­ga­ni­za­ci­ja svo­di se na po­sto­ja­nje jed­ne eli­ti­stič­ke ide­o­lo­gi­je, ko­ja se spro­vo­di plan­ski, po dik­ta­tu jed­nog uskog kru­ga 'oda­bra­nih', 'provjerenih', 'po­sve­će­nih' čla­no­va, a pro­jek­to­va­na je na čovječanstvo kao cjelinu, na stva­ra­nje, u ovom ili onom vi­du, svjets­ke vla­de. Ove or­ga­ni­za­ci­je po­sta­vlje­ne su na ba­zi stro­ge hi­je­rar­hi­je i kon­spi­ra­tiv­no­sti, a po­ne­kad i mit­ske oda­no­sti. Ap­so­lut­na po­slu­šnost pred­sta­vlja sve­to pra­vi­lo. Mi­ste­ri­o­zna ubi­stva, ni­kad ra­svi­je­tlje­na, po­put ubi­stva Džon Ke­ne­di­ja, Al­da Mo­ra ili Ola­fa Pal­mea, pri­pi­su­ju se taj­nim dru­štvi­ma i kva­li­fi­ku­ju kao ka­zna za ne­po­slu­šnost ili ne­iz­vr­ša­va­nje po­sta­vlje­nih za­da­ta­ka...Taj­nost pred­sta­vlja sa­ma po se­bi sna­gu. Dje­lu­je se iz po­za­di­ne, van le­gal­nih ka­na­la, iz­bje­ga­va­ju­ći kon­tro­lu i bez ne­po­sred­nog su­sre­ta sa pro­tiv­ni­kom. Kroz taj­nost se odr­ža­va mit o de­mon­skoj sna­zi or­ga­ni­za­ci­je. Tre­ba is­ta­ći da je po­ne­kad te­ško pre­ci­zno kla­si­fi­ko­va­ti or­ga­ni­za­ci­je, jer u po­je­di­nim slu­ča­je­vi­ma i je­su i ni­su taj­ne. Nji­ho­vo po­sto­ja­nje ni­je taj­na, pa ni spolj­ni krug čla­no­va. Nji­ho­ve su od­lu­ke taj­ne i spro­vo­de se u taj­nim ka­na­li­ma ili in­di­rekt­nim pu­tem. Stro­go je kon­spi­ra­ti­van unu­tra­šnji krug čla­no­va”. (dr Smi­lja Avra­mov). Ne­ki aspek­ti dje­lo­va­nja taj­nih dru­šta­va te­ma je če­sto pri­sut­na u jav­no­sti, ba­ve­ći se pi­ta­nji­ma: „Za­što su sva na­sle­đa pro­šlo­sti kao po­ro­di­ca, na­ci­o­nal­ne gra­ni­ce, pra­vo is­po­vi­je­da­nja bi­lo ko­je re­li­gi­je, pra­vo na pri­vat­nu svo­ji­nu, iz­me­đu osta­log iz­lo­že­no na­pa­du? Da li je mo­gu­će da za­i­sta po­sto­je lju­di i or­ga­ni­za­ci­je ko­je stvar­no že­le da pro­mi­je­ne osnov­ni po­re­dak stva­ri? Klju­če­vi za od­go­vo­re na ova pi­ta­nja mo­gu se sa­ku­pi­ti iz ne­kih ko­men­ta­ra lju­di i or­ga­ni­za­ci­ja ko­ji go­vo­re o ovim du­bo­ko za­hva­tu­ju­ćim pro­mje­na­ma u pri­ro­di na­šeg na­či­na ži­vlje­nja: Gu­ver­ner Nju­jor­ka Nel­son A. Rok­fe­ler iz­ja­vlju­je da će pred­sjed­nik ra­di­ti na me­đu­na­rod­nom stva­ra­nju No­vog svjet­skog po­ret­ka; 30. ja­nu­a­ra 1976 g. no­vi do­ku­ment na­zvan 'De­kla­ra­ci­ja o me­đu­za­vi­sno­sti' pred­sta­vlje­na je ame­rič­koj na­ci­ji. Pot­pi­sa­li su je 32 se­na­to­ra i 92 pred­stav­ni­ka u Va­šing­to­nu i je­dan od njih gla­si – 'Pri­je dvi­je sto­ti­ne go­di­na na­ši pre­ci stvo­ri­li su no­vu na­ci­ju, a mi sa­da mo­ra­mo da se udru­ži­mo sa dru­gi­ma i da stvo­ri­mo No­vi svjet­ski poredak`; Još jed­na lič­nost ko­ja je da­va­la iz­ja­ve o to­me je Hen­ri Ki­sin­džer biv­ši dr­žav­ni se­kre­tar. Pre­ma 'Se­a­tle post in­tel­li­gen­ce' od 18. apri­la 1975. g. go­spo­din Ki­sin­džer je re­kao – 'Na­ša na­ci­ja je je­din­stve­no ob­da­re­na da igra stva­ra­lač­ku i pre­sud­nu ulo­gu u No­vom po­ret­ku ko­ji se uob­li­ča­va kod nas`. (Ralf Eper­son). U slič­nom to­nu go­vo­rio je 1989. go­di­ne i ta­da­šnji pred­sjed­nik SAD Džordž Buš, ko­ji je imao am­bi­ci­ju da i SSSR uvu­če u stra­te­gi­ju No­vog svjet­skog po­ret­ka, na­zi­va­ju­ći svjet­sko dru­štvo kao „istin­sku po­ro­di­cu na­ci­ja”. (ISTO (Ari­zo­na Daily Star, 12. maj 1989.).
U ci­lju stva­ra­nja No­vog svjet­skog po­ret­ka i kon­tro­le svi­je­tom Ko­mi­tet 300 sa svo­jim or­ga­ni­za­ci­ja­ma ima ve­li­ki broj me­ha­ni­za­ma ka­ko bi do­šli do to­ga ci­lja, kao što je stva­ra­nje i iza­zi­va­nje glo­bal­nih eko­nom­skih, bez­bje­do­no­snih i dr. kri­za i da po­tom nji­ma upra­vlja­ju, s ob­zi­rom na fi­nan­sij­sku i po­li­tič­ku moć ko­jom ras­po­la­žu: „Ko­mi­tet 300 ima za­da­tak da pod­stak­ne so­ci­jal­ne ne­mi­re na svjet­skom ni­vou, po­sle ko­jih sli­je­di re­ce­si­ja kao ubla­ža­va­ju­ća pri­pre­ma za na­do­la­ze­će ozbilj­ni­je sta­nje. To mu je glav­na me­to­da stva­ra­nja ma­sa ši­rom svi­je­ta, ko­je će po­sta­ti pri­ma­o­ci 'po­mo­ći' u bu­duć­no­sti”. (dr Džon Kol­man, n.d.). Dr Kol­man upo­zo­ra­va jav­nost da bi­va­ju va­ra­ni od vr­ha vla­sti, ko­ji umje­sto da im ka­žu isti­nu o na­ve­de­no­me, oni na­pro­tiv u to­me ak­tiv­no uče­stvu­ju: „Ume­sto da nam ka­žu isti­nu oni ko­ji su ima­li du­žnost da ame­rič­kom na­ro­du ka­žu isti­nu o to­me ka­ko pri­vat­na, do­bro or­ga­ni­zo­va­na ma­la vla­da unu­tar Bi­je­le ku­će pra­ve je­dan zlo­čin za dru­gim, a svi ti zlo­či­ni su na­pad na sa­mu du­šu na­še na­ci­je i re­pu­bli­kan­skih in­sti­tu­ci­ja na ko­ji­ma je ona sa­zda­na, go­vo­re­no nam je da ne uz­ne­mi­ra­va­mo jav­nost ta­kvim stva­ri­ma”. On is­ti­če da je po­sled­nji mo­me­nat da se su­pro­sta­ve za­vje­re­nič­kom na­ra­sta­ju­ćem zlu ko­je že­li da ih u pot­pu­no­sti po­ro­bi: „Naš Ustav nas upo­zo­ra­va da bud­no pra­ti­mo da li je ne­pri­ja­telj me­đu na­ma. Na­ši ne­pri­ja­te­lji su slu­ge Ko­mi­te­ta 300, ko­je za­u­zi­ma­ju vi­so­ke po­lo­ža­je u struk­tu­ra­ma na­še vla­sti. Svo­ju bor­bu mo­ra­mo da poč­ne­mo u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma da bi pro­kre­nu­li do­ga­đa­je ko­ji nam pri­je­te gu­še­njem i upra­vo se ov­dje mo­ra­mo su­o­či­ti s tim unu­tra­šnjim za­vje­re­ni­ci­ma i po­ra­zi­ti ih”.
(Na­sta­vi­će se)