PIŠE: MILjAN STANIŠIĆ

Is­tak­nu­ti po­je­din­ci iz taj­nih dru­šta­va uspi­je­va­li su da se in­fil­tri­ra­ju i u naj­vi­še in­stan­ce dr­ža­va, pri če­mu ni­je­su iz­vr­ša­va­li i usmje­ra­va­li po­li­tič­ke, eko­nom­ske i dru­štve­ne to­ko­ve, već spro­vo­di­li ci­lje­ve svo­jih taj­nih or­ga­ni­za­ci­ja: „Do­ga­đa­lo se ne ta­ko ri­jet­ko, u isto­ri­ji ne sa­mo ma­lih, ne­go i ve­li­kih ze­ma­lja, da po­li­ti­ča­ri ko­ji su se na­šli na nji­ho­vom če­lu ni­su bi­li lič­no­sti ko­je su usmje­ra­va­le po­li­tič­ke i eko­nom­ske to­ko­ve ze­mlje, ne­go pre­no­sne ka­ri­ke na­vi­dlji­vih vla­da; ta­ko je na­rod ne­mi­nov­no po­sta­jao obje­kat ma­ni­pu­la­ci­je... U mut­nim vre­me­ni­ma, od dav­ni­na do da­nas, do­la­zi­lo je go­to­vo po pra­vi­lu, do bu­ja­nja taj­nih or­ga­ni­za­ci­ja i vjer­skih sek­ti, ko­je su re­al­nost tran­sfor­mi­sa­le u fan­ta­zi­ju sa za­go­net­nim sim­bo­li­ma, ka­ko bi lak­še ostva­ri­li svo­je za­ku­li­sa­ne ci­lje­ve... Ma­son­ske or­ga­ni­za­ci­je kon­ti­nu­i­ra­no dje­lu­ju go­to­vo tri vi­je­ka. Mno­gi is­tak­nu­ti dr­žav­ni­ci svi­je­ta, kra­lje­vi i ca­re­vi, knji­žev­ni­ci, na­uč­ni­ci i dru­gi bi­li su čla­no­vi ma­son­skih lo­ža. Čak 17 pred­sjed­ni­ka SAD pri­pa­da­lo je ovom re­du. Vi­še od 150 go­di­na sud­bi­nu Ame­ri­ke, nje­nu do­bro­bit od­re­đi­va­li su pre­te­žno čla­no­vi ma­son­skog brat­stva”. (dr Smi­lja Avra­mov, n.d.) O to­me pi­še i dr Džon Kol­man u knji­zi „Hi­je­rar­hi­ja zlo­či­na – Ko­mi­tet 300 (na­slov ori­gi­na­la: dr John Co­le­man, Con­spi­ra­tors’ hi­e­rarchy: The story of the Com­mi­tee 300, 1992), ko­ji je bio vi­so­ki pro­fe­si­o­nal­ni ofi­cir taj­ne slu­žbe ko­ji se u to­ku ka­ri­je­re upo­znao sa mno­štvom taj­nih do­ku­me­na­ta, ko­ji su se ko­si­li sa ute­me­lje­nim de­mo­krat­skim i ci­vi­li­za­cij­skim stre­mlje­nji­ma, pa je zbog to­ga na­pu­stio po­sao i iza­brao te­žak i ri­zi­čan put da obje­lo­da­ni mre­žu taj­nih dru­šta­va, nji­ho­vu hi­je­rar­hi­ju i ak­te­re, kao i ci­lje­ve ko­ji­ma te­že. Od ta­da su na nje­ga i nje­go­vu po­ro­di­cu kre­nu­le ucje­ne, pri­jet­nje, kle­ve­te, na­pa­di, od age­na­ta i do­u­šni­ka in­stru­i­sa­nih od taj­nih slu­žbi ko­je je on raz­ot­krio, a sve sa ci­ljem da ga za­pla­še i od­vra­te od nje­go­vih is­tra­ži­vač­kih po­du­hva­ta raz­ob­li­ča­va­nja taj­nih or­ga­ni­za­ci­ja: „Bio sam do­bro upo­znat sa svim do­bro zna­nim taj­nim dru­štvi­ma, kao što su Kra­ljev­ski in­sti­tut za me­đu­na­rod­ne po­slo­ve (RI­IA), Vi­je­će za spolj­ne po­slo­ve (CFR), Bil­der­ber­ška gru­pa, Ci­o­ni­sti, Ma­so­ne­ri­ja, Bolj­še­vi­zam, Ro­sen­kroj­ce­ri i či­tav niz nji­ho­vih pod­dru­šta­va. Kao ofi­cir taj­ne slu­žbe, čak i pri­je to­ga kao stu­dent, u pr­vom Bri­tan­skom mu­ze­ju u Lon­do­nu, sve sam ih te­melj­no pro­u­čio, kao i zna­tan broj dru­gih pod­dru­šta­va za ko­je sam mi­slio da su Ame­ri­kan­ci­ma do­bro po­zna­ti... Imao sam pri­li­ku da vi­dim niz stro­go po­vjer­lji­vih do­ku­me­na­ta sa ne­u­o­bi­ča­je­no oči­gled­nim sa­dr­ža­jem. Ljut i ogor­čen onim što sam ta­mo vi­dio, kre­nuo sam na put s ko­jeg od ta­da ni­sam skre­tao, s na­mje­rom da ot­kri­jem ko­ja je to si­la ko­ja kon­tro­li­še bri­tan­sku i ame­rič­ku vla­du, te nji­ma upra­vlja”.
Da bi taj­na dru­štva ostva­ri­la svo­je ci­lje­ve mo­ra­ju dje­lo­va­ti kon­spi­ra­tiv­no, iako se mno­gi nji­ho­vi is­tak­nu­ti čla­no­vi i iz­vr­ši­o­ci na­la­ze na va­žnim dr­žav­nim po­slo­vi­ma, in­fil­tri­ra­ni u le­gal­nim dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, za­ro­biv­ši ih i kre­i­ra­ju­ći svo­ju po­li­ti­ku, o če­mu dr Kol­man pi­še: „Pa­ra­lel­na taj­na vla­da vi­so­kog slo­ja ne dje­lu­je iz vla­žnih po­dru­ma i taj­nih pod­zem­nih pro­sto­ri­ja. Ona se­be sta­vlja u pr­vi plan u Bi­je­lu ku­ću, u Kon­gres, u Da­u­ning strit broj 10, u Bri­tan­ski par­la­ment... Ti lju­di su svi­ma pred oči­ma. Ti lju­di su slu­ge svjet­ske vla­de – No­vog svjet­skog po­ret­ka”. Taj­ne za­vje­re­nič­ke or­ga­ni­za­ci­je su se vre­me­nom pri­la­go­đa­va­le si­tu­a­ci­ja­ma i ti­me do­ži­vlja­va­le bit­ne tran­for­ma­ci­je, ka­ko po svo­me uti­ca­ju, ta­ko i for­ma­ma dje­lo­va­nja, ali su ci­lje­vi uvi­jek osta­ja­li isti, a to je da za­vla­da­ju svi­je­tom i us­po­sta­ve svoj po­re­dak, tzv. No­vi svjet­ski po­re­dak. Pri­pad­ni­ci tih or­ga­ni­za­ci­ja ka­da su se do­ko­pa­li ne­kih va­žnih po­lo­ža­ja, me­đu ko­ji­ma i pred­sjed­ni­ka dr­ža­va, ni­je­su usmje­ra­va­li po­li­tič­ke i eko­nom­ske to­ko­ve u in­te­re­su tih dr­ža­va, već su iz­ra­ža­va­li na­lo­ge ne­for­mal­nih cen­ta­ra mo­ći taj­nih or­ga­ni­za­ci­ja kao „dr­ža­ve u dr­ža­vi”: „Me­đu na­ma si­gur­no po­sto­ji ve­li­ka ve­ći­na ko­ja je svje­sna da lju­di ko­ji sto­je na če­lu na­ših vla­da ni­su isti oni lju­di ko­ji za­i­sta upra­vlja­ju po­li­tič­kim i dr­žav­nim pi­ta­nji­ma, ka­ko unu­tra­šnje, ta­ko i spolj­ne po­li­ti­ke... Otvo­re­na za­vje­ra pro­tiv Bo­ga i čo­vje­ka, ko­ja uklju­ču­je po­ro­blja­va­nje ve­ći­ne lju­di da op­sta­nu na ovoj ze­mlji po­što ih sna­đu ra­to­vi, ku­ga i ma­sov­na ubi­stva, ni­je baš do­bro skri­va­na” (dr Džon Kol­man). On apo­sto­fi­ra za­što se dje­lo­va­nja taj­nih dru­šta­va skri­va­ju i od­go­va­ra da je to zbog to­ga „što su im dje­la zla, pa mo­ra­ju da se skri­va­ju, jer zlo ne mo­že da op­sta­ne na svje­tlu isti­ne”.
(Na­sta­vi­će se)