PIŠE: Elmir Đoković, dipl.inž. elektrotehnike


Za­ni­mlji­vo je, da ni agen­ti FBI, ko­ji su Te­slu i nje­go­ve pri­ja­te­lje pra­ti­li u sto­pu, ni­su sa pre­ci­zno­šću mo­gli da tvr­de ka­da je Ni­ko­la Te­sla tač­no umro. Agent FBI, u iz­ve­šta­ju di­rek­to­ru, u do­ku­men­tu od 12. 1. 1943. ka­že:
– Na­knad­no is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da je Te­sla umro 8. ja­nu­a­ra, a ne u če­tvr­tak, 7. ja­nu­a­ra, kao što je na­ve­de­no u te­lek­su od 9. ja­nu­a­ra!?
Ovaj po­da­tak na­veo je „op­ti­mi­ste” na za­klju­čak da Te­sla ni­ka­da ni­je ni oti­šao. Me­đu nji­ma su i sljed­be­ni­ci ču­ve­ne „Una­ri­jus” aka­de­mi­je iz San Di­je­ga u Ame­ri­ci, ko­ji tvr­de da ima­ju stal­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa Te­sli­nim zvje­zda­nim bi­ćem ko­je se na­la­zi u ko­smo­su. Iako su mno­gi sklo­ni da po­mi­sle da je to či­sta glu­post, či­nje­ni­ca je da su „van­ze­malj­ci” sa „Una­ri­ju­sa” svo­je­vre­me­no uspje­šno sa­ra­đi­va­li sa mno­gim vla­da­ma svi­je­ta, čak i sa ne­kim dr­žav­nim or­ga­ni­ma SFRJ.
Te­sla je svo­jim pro­jek­ti­ma i ide­ja­ma po­sli­je Ko­lo­ra­do Spring­sa – o če­mu svje­do­če tra­go­vi Te­sli­ne mi­sli da­nas u svi­je­tu – osta­vio u na­slje­đe i ma­te­ri­jal ko­me još na­uč­ni­ci ni­su do­ra­sli.
Na nje­go­vim za­mi­sli­ma za­sni­va­ni su i za­sni­va­ju se bez­broj­ni po­ku­ša­ji na­uč­ni­ka i la­i­ka da se ostva­re zna­čaj­ni na­uč­ni i pro­na­la­zač­ki pro­do­ri. Ge­ne­ral­no, da­nas se ipak ne­do­volj­no zna ko je i ko­li­ko uspio da ostva­ri Te­sli­ne za­mi­sli. Po­lje in­te­re­so­va­nja la­i­ka za Te­slu ra­ste di­rekt­no sra­zmjer­no stal­nim prak­tič­nim ostva­re­nji­ma ide­ja ko­je je Te­sla još dav­no po­sta­vio: od te­le­vi­zi­je i glo­bal­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja do be­žič­nog pre­no­sa i ne­is­crp­nih iz­vo­ra bes­plat­ne ener­gi­je. To­me u pri­log go­vo­ri i šo­kan­tan po­da­tak da o Te­sli na In­ter­ne­tu po­sto­ji pre­ko 70.000 saj­to­va, što je vi­še ne­go što za­u­zi­ma ne­ko­li­ko vo­de­ćih ho­li­vud­skih zvi­je­zda za­jed­no!
Pro­ni­ca­nje u taj­ne ko­smo­sa, je vje­ro­vat­no bio je­dan od pr­vih i naj­du­žih Te­sli­nih sno­va. Ma­štao je, da jed­no­ga da­na us­po­sta­vi ve­zu sa van­ze­malj­skim ci­vi­li­za­ci­ja­ma. Pri­je vi­še od sto go­di­na, 1899. tvr­dio je: da je pri­mio ne­ke „in­te­li­gent­ne” ra­dio-po­ru­ke iz van­ze­malj­skog iz­vo­ra i stal­no je po­na­vljao, da „mar­sov­ci sta­ti­stič­ki po­sto­je”. Još dav­ne 1893. go­di­ne na­pra­vio je na­crt sve­mir­skog bro­da na elek­trič­ni po­gon.
Nje­gov izum ni­ko ni­je uzi­mao za ozbilj­no. Ali, od 1997. po­čeo je da le­ti i pr­vi avi­on sa dje­li­mič­no ugra­đe­nom Te­sli­nom ide­jom. Taj avi­on, bio je je­dan od naj­o­pa­sni­jih bom­bar­de­ra nad ne­bom u to­ku NA­TO na­pa­da na SR Ju­go­sla­vi­ju B-2, vri­je­dan ko­li­ko i če­ti­ri nje­go­ve te­ži­ne u zla­tu . To je pr­vi va­zdu­ho­plov, ko­ji ne ko­ri­sti sa­mo aero­di­na­mič­ki po­gon, već i fe­no­men elek­tro­mag­net­ne gra­vi­ta­ci­je.
Tre­nut­no se ra­di sa pro­to­ti­po­vi­ma ovog avi­o­na ko­ji bi za rad tre­ba­lo da ko­ri­sti i jo­nos­fer­ski elek­trič­ni po­ten­ci­jal, da bi u bu­duć­no­sti bio pot­pu­no za­mi­je­njen kla­sič­ni po­gon­ski si­stem avi­o­na. Tek ta­da ostva­ri­će se Te­sli­na ide­ja o elek­trič­nom avi­o­nu – ka­kav je i pr­vi Te­slin „ko­smič­ki brod”.Kraj