Hr­vat­ska i Sla­vo­ni­ja su pr­o­gla­še­ne (29. ok­to­bra 1918) ne­za­vi­snim od isto­rij­ske kra­lje­vi­ne Ugar­ske i ca­re­vi­ne Austri­je.
U Bu­dim­pe­šti se po­ja­vi­la vla­da (31. ok­to­bra 1918) ko­ja ras­ki­da sve ve­ze Ugar­ske s Austri­jom; Ugar­ska je (16. no­vem­bra 1918) pro­gla­še­na re­pu­bli­kom.
Nje­mač­ka, po­bi­je­đe­na na ra­ti­šti­ma i unu­tar dr­ža­ve ogrom­no uz­mu­če­na ne­mi­ri­ma osi­ro­ma­še­nih i uza­lud­no­šću ra­to­va­nja ozlo­je­đe­nih lju­di, pro­gla­še­na je re­pu­bli­kom (9. no­vem­bra 1918).
Rat­ni po­raz je ta­ko­đe po­re­me­tio re­dov­nost dru­štve­nog sta­nja u Austri­ji; dr­ža­vi je za­pri­je­ti­lo unu­tar­nje ra­su­lo, pa je spas do­ne­kle udje­nut pro­gla­še­njem re­pu­bli­ke (12. no­vem­bra 1918).
I Tur­ska, sa­ve­znik Nje­mač­ke i Austro­u­gar­ske pro­tiv ve­le­si­la An­tan­te, usva­ja i pri­mje­nju­je na­če­la i ob­re­de gra­đan­skog dru­štva; naj­zad će se pro­gla­si­ti re­pu­bli­kom (23. ok­to­bra 1923. go­di­ne), po­sli­je mno­go sto­lje­ća sul­ta­na­ta.
Pri­mje­nom od­red­bi mi­rov­nih ugo­vo­ra o me­đu­dr­žav­nim raz­gra­ni­če­nji­ma u Pa­no­ni­ji, Po­du­na­vlju i u alp­sko-ja­dran­skom po­ja­su, Kra­ljev­stvo Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca ima: sve­ga 247.542 kva­drat­na ki­lo­me­tra ze­malj­ske po­vr­ši­ne i ukup­no 11.606.000, od­no­sno 11.984.911 sta­nov­ni­ka (pre­ma po­pi­su od 31. ja­nu­a­ra 1921. go­di­ne).
Po­stan­kom i cje­lo­kup­nom uob­li­če­no­šću, me­đu de­vet tek stvo­re­nih dr­ža­va u Evro­pi je­di­no su Polj­ska i Fin­ska ze­mlji­štem pro­stra­ni­je od Kra­ljev­stva Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca.
A na ju­go­i­sto­ku Evro­pe, svo­jim ze­malj­skim pro­stran­stvom, Kra­ljev­stvo Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca je naj­ve­ća dr­ža­va. I pr­o­stra­ni­ja je od sva­ke su­sjed­ne dr­ža­ve, osim Ita­li­je.
Me­đu pet slo­ven­skih dr­ža­va, ze­malj­skim pro­stran­stvom od Kra­ljev­stva Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca su ve­će – Ru­si­ja (So­vjet­ski Sa­vez) i Polj­ska, a ma­nje Če­ho­slo­vač­ka i Bu­gar­ska.
Po­sli­je pr­ve pro­cje­ne, u Vla­di Kra­ljev­stva Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca za­pi­sa­no je (26. mar­ta 1919) da je „cje­lo­ku­pan naš na­rod stao svjet­ski rat pre­ko 2.000.000 žr­ta­va”.
Doc­ni­je, ra­ču­na­ju­ći od da­na ob­ja­ve ne­pri­ja­telj­stva Austro­u­gar­ske Sr­bi­ji (28. ju­la 1914) pa do ra­ti­fi­ka­ci­je Ver­saj­skog ugo­vo­ra o mi­ru (10. ja­nu­a­ra 1920) – pre­ma struč­noj ob­ra­di iz­vor­nih do­ku­me­na­ta – u Mi­ni­star­stvu voj­nom je (30. ma­ja 1921) za­klju­če­no pre­bro­ja­va­nje i na­pi­sa­no: Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra su iz­gu­bi­le pre­ko 1.300.000 sta­nov­ni­ka, u tom bro­ju 365.164 rat­ni­ka, me­đu ko­ji­ma – 3.708 ofi­ci­ra, sto­ti­ne hi­lja­da po­stra­da­lih li­ca zbog po­mo­ra od za­ra­znih bo­le­sti, oku­pa­to­ro­vih ubi­ja­nja na gu­bi­li­šti­ma i sa­ti­ra­nja u za­ro­blje­nič­kim lo­go­ri­ma; ju­go­slo­ven­ske po­kra­ji­ne, do­sko­ra u Hab­zbur­škoj mo­nar­hi­ji, ra­ču­na se, iz­gu­bi­le su pre­ko 800.000 li­ca.
Pr­vi svjet­ski rat, do­ga­đa­nje, ka­ko je na­uč­no sa­gle­di­vo kad ta cje­lo­kup­nost sa­dr­ži go­to­vo bez­broj po­je­di­nač­no­sti, sva­či­je za­seb­no uče­šće uslo­vlje­no sud­bo­no­snim iz­bi­ja­njem od­sud­ne kret­nje u bit­no­sti čo­ve­čan­stva.
I pi­ta­nje je uvi­jek: da li je još ne­či­ja otadž­bi­na u Evro­pi, ko­li­ko Sr­bi­ja sa­ti­ra­na po­ra­zom, a ko­nač­no se uz­vi­si­la po­bje­dom. Sje­di­ni­la je voj­sku i vla­da­vi­nu, u na­ro­du ima­la sna­gu bo­ra­štva, vo­je­va­la u kra­ji­na­ma svo­jim i su­sjed­nim, ne­u­ma­nje­nom sa­ču­va­la od­li­ku su­ve­re­no­sti dr­ža­ve.
I po­vrh, Sr­bi­ja je po­bje­dom u Pr­vom svjet­skom ra­tu po­di­gla na­slon, i do­se­gla vi­si­nu, do­stoj­no pra­va i sklad­no po­tre­bi da se do­vr­ši uje­di­nje­nje svih Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca, da ima­ju za­jed­nič­ku dr­ža­vu s pre­sto­ni­com u Be­o­gra­du.
Pro­glas uje­di­nje­nja Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca isto­vre­men je s po­ja­vom ne­ko­li­ko od­jed­nom is­kr­slih dr­ža­va u Evro­pi kroz pro­past tri ca­re­vi­ne; i sva­ka da se pro­zi­va is­ho­dom na str­me­ni ko­nač­ne pre­kret­ni­ce, a ni­jed­na kao Sr­bi­ja če­ti­ri go­di­ne ne­pre­sta­no rat­nik, upo­re­do, za sop­stven op­sta­nak i od po­bjed­ni­ka pri­zna­to joj pra­vo da bu­de oslo­nac i za­ruč­je uje­di­nje­no­sti Ju­go­slo­ve­na, oslo­bo­đe­nih rop­stva pod tu­đin­stvom i su­ve­re­no vla­snih da ima­ju jed­nu, za­jed­nič­ku dr­ža­vu.
Edi­ci­ja isto­rij­skih do­ku­me­na­ta Ve­li­ki rat Sr­bi­je za oslo­bo­đe­nje i uje­di­nje­nje Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca 1914–1918 po svo­jem na­slo­vu je­ste na vr­hu i po sa­dr­ži­ni u sre­di­štu sve­ko­li­ke obim­no­sti ob­ja­vlje­nih spi­sa i za­pi­sa o uče­šću i ulo­zi, o moć­no­sti i učin­ci­ma Sr­bi­je za če­tvo­ro­go­di­šnjeg zbi­va­nja, od Bit­ke na Ce­ru do pro­gla­sa, u Be­o­gra­du, uje­di­nje­nja Ju­go­slo­ve­na.
(KRAJ)

Pri­re­dio: Mi­la­din VELj­KO­VIĆ