Na­ve­šće­mo ne­ko­li­ko raz­lo­ga ko­ji upu­ću­ju na pret­po­stav­ku da je ma­na­stir Sv. Lu­ke u Ka­lu­dri po­dig­nut pri­je 14. vi­je­ka.
Pr­vo, na str. 515, Zbor­ni­ka ra­do­va: Đur­đe­vi stu­po­vi i Bu­di­mljan­ska epar­hi­ja, auto­ra dr G. Jo­va­no­vić i dr. G. To­mo­vić, iz pre­vo­da kti­tor­sko-nad­grob­nog nat­pi­sa u ma­na­sti­ru Sv. Đor­đa pro­iz­i­la­zi da je Žu­pan Pr­vo­slav pre­mi­nuo 1220. go­di­ne (13. vi­jek – prim. M.B.), a nat­pis je ob­no­vljen kra­jem 16. ili u pr­voj po­lo­vi­ni 17. vi­je­ka i da su se u ma­na­sti­ru Đur­đe­vi stu­po­vi i u Ka­lu­dri sa­ču­va­la dva nat­pi­sa iz­ra­đe­na u fre­sko-teh­ni­ci, ko­ji sa­dr­že va­žne po­dat­ke o isto­ri­ji ma­na­sti­ra u sred­njem Po­li­mlju i to: nat­pis nad gro­bom žu­pa­na Pr­vo­sla­va – kti­to­ra ma­na­sti­ra Đur­đe­vi stu­po­vi i nat­pis mo­na­ha Di­o­ni­si­ja u cr­kvi Sv. Lu­ke u Ka­lu­dri da­nas uni­šten.
Dru­go, ve­o­ma je bit­na či­nje­ni­ca da ni u jed­nom ma­na­sti­ru Bu­di­mljan­ske epar­hi­je ni­je na­đe­no i ne spo­mi­nje se ime Di­o­ni­si­je, već sa­mo u cr­kvi Sv. Lu­ke u Ka­lu­dri. Ime Di­o­ni­si­je po­ti­če od grč­ke ri­je­či Di­o­ni­zos, (Di­o­nis – Zev­sov sin, Bog plod­no­sti, vi­na, ve­se­lja – Bak­hos – grč. Bac­chus) što zna­či pri­ja­telj mu­za, Bog vi­na i vi­no­gra­dar­stva kod sta­rih Gr­ka; Di­o­ni­si­us – Di­o­ni­zi­je Ma­li – na­uč­nik iz VI vi­je­ka. U isto­ri­ji Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve i u cr­kve­noj li­te­ra­tu­ri spo­mi­nje se ime Di­o­ni­si­je.
U na­uč­noj li­te­ra­tu­ri u obla­sti na­stan­ka po­je­di­nih srp­skih ći­ri­lič­nih nat­pi­sa, ve­o­ma zna­čaj­no mje­sto za­u­zi­ma knji­ga Bran­ki­ce Či­go­je: „Naj­sta­ri­ji srp­ski ći­ril­ski nat­pi­si” (gra­fi­ja, or­to­gra­fi­ja i je­zik), dru­go iz­da­nje, Be­o­grad 1995. Auto­r­ka Či­go­ja pi­še na str. 7 o stu­de­nič­kim nat­pi­si­ma igu­ma­na Ig­nja­ti­ja i Di­o­ni­si­ja, uz nat­pis Ste­fa­na Ne­ma­nje kod No­vog Pa­za­ra ko­ji pri­pa­da­ju ra­škom pod­ruč­ju.
Na str. 28 pi­še: „U na­u­ci se pret­po­sta­vlja da je Ig­nja­ti­je bio pr­vi igu­man još u do­ba grad­nje Bo­go­ro­dič­ne cr­kve (1183). Go­di­ne 1195, on je do­če­kao Ne­ma­nju u Stu­de­ni­ci i umro po­sli­je dvi­je go­di­ne. Ne­ma­nja je pred svoj od­la­zak u Sv. Go­ru po­sta­vio Di­o­ni­si­ja za igu­ma­na”.
Na str. 29 opi­san je nad­grob­ni nat­pis igu­ma­na Di­o­ni­si­ja (1208-1217):
„Nat­pis se na­la­zi na ju­žnoj fa­sa­di Bo­go­ro­dič­ne cr­kve u mer­mer­nim blo­ko­vi­ma do­njih pri­zem­nih te­sa­ni­ka, po­red nat­pi­sa igu­ma­na Ig­nja­ti­ja”.
Sa gle­di­šta gra­fi­je, mor­fo­lo­gi­je i gra­fo­lo­gi­je, slo­va, iz­ra­zi i skra­će­ni­ce u nat­pi­si­ma igu­ma­na Ig­nja­ti­ja i Di­o­ni­si­ja u Bo­go­ro­dič­noj cr­kvi u Stu­de­ni­ci i u nat­pi­su Di­o­ni­si­ja u cr­kvi Sv. Lu­ke u Ka­lu­dri, pri­bli­žno su iste sta­ro­sti: po­ti­ču iz 12. i po­čet­kom 13. vi­je­ka.
Za ana­li­zu ka­rak­te­ri­stič­na su: om­ča­sto slo­vo (a), D (d), vi­so­ko slo­vo (uk) ko­je od­go­va­ra grč­kom slo­vu „ga­ma”, skra­će­ni­ce ŠHE, Ž, H. Iz mo­rač­kog nat­pi­sa Ψ (li­ga­tu­ra „ŠT“).
Na str. 54 sto­ji:
„Kra­jem XII i to­kom XI­II vi­je­ka for­mi­ra se br­zo­pi­sni tip ći­ril­skog pi­sma”. Br­zo­pi­sni tip u nat­pi­su u Ka­lu­dri po­mi­nju i dr Gor­da­na Jo­va­no­vić i dr Gor­da­na To­mo­vić u pri­ka­za­nom se­pa­ra­tu, od­no­sno Zbor­ni­ku ra­do­va.
Upo­re­đu­ju­ći vo­kal­ska slo­va d, đ, iz Di­o­ni­si­je­vog nat­pi­sa u Stu­de­ni­ci i Di­o­ni­si­je­vog nat­pi­sa u cr­kvi Sv. Lu­ke u Ka­lu­dri mo­že se za­klju­či­ti da su mor­no­fo­lo­ški i pa­le­o­graf­ski isti, što se pret­po­sta­vlja da je cr­kva, od­no­sno ma­na­stir Sv. Lu­ke u Ka­lu­dri po­dig­nut u 12-13. vi­je­ku, zbog isto­vre­me­nog ži­vlje­nja (po­mi­nja­nja) Di­o­ni­si­ja, Ste­fa­na Ne­ma­nje, igu­ma­na Ig­nja­ti­ja.
Na stra­ni 64. sto­ji: „Spo­me­ni­ci u ko­ji­ma je upo­tre­bljen sa­mo pra­vo­pis sa „ja­tom” je­su: nad­grob­ni nat­pis Tre­binj­skog igu­ma­na Gr­da, Po­valj­ski nat­pis, La­dov nat­pis, kti­tor­ski nat­pis žu­pa­na Ste­fa­na Ne­ma­nje i nad­grob­ni nat­pis igu­ma­na Di­o­ni­si­ja”. Igu­man Di­o­ni­si­je u Stu­de­ni­ci je ži­vio u pr­voj po­lo­vi­ni 13. vi­je­ka te ni­je po­u­zda­no pret­po­sta­vi­ti ili tvr­di­ti da nat­pis u cr­kvi Sv. Lu­ke u Ka­lu­dri po­ti­če iz XIV-XV-XVI vi­je­ka. Ovo ne zna­či da se ra­di o istom Di­o­ni­si­ju, već o slič­no­sti slo­va u nat­pi­si­ma Stu­de­ni­ce i Ka­lu­dre.
U član­ku: „Srp­ski ći­ril­ski nat­pi­si”, ob­ja­vlje­nom u li­stu „Po­li­ti­ka” od 9. av­gu­sta 2014. go­di­ne, iz­me­đu osta­log, pi­še: „Mo­no­gra­fi­ja Bran­ki­ce Či­go­je naj­cje­lo­vi­ti­je je fi­lo­lo­ško is­tra­ži­va­nje ove vr­ste nat­pi­sa na spo­me­ni­ci­ma iz na­šeg sred­njeg vi­je­ka” (Z.R.)
(Na­sta­vi­će se)

Pi­še: MI­O­DRAG BAR­JAK­TA­RO­VIĆ, no­vi­nar, pu­bli­ci­sta i knji­žev­nik