PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ


(...) Svje­stan ozbilj­no­sti ove po­ru­ke, „pr­ve no­te oštro­ga to­na“ po ocje­ni Sa­ve Ko­sa­no­vi­ća, i mo­gu­ćih po­sle­di­ca, Po­lit­bi­ro Cen­tral­nog ko­mi­te­ta KPJ se sa­stao istog da­na, upu­tiv­ši Vja­če­sla­vu Mo­lo­to­vu dru­gu po­ru­ku u ko­joj je pri­znao gre­ške, uklju­ču­ju­ći i one ko­je su uči­nje­ne ula­skom Mi­la­na Gro­la u Pri­vre­me­nu vla­du. Ni­je, me­đu­tim, mo­gao da na Iva­na Šu­ba­ši­ća i nje­ga pre­ba­ci od­go­vor­nost za sa­dr­žaj de­kla­ra­ci­je, ne sa­mo zbog to­ga što je ni­je bi­lo, ne­go i otud što bi ti­me ovoj dvo­ji­ci po­li­ti­ča­ra bio dat pre­ve­li­ki zna­čaj. U po­kaj­nič­kom od­go­vo­ru je zbog to­ga re­če­no:
„1. U pot­pu­no­sti sma­tra­mo pra­vil­nim va­še mi­šlje­nje da Grol ima na­mje­ru da svo­jim uče­šćem u vla­di učvr­sti po­zi­ci­je srp­ske re­ak­ci­je. Ma­da smo to i pred­vi­dje­li, na­ša gre­ška sa­sto­ji se u to­me što smo se na­da­li da će­mo is­ko­ri­sti­ti uče­šće Gro­la za raz­bi­ja­nje srp­ske re­ak­ci­je. Is­prav­nost va­ših stra­ho­va­nja po­tvr­đu­je i či­nje­ni­ca da re­ak­ci­ja već po­di­že gla­vu u Sr­bi­ji od ka­ko je obra­zo­va­na vla­da.
2. Ni­smo sa do­volj­no ozbilj­no­sti i pa­žnje raz­mo­tri­li na­še gre­ške iz­ra­že­ne u pret­hod­nom te­le­gra­mu u po­gle­du Gro­la i nje­go­ve ulo­ge u vla­di.
3. Na­ša naj­ve­ća gre­ška je što smo pre­ću­ta­li u de­kla­ra­ci­ji ogrom­nu oslo­bo­di­lač­ku ulo­gu, po­li­tič­ku i ma­te­ri­jal­nu po­moć na­šoj ze­mlji od stra­ne So­vjet­skog Sa­ve­za. Ta gre­ška (po­ti­če) iz opor­tu­ni­stič­kog stra­ho­va­nja od ras­ki­da sa En­gle­skom i Ame­ri­kom vi­še ne­go iz di­rekt­nog pri­ti­ska od stra­ne gru­pe Grol – Šu­ba­šić...
4. Za Ju­go­sla­vi­ju po­sto­ji sa­mo je­dan put: ići sa­mo sa So­vjet­skim Sa­ve­zom i pod nje­go­vim ru­ko­vod­stvom. To mi­sli­mo ne sa­mo kao ko­mu­ni­sti, ne­go i kao od­go­vor­ni dr­žav­ni­ci.
O kon­kret­nim ob­li­ci­ma is­pra­vlja­nja na­ših gre­ša­ka, a po­seb­no o pi­ta­nju Gro­la, sa­vje­to­va­će­mo se s va­ma...“
Iz po­zna­tih isto­rij­skih iz­vo­ra se ne vi­di da li je Po­lit­bi­ro Cen­tral­nog ko­mi­te­ta KPJ u na­red­nom pe­ri­o­du kon­sul­to­vao Mo­skvu ka­ko da se od­no­si pre­ma Mi­la­nu Gro­lu i nje­go­vom ra­du u vla­di. Na dru­goj stra­ni, iz sje­ća­nja sa­vre­me­ni­ka i is­tra­ži­va­nja isto­ri­ča­ra vi­di se ko­li­ko su nje­go­ve mo­guć­no­sti kao pot­pred­sjed­ni­ka pri­vre­me­ne vla­de bi­le ogra­ni­če­ne, a on sam usa­mljen u jed­noj sre­di­ni u ko­joj je sve­moć KPJ bi­la svu­da pri­sut­na, a dje­lo­va­nje gra­đan­skih po­li­ti­ča­ra si­ste­mat­ski one­mo­gu­ća­va­no. Po­red nje­ga i Iva­na Šu­ba­ši­ća, u gru­pi gra­đan­skih po­li­ti­ča­ra bi­li su Ju­raj Šu­tej, Fra­ne Frol i Zla­tan Sre­mec iz HSS, pr­vak hri­šćan­skih so­ci­ja­li­sta Edvard Koc­bek, Sa­va Ko­sa­no­vić iz Sa­mo­stal­ne de­mo­krat­ske stran­ke, Ja­ša Pro­da­no­vić kao pred­stav­nik srp­skih re­pu­bli­ka­na­ca, te Jo­sip Smo­dla­ka i Va­sa Ču­bri­lo­vić, ko­ji ni­su bi­li stra­nač­ki opre­di­je­lje­ni, ma­da je Ču­bri­lo­vić imao bli­ske kon­tak­te sa Sa­ve­zom ze­mljo­rad­ni­ka. Ulo­ga ni­jed­nog od njih ni­je bi­la ve­li­ka, bez ob­zi­ra u ko­joj su mje­ri bi­li bli­ski Ko­mu­ni­stič­koj par­ti­ji. Naj­va­žni­ji mi­ni­star­ski re­so­ri pri­pa­da­li su ko­mu­ni­sti­ma, a par­tij­ski vrh je već stvo­re­nim me­ha­ni­zmom vla­sti osi­gu­ra­vao do­no­še­nje od­lu­ka u du­hu re­vo­lu­ci­o­nar­nog pro­gra­ma i kon­tro­li­sao nji­ho­vo spro­vo­đe­nje. Osim to­ga, Pri­vre­me­na vla­da je odr­ža­la sa­mo ne­ko­li­ko ne­re­dov­nih sjed­ni­ca, na ko­ji­ma su do­mi­ni­ra­li Jo­sip Broz Ti­to, Edvard Kar­delj, Mo­ša Pi­ja­de i dru­gi ko­mu­ni­sti.
Mi­lo­van Đi­las je zbog to­ga bio ba­rem dje­li­mič­no u pra­vu ka­da je na­pi­sao da Mi­la­na Gro­la ni­je do­bro upo­znao, „ni kao lič­nost ni kao po­li­ti­ča­ra“, jer ni­je „imao ni pri­li­ke, s ob­zi­rom da se vla­da ta­ko­re­ći ni­je ni sa­sta­ja­la“. Isto­vre­me­no, to ni­je bi­lo ni pot­pu­no tač­no, bu­du­ći da je kao je­dan od naj­va­žni­jih ide­o­lo­ga KPJ pra­tio ne­sla­ga­nja Mi­la­na Gro­la sa dru­gim čla­no­vi­ma vla­de i re­vo­lu­ci­o­nar­nim sta­vo­vi­ma pre­ma ure­đe­nju Ju­go­sla­vi­je. Mno­go is­kre­ni­je, o Gro­lo­vom mje­stu u vla­di svje­do­či­li su Dra­go­ljub Jo­va­no­vić i Sa­va Ko­sa­no­vić.
Ma­da je na­pi­sao da ne zna „ka­kav je bio Gro­lov od­nos sa osta­lim čla­no­vi­ma vla­de“, Dra­go­ljub Jo­va­no­vić je do­dao da je Ja­ša Pro­da­no­vić „bio pre­ma nje­mu iz­u­zet­no pa­žljiv“, kao pri­sta­li­ci re­pu­bli­ka­ni­zma, pri­ja­te­lju i sa­rad­ni­ku iz Sa­mo­stal­ne ra­di­kal­ne stran­ke, Dnev­nog li­sta, Od­je­ka i Srp­skog knji­žev­nog gla­sni­ka. Kao ne­po­sred­ni svje­dok dje­lo­va­nja Mi­la­na Gro­la u Pri­vre­me­noj vla­di, Sa­va Ko­sa­no­vić je za­bi­lje­žio da­le­ko ute­me­lje­ni­je mi­šlje­nje. Po nje­go­vim ri­je­či­ma, šef De­mo­krat­ske stran­ke se od po­čet­ka „te­ško sna­la­zio u no­voj sre­di­ni“, iako je po uvje­re­nju bio re­pu­bli­ka­nac, ko­ji je pri­hva­tao fe­de­ra­li­zam i bio „sa­svim do­volj­no pro­gre­si­van da se bez po­te­ško­ća ukop­ča u no­vi raz­voj“. Ali, „ni­je do­volj­no shva­ćao, da smo u oštroj, uspje­šnoj re­vo­lu­ci­ji, gdje ne­ma vre­me­na za mno­ge di­sku­si­je i po­go­to­vo da ne­ma mo­guć­no­sti za pri­mje­nu mir­no­dop­skih mje­ri­la li­be­ral­ne de­mo­kra­ci­je, u vre­me­nu kad in­si­sti­ra­nje na for­mi mo­že da iza­zo­ve sum­nju i da ugro­zi sa­dr­ži­nu sa da­le­ko te­žim po­sle­di­ca­ma’”. (...)
(NA­STA­VI­ĆE SE)