PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ

(...) Kra­jem ju­la 1945. go­di­ne unu­tra­šnji po­li­tič­ki od­no­si za­o­štra­va­li su se i po­vo­dom dru­gih pi­ta­nja, što se s jed­ne stra­ne po­du­da­ri­lo sa sa­ve­znič­kom kon­fe­ren­ci­jom odr­ža­va­nom u Pots­da­mu od 17. ju­la do 2. av­gu­sta, a na dru­goj bi­lo uzro­ko­va­no upra­vo nje­nim sa­zi­va­njem. Jer, na pret­hod­noj sa­ve­znič­koj kon­fe­ren­ci­ji, fe­bru­a­ra 1945. u Jal­ti na Kri­mu, Jo­si­pu Bro­zu i Iva­nu Šu­ba­ši­ću je na­lo­že­no pro­ši­re­nje AV­NOJ-a ne­kom­pro­mi­to­va­nim po­sla­ni­ci­ma iza­bra­nim na po­sled­njim pred­rat­nim skup­štin­skim iz­bo­ri­ma 1938. go­di­ne, či­me bi bi­la stvo­re­na pri­vre­me­na skup­šti­na. Ka­ko je je­dan od nje­nih za­da­ta­ka tre­ba­lo da bu­de ras­pi­si­va­nje iz­bo­ra za Kon­sti­tu­an­tu, za­ko­no­dav­ni ak­ti AV­NOJ-a bi­li bi pod­ni­je­ti na po­tvr­du Usta­vo­tvor­noj skup­šti­ni. U Pots­da­mu, Vin­ston Čer­čil je že­sto­ko kri­ti­ko­vao Ti­ta zbog ne­iz­vr­ša­va­nja ovih su­ge­sti­ja, što je mo­glo da uti­če na Iva­na Šu­ba­ši­ća, Ju­ra­ja Šu­te­ja i Mi­la­na Gro­la da iza­zo­vu kri­zu pri­vre­me­ne vla­de. U ta­kvoj at­mos­fe­ri pri­pre­ma­no je za­ko­no­dav­stvo za pro­ši­re­nje AV­NOJ-a i or­ga­ni­zo­va­nje Kon­sti­tu­an­te. Na­mje­ra KPJ bi­la je ve­o­ma ja­sna. Po ri­je­či­ma Mi­lo­va­na Đi­la­sa, cilj je bio da se one­mo­gu­ći uče­šće opo­zi­ci­je. „... okru­žne i re­pu­blič­ke li­ste su se ve­zi­va­le za sa­ve­znu, a bu­du­ći su sve po­li­tič­ke gru­pe, sem ko­mu­ni­sta, bi­le na­ci­o­nal­ne a ne ju­go­slo­ven­ske, za­vi­si­le su i od to­ga da li će ih iz­bor­ne ko­mi­si­je, ko­je su kon­tro­li­sa­li ko­mu­ni­sti i pri­sta­še Na­rod­nog fron­ta, pri­pu­sti­ti na iz­bo­re. Sem to­ga je za­kon pre­ju­di­ci­rao da od­lu­ke AV­NOJ-a ne mo­gu bi­ti mi­je­nja­ne u Kon­sti­tu­an­ti”.
Mi­lan Grol je zbog ova­kvih na­mje­ra vi­še pu­ta od­luč­no re­a­go­vao, tvr­de­ći da se za ta­ko krat­ko vri­je­me ne mo­že do­ni­je­ti „ma­sa za­ko­na”, na šta mu je Edvard Kar­delj od­go­vo­rio ka­ko vla­da ima za­da­tak da ih do­ne­se „u prin­ci­pu”, osta­vlja­ju­ći AV­NOJ-u da ras­pra­vlja o de­ta­lji­ma. Pred­log za nje­go­vo pro­ši­re­nje sma­trao je kom­pro­mi­som iz­me­đu pre­po­ru­ka Krim­ske kon­fe­ren­ci­je i „si­tu­a­ci­je u ze­mlji”. Po Gro­lo­vom mi­šlje­nju, me­đu­tim, za­kon je bio „pun pro­iz­volj­no­sti”. U do­sta oštroj di­sku­si­ji, Edvard Kar­delj je, iz­me­đu osta­log, bra­nio niz ogra­ni­če­nja ko­ji­ma je one­mo­gu­ća­van ula­zak u pro­ši­re­ni AV­NOJ broj­nim po­li­tič­kim gru­pa­ma i po­je­din­ci­ma, is­ta­kav­ši ka­ko de­mo­kra­ti­ja ko­ja po­sto­ji u Ju­go­sla­vi­ji „mo­ra da zna da se bra­ni”. Ne sla­žu­ći se s ta­kvim tu­ma­če­njem, Mi­lan Grol je re­kao: „Ja sam za ogra­ni­če­nje po­je­di­na­ca, ali ne ma­sa. Mi mo­ra­mo ima­ti u vi­du ka­kvo je bi­lo mo­ral­no ras­tr­oj­stvo u Ju­go­sla­vi­ji pri­je ra­ta i za vri­je­me ra­ta i da je ta­kvo sta­nje mo­ra­lo po­ro­di­ti ova­kve po­sle­di­ce. Na­rod­na vlast ko­ja iz­vi­re iz na­ro­da i kad ju je na­rod dr­žao bi­la je do­bra. Ako mi po­đe­mo od to­ga da in­kri­mi­ni­še­mo na­rod­ne ma­se on­da će se vlast kao na­rod­na iz­gu­bi­ti”.
Ma­da je u me­đu­rat­nom pe­ri­o­du i sam naj­če­šće bio u su­ko­bu sa ra­di­ka­li­ma i u opo­zi­ci­ji pre­ma nji­ma, to­kom iste di­sku­si­je Mi­lan Grol se pro­ti­vio sta­vu ve­ći­ne u pri­vre­me­noj vla­di da AV­NOJ ne mo­že bi­ti pro­ši­ren čla­no­vi­ma Ra­di­kal­ne stran­ke. „Krim­ski sa­vjet”, ka­zao je, „ima za cilj da se sna­ge u Ju­go­sla­vi­ji sti­ša­ju i umi­re i zbog to­ga je sa­vje­to­va­no pro­ši­re­nje AV­NOJ-a. Jer ako se ne po­đe s tim za­pa­šće­mo u su­prot­nost od ono­ga što nam je sa­vje­to­va­no i što se tim sa­vje­tom že­lje­lo po­sti­ći. Glav­ni od­bor Ra­di­kal­ne par­ti­je ima tra­di­ci­je i on je uvi­jek ra­to­vao čak i pro­tiv onih svo­jih pri­ja­te­lja ko­ji su bi­li na vla­sti. I zbog to­ga sma­tram da ga tre­ba re­spek­to­va­ti, a ne gu­ra­ti ga u op­štu go­mi­lu. AV­NOJ u Jaj­cu ja re­špek­ti­ram, ali ovaj dru­gi sa ova­kvom po­pu­nom ne ci­je­nim, jer on ne­ma ono­li­ko mo­ral­ne sna­ge ko­li­ko je imao AV­NOJ u Jaj­cu”. Na Ti­to­vu pri­mjed­bu da Ju­go­sla­vi­ji ni­su po­treb­ne „raz­ne par­ti­je i par­ti­ji­ce iz­van blo­ka ko­je će ci­je­pa­ti na­rod­no je­din­stvo i ra­di­ti pro­tiv in­te­re­sa dr­ža­ve”, od­go­vo­rio je pod­jed­na­ko oštro: „Ja sam do­šao ov­dje da po­mog­nem, a ne da vo­dim bor­bu i ja sma­tram da ja vi­še do­pri­no­sim op­štoj ide­ji ne­go ne­ki ko­ji se na­la­zi u fron­tu”.
Zbog to­li­kih ne­sla­ga­nja i me­đu­sob­nih op­tu­žbi pri­je­ti­la je opa­snost ve­li­ke vla­di­ne kri­ze, ko­ja je za­krat­ko ot­klo­nje­na Ti­to­vim pri­stan­kom da se ime­nu­je tzv. Ko­mi­tet mi­ni­sta­ra, sa za­dat­kom da de­talj­no pro­u­či pred­lo­že­ne za­ko­ne, a ste­če­no mi­šlje­nje iz­lo­ži na na­red­noj sjed­ni­ci. U Ko­mi­tet su ime­no­va­na dvo­ji­ca ko­mu­ni­sta – Edvard Kar­delj i An­dri­ja He­brang, dok su osta­li čla­no­vi pri­pa­da­li gra­đan­skoj po­li­ti­ci – Sa­va Ko­sa­no­vić, Ju­raj Šu­tej, Fra­ne Frol, Ja­ša Pro­da­no­vić i Mi­lan Grol.
Sa­stav Ko­mi­te­ta ni­je omo­gu­ćio da se u ocje­ni pred­lo­že­nog za­ko­no­dav­stva for­mi­ra je­din­stve­no mi­šlje­nje. Pre­ma iz­vje­šta­ju ko­ji je Edvard Kar­delj pod­nio na sjed­ni­ci vla­de 4. av­gu­sta 1945. go­di­ne po­sto­ja­la su dva gle­di­šta. Na­su­prot ko­mu­ni­sti­ma, Mi­lan Grol, Ja­ša Pro­da­no­vić, Ju­raj Šu­tej i Sa­va Ko­sa­no­vić su sma­tra­li da su­ve­re­ni­tet Kon­sti­tu­an­te ne smi­je bi­ti ogra­ni­čen, zbog če­ga se ne mo­že pri­hva­ti­ti i oza­ko­ni­ti pred­log o dvo­dom­noj skup­šti­ni za ko­ji se za­la­ga­la KPJ.
(Na­sta­vi­će se)