Na­pro­tiv Da­ši­će­vom pi­sa­nju, pro­ta Mi­loš Ve­li­mi­ro­vić u knji­zi „Ple­me va­so­je­vič­ko” (ru­ko­pis iz 1901.) An­dri­je­vi­ca piše: „Sed­mi voj­vo­da va­so­je­vić­ki bio je Vuk­san sin voj­vo­de La­ki­ća... te je ovaj i po­ku­pio če­tu Po­li­mlja­na sa ko­jom ga je nje­gov otac voj­vo­da La­kić... i pred­sta­vio vr­hov­nom vo­ždu kao mla­dog voj­vo­du i ovaj ga je u to­me zva­nju po­tvr­dio i za­dr­žao kod se­be gdje je i u bo­ju uče­stvo­vao pro­tiv Nu­man-pa­še...
Vuk­sa­no­va če­ta... uče­stvo­va­la je u bo­ju na Su­vo­do­lu, od ko­je je bi­lo ra­nje­ni­jeh i po­gi­nu­li­jeh. Od po­gi­nu­li­jeh u bo­ju bio je naj­znat­niji Ni­ko­la So­ji­ca iz se­la Vi­nic­ke (tre­ba: Sa­ji­ca, M.B.) i od ra­nje­ni­jeh Ar­so De­do­vić, no ovaj je ra­njen u po­vrat­ku od Bi­o­ra­ca.
Ovu če­tu sa­či­nja­va­li su Va­so­je­vi­ći, Sr­blja­ci, Še­ku­lar­ci...
... Na Su­vo­do­lu va­so­je­vić­koj če­ti dao je Ka­ra­đor­đe šest bar­ja­ka i to je­dan bar­jak Je­re­mi­ji Bar­jak­ta­ro­vi­ću iz Pet­nji­ka... tre­ći Ili­ji Gru­ji­ću iz Še­ku­la­ra...”
Ov­dje dr Da­šić pri­mje­nju­je dva „ar­ši­na” za pi­sa­nje i za­klju­čak Ve­li­mi­ro­vi­ća, od­no­sno vi­di se ne­dvo­smi­sle­no da su na Su­vo­do­lu do­bi­li Ka­ra­đor­đev bar­jak Je­re­mi­ja Bar­jak­ta­ro­vić i Ili­ja Gru­jić, po­red osta­lih. Do­du­še, Ve­li­mi­ro­vić gri­je­ši ka­da is­ti­če Je­re­mi­ju jer ni­je Je­re­mi­ja već Mi­lo­sav i ni­je Bar­jak­ta­ro­vić, već Po­po­vić, ali bit­na je či­nje­ni­ca da je Bar­jak­ta­ro­vić. Pre­da­nje u Pet­nji­ku i Ka­lu­dri, ko­je je i da­nas ve­o­ma ži­vo, Da­šić i ne po­mi­nje, već sa­mo pre­da­nje u Še­ku­la­ru. Za­što Da­šić ni­je do­veo pi­sa­nje Ve­li­mi­ro­vi­ća u istu isto­rij­sku ra­van i sa istom te­ži­nom obje či­nje­ni­ce: o bar­ja­ku Ili­je Gru­ji­ća i Je­re­mi­je Bar­jak­ta­ro­vi­ća? Do­bi­ti bar­jak na Su­vo­do­lu ne­ma istu te­ži­nu i zna­čaj kao do­bi­ti bar­jak na zbo­ru na Sit­noj Lu­ci. Zna­čaj bar­ja­ka po mje­stu i vre­me­nu! Či­nje­ni­ca je da ni­ko od onih ko­ji su do­bi­li Ka­ra­đor­đev bar­jak ni­je pro­mi­je­nio pre­zi­me, već sa­mo Po­po­vić iz Pet­nji­ka, i tu či­nje­ni­cu dr Da­šić je tre­ba­lo da ana­li­zi­ra.
Pre­ma to­me, aka­de­mik Da­šić ni­je uva­žio ni­ti pre­da­nje, ni­ti pi­sa­ne iz­vo­re u od­no­su na bar­jak Po­po­vi­ća-Bar­jak­ta­ro­vi­ća, a sma­tram i da je po­gre­šno in­ter­pre­ti­rao pi­sa­nje Ve­li­mi­ro­vi­ća.
Ni­je spor­no da pre­zi­me Bar­jak­ta­ro­vić po­ti­če od ri­je­či bar­jak, od­no­sno bar­jak­tar, pri­mje­nju­ju­ći gra­ma­tič­ka pra­vi­la sin­tak­se u upo­tre­bi pri­svoj­nog pri­dje­va: bar­jak­ta­rov mač, ili bar­jak­ta­rev mač. Ni­je spor­no da se ov­dje ra­di o si­no­ni­mu. Me­đu­tim, pre­zi­me ima upo­ri­šte u tra­di­ci­ji i u pi­sa­nim iz­vo­ri­ma. Na gro­blju u Pet­nji­ku i Ka­lu­dri svu­da na nad­grob­nom zna­me­nju sto­ji Bar­jak­ta­ro­vić, iz­u­zev na jed­nom u Pet­nji­ku, o če­mu sam u li­stu „Pen­zi­o­ner” po­le­mi­sao sa mo­jim ro­đa­kom Ra­do­mi­rom, pro­fe­so­rom srp­skog je­zi­ka i knji­žev­ni­kom. Od pi­sa­nih iz­vo­ra naj­me­ri­tor­ni­ja je ma­tič­na knji­ga ro­đe­nih. Dva dok­to­ra na­u­ka iz Pet­nji­ka: Da­ni­lo i Mir­ko Bar­jak­ta­ro­vić, upi­sa­ni su u ma­tič­nu knji­gu pod Bar­jak­ta­ro­vić. Da­ni­lo je pro­fe­sor srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti, Mir­ko pro­fe­sor – et­no­log. Vuk Ka­ra­džić u knji­zi „Vu­ko­vi za­pi­si” u odjelj­ku „Pod­ri­je­tlo” ka­že: „Bar­jak­ta­ro­vić...”
(Na­sta­vi­će se)

Pi­še: Mi­o­drag BAR­JAK­TA­RO­VIĆ, pu­bli­ci­sta i knji­žev­nik