Pe­tlja Smo­ko­vac bi­će pro­jek­to­va­na na na­čin da se omo­gu­ći nje­na fa­zna iz­grad­nja. To zna­či da će se za po­tre­be pri­o­ri­tet­ne di­o­ni­ce auto­pu­ta gra­di­ti pri­klju­čak ko­ji ve­zu­je di­o­ni­cu Smo­ko­vac–Uvač–Ma­te­še­vo auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re sa ma­gi­stral­nim pu­tem M2. Na ovaj na­čin po­ve­za­će se iz­ve­de­ni dio auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re sa po­sto­je­ćim pu­tem, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” glav­ni in­že­njer na auto­pu­tu Vlat­ko Ći­pra­nić.
– Pe­tlja Smo­ko­vac pred­vi­đe­na je kao ve­za dva auto­pu­ta: auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re i Ja­dran­sko-jon­skog auto­pu­ta, te kao ve­za auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re sa ma­gi­stral­nim pu­tem Pod­go­ri­ca–Ko­la­šin – po­ja­snio je Ći­pra­nić.
● Da li bi se pe­tlja mo­gla iz­gra­di­ti do 11. ma­ja 2019. go­di­ne da je mo­ra­la da se gra­di, od­no­sno da ni­je bi­lo dru­gog rje­še­nja za pri­klju­čak na auto­put iz Pod­go­ri­ce?
– Pe­tlja sva­ka­ko mo­ra da se iz­gra­di. Kad to ka­žem, pod pe­tljom pod­ra­zu­mi­je­vam nje­nu pr­vu fa­zu, od­no­sno ukr­šta­nje sa ma­gi­stral­nim pu­tem. Svi smo na­por­no ra­di­li da do­đe­mo do rje­še­nja i do­go­vo­ra.
● Ko­li­ko je ge­ne­ral­no vre­me­na po­treb­no za iz­grad­nju pe­tlje i ko­je sve rad­nje tre­ba pred­u­ze­ti da bi se do­šlo do nje­ne iz­grad­nje? Ako nam mo­že­te i to na­ve­sti za pe­tlju Smo­ko­vac.
– Tra­ja­nje ra­do­va na pe­tlji u ve­li­koj mje­ri za­vi­si od dva ključ­na objek­ta: mo­sta na Mo­ra­či i nad­vo­žnja­ka nad že­lje­znič­kom pru­gom. Va­žno je ove ra­do­ve što pri­je ugo­vo­ri­ti i ta­da će­mo mo­ći pre­ci­zni­je da go­vo­ri­mo o vre­me­nu za­vr­šet­ka sa­me pe­tlje.
● Ho­će li pri­o­ri­tet­na di­o­ni­ca auto­pu­ta ima­ti ra­svje­tu ili će­mo se njo­me vo­zi­ti sa­mo po da­nu, s ob­zi­rom na to da pi­ta­nje na­pa­ja­nja stru­jom ni­je još re­gu­li­sa­no?
– Glav­ni pro­je­kat traj­nog na­pa­ja­nja elek­trič­nom ener­gi­jom je u za­vr­šnoj fa­zi. Ve­li­ki dio pri­o­ri­tet­ne di­o­ni­ce je osvi­je­tljen. Osvje­tlje­nje je pred­vi­đe­no u tu­ne­li­ma i pri­pa­da­ju­ćim objek­ti­ma, kao i na pe­tlja­ma. U ovom po­gle­du, ova di­o­ni­ca spa­da u ka­te­go­ri­ju auto­pu­te­va s vi­so­kom po­kri­ve­no­šću osvje­tlje­njem.
● Ko­li­ko je Vla­da ote­ža­la iz­grad­nju auto­pu­ta, s ob­zi­rom na to da se u po­čet­ku ka­sni­lo sa iz­da­va­njem neo­p­hod­nih do­zvo­la za re­a­li­za­ci­ju auto­pu­ta?
– Vla­da je, kao glav­ni in­ve­sti­tor, ta­ko­đe po­sve­će­na da se pro­je­kat re­a­li­zu­je kva­li­tet­no i u za­da­tim ro­ko­vi­ma. Na sa­mom po­čet­ku bi­lo je od­re­đe­nih usa­gla­ša­va­nja pro­jek­ta u ci­lju do­bi­ja­nja gra­đe­vin­skih do­zvo­la, ali smo kroz part­ner­sku ko­mu­ni­ka­ci­ju raz­ri­je­ši­li ta pi­ta­nja.
● Ko­li­ko je do sa­da u pro­cen­ti­ma ura­đe­no na iz­grad­nji auto­pu­ta, od­no­sno ko­li­ko još tre­ba da se ura­di da bi se pro­je­kat za­vr­šio?
– Do sa­da je ura­đe­no ve­o­ma mno­go. U to se mo­gu­će uvje­ri­ti pro­stim obi­la­skom tra­se. Pod­sje­ti­ću da smo u 2017. go­di­ni pro­bi­li če­ti­ri tu­ne­la: Mr­ke, Klo­pot, Vi­lac i Ja­buč­ki krš. Iz­li­li smo po­sled­nje me­tre sto­pa mo­sta Mo­ra­či­ca i po­če­li grad­nju ra­spon­ske kon­struk­ci­je.
Ra­do­vi se iz­vo­de na sva­kom tu­ne­lu, mo­stu i na otvo­re­nim di­je­lo­vi­ma tra­se. Pro­boj tu­ne­la se na­la­zi u za­vr­šnoj fa­zi, mo­sto­vi su u fa­zi iz­ra­de ra­spon­skih kon­struk­ci­ja, a ze­mlja­ni ra­do­vi na otvo­re­noj tra­si su ta­ko­đe u za­vr­šnoj fa­zi.
● Rok za za­vr­še­tak ra­do­va je 11. maj 2019. go­di­ne. Ho­će li se osta­tak ra­do­va pri­ve­sti kra­ju u tom ro­ku i ho­će li se auto­put otvo­ri­ti do­go­vo­re­nog da­tu­ma?
– U ovom mo­men­tu gra­di se na tra­si du­goj 41 ki­lo­me­tar, ko­ja je iz­u­zet­no za­htjev­na. Na po­te­zu od Smo­kov­ca do Ma­te­še­va ima­mo vi­še od 40 obje­ka­ta u iz­grad­nji, na ko­jim ra­di 3.048 rad­ni­ka. Pro­je­kat je do­sti­gao sko­ro svoj vr­hu­nac kad je u pi­ta­nju broj an­ga­žo­va­nih rad­ni­ka, ma­ši­na i broj ak­tiv­nih gra­di­li­šta.
Za­jed­no sa na­šim part­ne­ri­ma iz Vla­de, ali i svim po­di­zvo­đa­či­ma ko­ji da­ju do­pri­nos ovom pro­jek­tu, ra­di­mo u istom ci­lju – iz­gra­di­ti kva­li­te­tan auto­put, uz što ma­nji uti­caj na ži­vot­nu sre­di­nu, vi­so­ku bez­bjed­nost na gra­di­li­šti­ma i u do­go­vo­re­nim ro­ko­vi­ma.
D.M.


Za­htjev­na di­o­ni­ca

● Ka­kvo je Va­še mi­šlje­nje o pro­jek­tu pri­o­ri­tet­ne di­o­ni­ce? Da li je bio po­tre­ban ovo­li­ki broj pe­tlji, tu­ne­la i dru­gih ele­me­na­ta ili se mo­žda mo­glo bez ne­ke pe­tlje, tu­ne­la i slič­no?
– Mo­je mi­šlje­nje je či­sto struč­no, a to je da je u gra­đe­vin­skom smi­slu ovo ve­o­ma za­htjev­na di­o­ni­ca i si­gur­no se mo­že svr­sta­ti u gru­pu ve­o­ma kom­pli­ko­va­nih za iz­grad­nju. Dru­ga­či­jih rje­še­nja uvi­jek mo­že da bu­de, ali mi­slim da u ovim na­šim mor­fo­lo­škim uslo­vi­ma te ušte­de, i ako bi bi­le na­pra­vlje­ne, ne bi bi­le to­li­ko mje­ro­dav­ne za iz­bor tra­se.


Glav­ni pro­je­kat je bio opa­sni­ji za Vla­du

● Da li bi ma­nje pro­ble­ma bi­lo, od­no­sno da li bi lak­še bi­lo gra­di­ti ovu di­o­ni­cu da se ura­dio glav­ni pro­je­kat, pa on­da pot­pi­sao ugo­vor o iz­grad­nji?
– Si­gur­no bi u tom slu­ča­ju bi­lo po­treb­no ma­nje vre­me­na, ali ono što se mo­ra uze­ti u ob­zir je­ste da taj mo­del mo­že no­si­ti ve­li­ku opa­snost po in­ve­sti­to­ra u smi­slu neo­če­ki­va­nih okol­no­sti, uglav­nom ge­o­lo­ških. Upra­vo iz ovog raz­lo­ga ova­kvi objek­ti ve­o­ma če­sto se u svi­je­tu iz­vo­de po si­ste­mu is­pro­jek­tuj i iz­gra­di, kao što je slu­čaj i u Cr­noj Go­ri.