P
la­no­vi iz­grad­nje no­vih ter­mo­e­lek­tra­na na ugalj u Ju­go­i­stoč­noj Evro­pi pra­će­ni su obe­ća­nji­ma o stva­ra­nju no­vih rad­nih mje­sta i oču­va­nju po­sto­je­ćih, uklju­ču­ju­ći dru­gi blok ter­mo­e­lek­tra­ne, za ko­ji je jav­ni uvid o stu­di­ji uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu tre­nut­no u to­ku. Me­đu­tim, obe­ća­nja su u go­to­vo svim slu­ča­je­vi­ma pre­na­gla­še­na, za­klju­ču­je no­va stu­di­ja ko­ju je ju­če ob­ja­vi­la mre­ža CEE Bank­watch sa part­ne­ri­ma NVO Grin ho­um i NVO MANS.
– Za­pra­vo je i tre­nut­ni broj za­po­sle­nih u ter­mo­e­lek­tra­ni­ma i rud­ni­ci­ma neo­dr­živ: Rud­nik uglja u Plje­vlji­ma pro­iz­vo­di ma­nje uglja po rad­ni­ku ne­go bi­lo ko­ji dru­gi rud­nik u Ju­go­i­stoč­noj Evro­pi, osim rud­ni­ka u Fe­de­ra­ci­ji BiH. Po­tre­ban je pra­vi­čan i in­klu­zi­van plan za tran­sfor­ma­ci­ju pri­vre­de lo­kal­nih za­jed­ni­ca po­put Plje­va­lja, ko­je se osla­nja­ju na pro­iz­vod­nju uglja. Ne­re­al­na obe­ća­nja da­ju la­žnu na­du sta­nov­ni­ci­ma ru­dar­skih obla­sti i od­la­žu pra­ved­nu tran­zi­ci­ju na odr­ži­vu ener­gi­ju – za­klju­ču­je stu­di­ja.
La­žna na­da se, ka­ko je na­ve­de­no u sa­op­šte­nju, vi­di i u slu­ča­ju TE Plje­vlja blok 2.
– Če­sto se ču­ju tvrd­nje ka­ko će iz­grad­nja dru­gog blo­ka ter­mo­e­lek­tra­ne do­pri­ni­je­ti oču­va­nju po­sto­je­ćih rad­nih mje­sta i otva­ra­nju no­vih. Me­đu­tim, stu­di­ja po­ka­zu­je da bez ob­zi­ra da li će se ter­mo­e­lek­tra­na iz­gra­di­ti ili ne, ni­je mo­gu­će sa­ču­va­ti tre­nut­ni broj rad­ni­ka. U 2014. go­di­ni u Rud­ni­ku uglja pro­iz­ve­de­no je 1.655.037 to­na lig­ni­ta i bio je za­po­slen 921 rad­nik – 1.797 to­na/oso­ba. Kon­sul­tan­ti Fic­htner i De­lo­it­te su iz­ra­ču­na­li da bi se broj rad­ni­ka mo­rao sma­nji­ti na 520-544 do 2025. go­di­ne, za­vi­sno od sce­na­ri­ja, da bi dru­gi blok imao šan­su da uop­šte bu­de is­pla­tiv. No­va stu­di­ja po­ka­zu­je da uko­li­ko bi se pro­duk­tiv­nost po­ve­ća­la na ni­vou rud­ni­ka Drm­no i Ko­lu­ba­ra u Sr­bi­ji, bi­lo bi za­po­sle­no sa­mo oko 330 rad­ni­ka – na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju.
Na­vo­de da se Cr­na Go­ra kroz ugo­vor o for­mi­ra­nju Ener­get­ske za­jed­ni­ce oba­ve­za­la da uče­stvu­je na re­gi­o­nal­nom tr­ži­štu elek­trič­ne ener­gi­je, što zna­či da vi­še ni­je mo­gu­će sa­mo­volj­no do­dje­lji­va­nje sub­ven­ci­ja ener­get­skom sek­to­ru. Rud­nik ugalj se smi­je sub­ven­ci­o­ni­sa­ti sa­mo u slu­ča­ju za­tva­ra­nja. To zna­či da je, ka­ko na­vo­de, neo­p­hod­no sma­nje­nje bro­ja rad­ni­ka. Pro­ces je po­čeo u Plje­vlji­ma, gdje je broj rad­ni­ka u rud­ni­ku pao sa 1.200 u 2010. go­di­ne na sa­da­šnjih 872 rad­ni­ka, po­da­ci su Ko­mi­si­je za har­ti­je od vri­jed­no­sti.
– Dok svi pri­ča­ju baj­ke o za­po­sle­nju i dru­gom blo­ku, broj rad­nih mje­sta u rud­ni­ku već sa­da pa­da, i pa­da­će i da­lje. Gra­đa­ni Plje­va­lja za­slu­žu­ju bo­lje – Op­šti­na i Vla­da mo­ra­ju ko­nač­no da pri­zna­ju ka­kva je si­tu­a­ci­ja. Du­žni su da raz­vi­ja­ju plan za­jed­no sa gra­đa­ni­ma Plje­va­lja ka­ko bi grad kre­nuo u di­ver­si­fi­ka­ci­ju i raz­vio dru­ge eko­nom­ske ak­tiv­no­sti – re­kla je Ines Mr­do­vić iz NVO MANS.
Ka­ko je do­da­la Di­a­na Mi­lev Ča­vor iz NVO Grin ho­um, ugalj je imao svo­ju svr­hu u raz­vo­ju Cr­ne Go­re, ali vi­še ne­ma bu­duć­no­sti s ob­zi­rom na uti­caj ko­ji ima na kli­mat­ske pro­mje­ne i na do­stup­nost či­sti­jih al­ter­na­ti­va.
– Ni­ko od nas ne že­li da po­treb­ne pro­mje­ne ne­ga­tiv­no uti­ču na rad­ni­ke i za­to je po­tre­ban plan za pra­ved­nu tran­zi­ci­ju – ka­za­la je Mi­lev Ča­vor.
Is­ti­ču da je po­zi­tiv­no to da či­sta ener­gi­ja nu­di mo­guć­nost za za­po­šlja­va­nje. Ka­ko je na­ve­de­no u stu­di­ji, Slo­ve­ni­ja za­po­šlja­va već 3.800 rad­ni­ka u ukup­nom sek­to­ru ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra, pri če­mu je naj­ve­ći broj za­po­sle­nih u sek­to­ru ener­gi­je iz čvr­ste bi­o­ma­se, to­plot­nih pum­pi, kao i u sek­to­ru so­lar­ne fo­to­na­pon­ske ener­gi­je, dok je u Hr­vat­skoj do sa­da otvo­re­no ukup­no 3.400 rad­nih mje­sta, naj­vi­še u sek­to­ru ener­gi­je iz čvr­ste bi­o­ma­se i vje­tra. U Ru­mu­ni­ji je za­po­sle­no 18.950 rad­ni­ka u sek­to­ru ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra. Ta­ko­đe se oče­ku­je po­rast bro­ja no­vih rad­nih mje­sta u sek­to­ru ener­get­ske efi­ka­sno­sti.J.V.


TE Plje­vlja tre­ba sa­mo 135 za­po­sle­nih

U stu­di­ji je na­ve­de­no da se broj rad­ni­ka u TE Plje­vlja po­sled­njih go­di­na sma­nji­vao, sa 333 u 2010. na 195 u pro­šloj go­di­ni. Ter­mo­e­lek­tra­na je u 2015. pro­iz­ve­la 1.411 gi­ga­ga­vat-sa­ti stru­je, od­no­sno 7,2 gi­ga­vat-sa­ta po za­po­sle­nom. Ka­ko bi se po­sti­gla ista pro­duk­tiv­nost po za­po­sle­nom kao u TE Bel­ha­tov, gdje se na go­di­šnjem ni­vou pro­iz­vo­de 10,4 gi­ga­vat-sa­ta stru­je po za­po­sle­nom, TE Plje­vlja, pre­ma pro­jek­ci­ja­ma iz stu­di­je, tre­ba sa­mo 135 rad­ni­ka, od­no­sno 80 rad­ni­ka za pro­du­kiv­nost ko­ju ima slo­ve­nač­ka TE Šo­štanj 6.
– Bu­du­ći da rad ter­mo­e­lek­tra­ne ni­je u skla­du sa Di­rek­ti­vom o ve­li­kim lo­ži­šti­ma, broj rad­nih sa­ti će od 1. ja­nu­a­ra 2018. mo­ra­ti po­ste­pe­no da se sma­nju­je i da do kra­ja 2013. na go­di­šnjem ni­vou iz­no­si mak­si­mal­no 20.000 rad­nih sa­ti. Sto­ga se mo­že oče­ki­va­ti da­lje sma­nje­nje bro­ja za­po­sle­nih – na­ve­de­no je u stu­di­ji.
Ta­ko­đe, u stu­di­ji se is­ti­če da tvrd­nje da će se iz­grad­njom dru­gog blo­ka sma­nji­ti za­ga­đe­nje u Plje­vlji­ma, kao i da će do­ći do op­tva­ra­nja no­vih rad­nih mje­sta, ni­je­su is­prav­ne.
Stu­di­ja o iz­vo­dlji­vo­sti za no­vu TE pro­cje­nju­je da će bi­ti za­po­sle­no 147 rad­ni­ka, te go­di­šnju pro­iz­vod­nju od 1.700 gi­ga­vat-sa­ti elek­trič­ne ener­gi­je, od­no­sno 11,5 gi­ga­vat-sa­ti po za­po­sle­nom, što je mno­go ma­nje u od­no­su na 17,5 gi­ga­vat-sa­ti slo­va­neč­ke TE Šo­štanj.
– To bi mo­glo da pro­u­zro­ku­je da­lje sma­nje­nje bro­ja za­po­sle­nih u Plje­vlji­ma. Ka­ko bi se po­sti­gla ista pro­duk­tiv­nost kao u TE Šo­štanj 6 no­va ter­mo­e­lek­tra­na tre­ba­lo bi da za­po­šlja­va sve­ga 97 rad­ni­ka.


Po­re­đe­nje

Rud­nik uglja u Plje­vlji­ma pro­iz­vo­di 1.797 to­na/go­di­šnje po za­po­sle­nom (2014)
Fe­de­ra­ci­ji Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne – pro­sjek – 505 to­na/go­di­šnje po za­po­sle­nom (2014-2016)
Gac­ko, Re­pu­bli­ka Srp­ska, BiH 2.641-3.600 to­na/go­di­šnje po za­po­sle­nom (2013)
Drm­no i Ko­lu­ba­ra u Sr­bi­ji 5.029 to­na/go­di­šnje po za­po­sle­nom (2013)
Če­ški rud­nik 4.784 to­na/go­di­šnje po za­po­sle­nom (2012)
Polj­ski rud­nik lig­ni­ta 4.800 to­na/go­di­šnje po za­po­sle­nom (2013)
Nje­mač­ki rud­nik lig­ni­ta 11.154 to­na/go­di­šnje po za­po­sle­nom (2012)
Grč­ki rud­nik 14.047 to­na/go­di­šnje po za­po­sle­nom (2014)