Vla­da Mi­la Đu­ka­no­vi­ća je u po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne po­ve­ća­la jav­ni dug, PDV, kri­zni po­rez na pla­te, uve­la u ste­čaj naj­ve­ću fa­bri­ku u ze­mlji, za­mr­za­va­la pen­zi­je i po­če­la sa naj­ve­ćim pro­jek­tom u ze­mlji – iz­grad­njom auto­pu­ta.
Pr­vi na uda­ru Vla­de bi­li su pen­zi­o­ne­ri. Nji­ma su po­čet­kom 2013. za­mr­znu­ta pri­ma­nja i ni­je­su se od­mr­za­va­la sve do av­gu­sta ove go­di­ne, od­no­sno dva mje­se­ca pred iz­bo­re. Naj­sta­ri­joj po­pu­la­ci­ji u ovom man­da­tu tre­ba­lo je da se po­ve­ća­ju pen­zi­je 5,1 od­sto, a umje­sto to­ga, osta­le su na ni­vou iz 2013. go­di­ne. U av­gu­stu su pro­sječ­ne pen­zi­je po­ve­ća­ne tri od­sto, a mi­ni­mal­ne za 20 od­sto.
– Sve što je Vla­da ra­di­la bi­lo je na šte­tu pen­zi­o­ne­ra. I to ne sa­mo u ovom man­da­tu već od 2003. U ovom man­da­tu Vla­da je za­ki­nu­la pen­zi­o­ne­re za iz­nos jed­ne pen­zi­je – ka­zao je za „Dan“ pred­sjed­nik PU­PI-ja Vo­jin Vu­le­tić.
Dok su ve­ći­ni za­mr­znu­li pri­ma­nja, funk­ci­o­ne­ri su se­bi, ka­ko je na­veo, po­ve­ća­li pla­te i usvo­ji­li za­kon po ko­jem će im pen­zi­je bi­ti vi­še od sa­da­šnjih pla­ta.
– Se­be i svo­je su obez­bi­je­di­li na ra­čun si­ro­ti­nje – kon­sta­to­vao je Vu­le­tić.
U iz­bor­noj go­di­ni usvo­jen je Za­kon o za­ra­da­ma, pre­ma ko­jem je pre­mi­je­ru po­ve­ća­na pla­ta za 500 eura, a osta­lim vi­so­kim funk­ci­o­ne­ri­ma za po ne­ko­li­ko sto­ti­na. Ta­ko pre­mi­jer sa­da pri­ma bli­zu dvi­je hi­lja­de, a to­li­ka je pla­ta i po­je­di­nim po­sla­ni­ci­ma.
Ovu Vla­du je ka­rak­te­ri­sa­lo i ve­li­ko za­du­ži­va­nje, pa je ta­ko dr­žav­ni dug po­ve­ćan za 600 mi­li­o­na. Jav­ni dug je na kra­ju 2012. iz­no­sio 1,7 mi­li­jar­di i bio je oko 51 od­sto BDP-a, dok je na kra­ju ju­na iz­no­sio 2,3 mi­li­jar­de, što je 60,6 od­sto BDP-a. Zbog to­li­kog du­ga na­red­ni mi­ni­star fi­nan­si­ja će mo­ra­ti da ura­di sa­na­ci­o­ni plan za sma­nje­nje jav­nog du­ga. U istom pe­ri­o­du por­eski dug je po­ve­ćan za 447 mi­li­o­na. U 2013. go­di­ni iz­no­sio je 330 mi­li­o­na, dok je sa­da 777 mi­li­o­na eura.
Na­kon pen­zi­o­ne­ra, na uda­ru su se na­šli i po­slo­dav­ci. Vla­da je pred­lo­ži­la, a Skup­šti­na usvo­ji­la, uvo­đe­nje kri­znog po­re­za na pla­te iz­nad pro­sje­ka. Ta­ko je po­rez na pla­te iz­nad 480 eura po­ve­ćan sa de­vet na 15 od­sto. Ubr­zo na­kon kri­znog, po­ve­ćan je i PDV sa 17 na 19 od­sto. Iako su broj­na udru­že­nja po­slo­da­va­ca upo­zo­ra­va­la da se to ne ra­di, ve­ći­na u par­la­men­tu je od­lu­či­la da se PDV po­ve­ća, pod iz­go­vo­rom da je naj­ma­nji u re­gi­o­nu.
Ta­man kad se po­ve­ćao PDV, no­vi šok, Vla­da je tra­ži­la uvo­đe­nje ste­ča­ja u Kom­bi­nat alu­mi­ni­ju­ma, naj­ve­ćeg iz­vo­zni­ka u ze­mlji. Uvo­đe­nje ste­ča­ja u KAP zna­či­lo je pla­ća­nje 100 mi­li­o­na iz bu­dže­ta, zbog ga­ran­ci­ja iz­da­tih za kre­di­te fa­bri­ke, pri­nu­dan od­la­zak iz fa­bri­ke oko 500 rad­ni­ka i ne­iz­vje­snu bu­duć­nost za rad­ni­ke ko­ji su osta­li u fa­bri­ci. KAP i da­lje ra­di, ali je u pri­vat­nom vla­sni­štvu. Ste­čaj još ni­je okon­čan, ku­pac imo­vi­ne Ve­se­lin Pe­jo­vić još ni­je is­pla­tio no­vac za imo­vi­nu, dok su rad­ni­ci bez od­mo­ra od ju­na 2013.
Na­kon KAP-a, ste­čaj je uve­den i u Rud­nik bok­si­ta, a imo­vi­na te fa­bri­ke je ta­ko­đe Pe­jo­vi­će­va, od­no­sno nje­go­ve fir­me Uni­prom.
U man­da­tu 40. Vla­de za­po­če­ta je iz­grad­nja pri­o­ri­tet­ne di­o­ni­ce auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re od Smo­kov­ca do Ma­te­še­va. Mno­gi sma­tra­ju da Cr­na Go­ra u ova­kvoj fi­nan­sij­skoj si­tu­a­ci­ji ni­je tre­ba­lo da se za­du­žu­je još mi­li­jar­du eura za 41 ki­lo­me­tar pu­ta. Pred­la­ga­ne su i al­ter­na­ti­ve, po­put br­ze ce­ste, ali u Skup­šti­ni je ve­ći­na iz­gla­sa­la za­kon i grad­nja je po­če­la 11. ma­ja. Rok za iz­grad­nju je 11. maj 2019. Od 2013. za­po­če­la je i grad­nja tu­ri­stič­kih ri­zor­ta Lu­šti­ce i Por­to No­vog, dok je Por­to Mon­te­ne­gro pro­mi­je­nio vla­sni­ka. Pod za­kup je da­to ostr­vo La­sta­vi­ca sa tvr­đa­vom Ma­mu­la, dok su ne­dav­no usvo­je­ni i anek­si za ho­te­le Sve­ti Ste­fan i Kra­lji­či­nu pla­žu, ko­ji su go­di­na­ma bi­li u Skup­šti­ni i če­ka­li na gla­sa­nje. Tim anek­si­ma za­kup­cu tih ho­te­la da­te su broj­ne po­god­no­sti.
Vla­da je uspje­la da pri­va­ti­zu­je No­vi du­van­ski kom­bi­nat, ali ne i da pro­da Kra­lji­či­nu pla­žu kod Ba­ra. Pro­pao je i još je­dan ten­der za In­sti­tut Iga­lo, či­joj su se pro­da­ji pro­ti­vi­li i opo­zi­ci­ja, i rad­ni­ci, i ne­vla­din sek­tor. Po­čet­kom man­da­ta oštro se kre­nu­lo sa na­ja­vom ras­ki­da ugo­vo­ra za ho­te­le ko­ji ni­je­su po­što­va­ni, me­đu­tim, za če­ti­ri go­di­ne ras­ki­nut je sa­mo ugo­vor za ho­tel „Je­ze­ra“ i „Pla­nin­ku“. Ugo­vor za Cen­tar Iga­lo je anek­si­ran, kao i za „As“, ali je u me­đu­vre­me­nu pro­ce­du­ra ras­ki­da ugo­vo­ra za ho­tel u Pe­ra­zi­ća do­lu. Epi­log tog ras­ki­da, gdje je za aneks da­ta fal­si­fi­ko­va­na ga­ran­ci­ja od tri mi­li­o­na, vje­ro­vat­no će bi­ti na su­du.
D.M.


Mi­ni-elek­tra­ne glav­ni bi­znis

U po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne grad­nja mi­ni-hi­dro­e­lek­tra­na (mHE) do­ži­vje­la je pra­vu eks­pan­zi­ju. Raz­log je taj što je za­ga­ran­to­van ot­kup stru­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra i pod­sti­caj­na ci­je­na te ener­gi­je, ko­ju pla­ća­ju gra­đa­ni. Vla­da je do­no­si­la ured­be za pla­ća­nje pod­sti­ca­ja, a fir­me bli­ske DPS-u ma­sov­no su po­če­le da se ba­ve tim po­slom. Za­sad po bro­ju mHE do­mi­ni­ra Hi­dro­e­ner­gi­ja, fir­ma Ole­ga Ob­ra­do­vi­ća, Ran­ka Ubo­vi­ća i Alek­san­dra Mi­jaj­lo­vi­ća, dok se tim po­slom ba­ve i pre­mi­je­rov kum Vuk Raj­ko­vić, kao i sin Bla­žo, ko­ji je pro­šle sed­mi­ce do­bio kon­ce­si­ju na 30 go­di­na.
Pod­sti­caj za pro­iz­vod­nju stru­je iz mHE pla­ća­ju gra­đa­ni pre­ko ra­ču­na za stru­ju. Na pro­sječ­nom ra­ču­nu za stru­ju pod­sti­caj je 2013. iz­no­sio dva-tri cen­ta, a sa­da je oko 50 cen­ti. La­ni je za po­vla­šće­ne pro­iz­vo­đa­če is­pla­ćen mi­li­on eura, a ove go­di­ne do sep­tem­bra 2,9 mi­li­o­na.


Spolj­no­tr­go­vin­ski de­fi­cit po­ve­ćan 240 mi­li­o­na

Pen­zi­je i pla­te, pre­ma po­da­ci­ma Mon­sta­ta, osta­le su sko­ro na istom ni­vou kao i na kra­ju 2012, ka­da je iza­bra­na 40. Vla­da. Pro­sječ­na pla­ta na kra­ju 2012. bi­la je 497 eura, a u av­gu­stu 502 eura. U istom pe­ri­o­du pen­zi­je su iz­no­si­le 279, od­no­sno 284,9 eura. Po­da­ci Mon­sta­ta po­ka­zu­ju i da je spolj­no­tr­go­vin­ski de­fi­cit po­ve­ćan za oko 240 mi­li­o­na eura. Tu smo upo­re­di­li po­dat­ke za av­gust 2013. i ove go­di­ne.