Mi­ni­star ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Ke­mal Pu­ri­šić je u in­ter­vjuu za „Dan” po­ru­čio da nijesu on, Vla­da ili Bo­šnjač­ka stran­ka uki­nu­li na­kna­de za maj­ke, već da je to re­zul­tat od­lu­ke Ustav­nog su­da. Ta­ko­đe, is­ti­če da su na­kna­de bi­le neo­dr­ži­ve jer je za njih vi­še iz­dva­ja­no ne­go za sva so­ci­jal­na da­va­nja u dr­ža­vi, te da je za njih tre­ba­lo nov­ca ko­li­ko i za go­di­šnji ka­pi­tal­ni bu­džet.
Pu­ri­šić ka­že da će Vla­da ove go­di­ne na­sto­ja­ti da sma­nji ne­za­po­sle­nost i vje­ru­je da po­pu­lar­nost nje­go­ve Bo­šnjač­ke stran­ke ni­je sma­nje­na.
U 2017. go­di­ni je Vaš re­sor bio na me­ti že­sto­kih kri­ti­ka zbog uki­da­nja na­kna­da za maj­ke. Za­što se ni­je­ste us­pro­ti­vi­li uki­da­nju ovih pri­ma­nja, s ob­zi­rom na to da je Bo­šnjač­ka stran­ka, či­ji ste funk­ci­o­ner, svo­je­vre­me­no u par­la­men­tu po­dr­ža­la za­kon ko­jim su omo­gu­će­ne na­kna­de za maj­ke?
– Kri­ti­ka po­vo­dom to­ga je bi­lo mno­go, uglav­nom neo­prav­da­nih. Bi­lo je uvre­da, ali ne bih sa­da o to­me. U jav­nom dis­kur­su, for­si­ra­la se pri­ča o pre­va­re­nim maj­ka­ma, sa am­bi­ci­jom da se ospo­ri Vla­da, mi­ni­star­stvo, mi­ni­star, Bo­šnjač­ka stran­ka... Bo­jim se da je zbog to­ga zna­čaj­ni dio na­še jav­no­sti ste­kao po­gre­šnu sli­ku o ovoj te­mi, što se mo­že za­klju­či­ti i iz Va­šeg pi­ta­nja.
Na­i­me, pri­je ne­go što se ne­ko svr­sta za na­kna­de po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce ili pro­tiv nje, tre­ba­lo bi da se pi­ta je­su li pra­ved­no do­di­je­lje­ne, je­su li oprav­da­ne, mo­že­mo li ih fi­nan­si­ra­ti, ka­ko uti­ču na osta­le vla­di­ne po­li­ti­ke u dru­štvu.
Uvo­đe­njem na­kna­da u naš so­ci­jal­ni si­stem na­pra­vljen je pre­se­dan i na ta ma­te­ri­jal­na da­va­nja ni­je pri­mi­je­nje­na stan­dard­na pro­ce­du­ra.
Da­kle, pro­pi­si­va­njem na­kna­da, u naš so­ci­jal­ni si­stem uve­de­na je dis­kri­mi­na­ci­ja me­đu že­na­ma u po­gle­du pri­stu­pa ovom pra­vu. U si­stem so­ci­jal­nog sta­ra­nja uve­de­na je na­kna­da ko­ja je svo­je­vr­sne pen­zi­je za že­ne ko­je su ra­đa­le, bez ob­zi­ra da li su ika­da ra­di­le, ka­kvog su imov­nog sta­nja... U go­di­nu i po pri­mje­ne na­kna­da ni­je re­gi­stro­van rast na­ta­li­te­ta, jer su na­kna­de do­bi­ja­le že­ne ko­je su u pro­sje­ku bi­le sta­re oko 55 go­di­na. Na­kna­de su utvr­đe­ne pre­ši­ro­ko i u vi­so­kom iz­no­su, te su za­to po­sta­le ve­li­ki fi­nan­sij­ski iz­da­tak (u 2016. go­di­ni 59,5 mi­li­o­na eura što je vi­še ne­go za sva osta­la so­ci­jal­na da­va­nja i bo­rač­ko-in­va­lid­sku za­šti­tu), ot­pri­li­ke na ni­vou onog za ka­pi­tal­na ula­ga­nja na go­di­šnjem ni­vou. Ta­ko su ugro­zi­le odr­ži­vost so­ci­jal­nih fon­do­va i stan­dard­nih so­ci­jal­nih pra­va i pri­je­ti­le da za­u­sta­ve nji­hov da­lji rast i raz­voj. Iz ak­tiv­nog kon­ti­gen­ta u pa­siv­no od­no­sno iz­dr­ža­va­no sta­nov­ni­štvo, pre­ba­ci­lo se oko 17.000 li­ca, či­me se po­ve­ćao pri­ti­sak na bu­džet, sa tren­dom da se sva­ke go­di­ne taj broj uve­ća­va za 1.200–1.400 li­ca, što do­dat­no ko­šta još po oko če­ti­ri mi­li­o­na eura go­di­šnje. Iz­vla­če­njem mla­dih že­na sa tr­ži­šta ra­da, du­go­roč­no se ugro­ža­va odr­ži­vost pen­zi­o­nog fon­da i ade­kvat­nost pen­zi­ja. Na­kon uvo­đe­nja na­kna­da, dra­stič­no se po­ve­ća­la fik­tiv­na re­gi­stro­va­na ne­za­po­sle­nost sta­ri­jih že­na, pod­stak­nu­ta oče­ki­va­njem da se ta­ko do­bi­je na­kna­da a ne po­sao. Na­kna­de su bi­le znat­no ve­će ne­go osta­la so­ci­jal­na da­va­nja i pen­zi­je.
Bez ob­zi­ra na štet­ne po­sle­di­ce na broj­ne sek­tor­ske po­li­ti­ke ko­je su u nad­le­žno­sti ovog mi­ni­star­stva, ni­je­smo pred­la­ga­li ni­ti smo uki­nu­li na­kna­de.
Na­kna­de su uki­nu­te od­lu­kom Ustav­nog su­da, jer je utvr­dio da su amand­ma­ni ko­ji­ma su na­kna­de uve­de­ne dis­kri­mi­na­tor­ni i zbog to­ga ne­u­stav­ni. Ob­ja­vom od­lu­ke Ustav­nog su­da, te nor­me su pre­sta­le da va­že.
Ka­da se to de­si­lo, ne­bit­no je ko je gla­sao za za­kon, a ko je bio uz­dr­žan. Od­lu­ke Ustav­nog su­da se ne ko­men­ta­ri­šu ne­go se pri­mje­nju­ju.
Re­a­li­zu­ju­ći od­lu­ku su­da i par­la­men­ta, oko 3.000 ko­ri­sni­ca na­kna­da je na­sta­vi­lo da pri­ma mje­seč­nu na­kna­du, oko 4.700 ko­ri­sni­ca se vra­ti­lo na svo­ju pen­zi­ju, oko 800 ko­ri­sni­ca se vra­ti­lo na ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje po­ro­di­ce, a oko 6.100 na evi­den­ci­ju ne­za­po­sle­nih.
Sma­tra­te li da je zbog ova­kvog ne­po­pu­lar­nog po­te­za na­ru­še­na po­pu­lar­nost Bo­šnjač­ke stran­ke?
– Bi­li smo svje­sni da je od­lu­ka Vla­de o uma­nje­nju na­kna­da iz ja­nu­a­ru 2017. ne­po­pu­la­ran ali i nu­žan po­tez. Tu od­lu­ku smo do­ni­je­li jed­no­gla­sno, ka­ko bi­smo sa­ni­ra­li bu­džet i uma­nji­li ve­li­ku ne­sra­zmje­ru u vi­si­ni na­kna­da, s jed­ne, i osta­lih ma­te­ri­jal­nih da­va­nja i pen­zi­ja, s dru­ge stra­ne.
Me­di­ji i opo­zi­ci­o­ne stran­ke su, vr­lo ten­den­ci­o­zno i ne­ko­rekt­no, na­sto­ja­li da usmje­re ne­za­do­volj­stvo jav­no­sti pre­ma Bo­šnjač­koj stran­ci, iako zna­ju da ona ni­je mo­gla ni­ka­ko uti­ca­ti na od­lu­ku Ustav­nog su­da o uki­da­nju na­kna­da.
Me­đu­tim, ako je su­di­ti po ostva­re­nim re­zul­ta­ti­ma na iz­bo­ri­ma za od­bor­ni­ke u Pet­nji­ci i Tu­zi­ma, po­pu­lar­nost Bo­šnjač­ke stran­ke ni­je na­ru­še­na, na­pro­tiv ona ra­ste. Na­ši su­na­rod­ni­ci i bi­ra­či, do­bro ra­zu­mi­ju pri­li­ke u ko­ji­ma su do­ni­je­te po­me­nu­te od­lu­ke, zna­ju ko ih je do­nio, ci­je­ne ono što ra­di i što je po­sti­gla Bo­šnjač­ka stran­ka, re­a­li­zu­ju­ći svoj iz­bor­ni pro­gram.
Uki­da­njem na­kna­da za maj­ke pr­vi put je uki­nu­to ne­ko do­ži­vot­no ste­če­no pra­vo. Na dru­goj stra­ni, ima­mo dr­žav­ne funk­ci­o­ne­re ko­ji­ma se ne uki­da­ju ne­u­stav­no ste­če­ne pen­zi­je. Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te dvo­stru­ke ar­ši­ne?
– Ustav­ni sud je kon­sta­to­vao da se ne ra­di o do­ži­vot­no ste­če­nom pra­vu, od­lu­ču­ju­ći o ustav­no­sti za­ko­na ko­jim je kra­jem 2016. go­di­ne uma­njen iz­nos na­kna­da. Sud je su­ge­ri­sao Vla­di da vo­di ra­ču­na o le­gi­tim­nim oče­ki­va­nji­ma ko­ri­sni­ca na­kna­da ka­da su one ras­ki­nu­le rad­ni od­nos ili pre­ki­nu­le da ko­ri­ste ne­ko od pra­va ra­di ko­ri­šće­nja pra­va na na­kna­du. Vla­da je to i uči­ni­la i ko­ri­sni­ce do­ve­la u po­zi­ci­ju ka­kvu su ima­le pri­je do­bi­ja­nja na­kna­de ili im pru­ži­la od­go­va­ra­ju­ću kom­pen­za­ci­ju.
Da li re­sor ko­jim ru­ko­vo­di­te za 2018. go­di­nu ima u pla­nu uki­da­nje dru­gih vi­do­va so­ci­jal­nih da­va­nja i ko­jih?
– Ne, na­pro­tiv. U bu­dže­tu za te­ku­ću go­di­nu pla­ni­ra­li smo do­volj­no sred­sta­va za is­pla­tu svih ma­te­ri­jal­nih da­va­nja i za re­a­li­za­ci­ju svih uslu­ga pred­vi­đe­nih za­ko­nom. Pod­sje­ćam da smo sre­di­nom ove go­di­ne usvo­ji­li iz­mje­ne Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dje­či­joj za­šti­ti ko­ji­ma smo znat­no uve­ća­li ne­ke vr­ste so­ci­jal­nih da­va­nja, ta­ko da će se po tom osno­vu vi­še is­pla­ti­ti na go­di­šnjem ni­vou oko 8,4 mi­li­o­na eura. Ta sred­stva smo usmje­ri­li ka naj­ra­nji­vi­jim ka­te­go­ri­ja­ma sta­nov­ni­štva, što će do­pri­ni­je­ti ve­ćoj so­ci­jal­noj si­gur­no­sti i nji­ho­voj bo­ljoj in­te­gri­sa­no­sti u za­jed­ni­ci.
Mi­lan SE­KU­LO­VIĆ


Ne dr­ži­mo stra­nu po­slo­dav­ci­ma

Sti­če se uti­sak da Vla­da vi­še „dr­ži stra­nu” po­slo­dav­ci­ma ne­go rad­ni­ci­ma. Da li je to tač­no?
– Ja ne mi­slim ta­ko. Vla­da je od­go­vor­na da stva­ra po­vo­ljan po­slov­ni am­bi­jent, pred­la­žu­ći za­ko­no­dav­na i dru­ga rje­še­nja ko­ja obez­bje­đu­ju rast i raz­voj i dru­štve­ni na­pre­dak u svim seg­men­ti­ma dru­štva. Ona na­sto­ji da kroz odr­ži­vi so­ci­jal­ni di­ja­log sa sin­di­ka­ti­ma i po­slo­dav­ci­ma do­đe do naj­bo­ljih rje­še­nja i na­rav­no ima naj­ve­ću od­go­vor­nost za uspjeh tih po­li­ti­ka, sa­gla­sno svo­joj ustav­noj po­zi­ci­ji. U ovoj go­di­ni smo u Vla­di i u Mi­ni­star­stvu ra­da ra­di­li na iz­ra­di 8 za­ko­na va­žnih za kre­i­ra­nje po­volj­nog po­slov­nog am­bi­jen­ta i do­šli do do­brih rje­še­nja sa go­to­vo pot­pu­nom sa­gla­sno­šću sva tri so­ci­jal­na part­ne­ra. Svi ovi za­ko­ni su uskla­đe­ni sa me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma i do­brom prak­som i ima­ju zna­čaj­ni re­form­ski ka­pa­ci­tet. Nji­ma se uvo­di flek­si­bil­ni­je tr­ži­šte ra­da, što će pod­sta­ći in­ve­sti­ra­nje i rast eko­no­mi­je, pa da­kle i stvo­ri­ti no­va rad­na mje­sta, ali po­ve­ća­va i si­gur­nost za­po­sle­nih, i stva­ra­ju me­ha­ni­zmi za su­zbi­ja­nje ra­da na cr­no.


Te­ži­mo dru­štvu so­ci­jal­ne prav­de

Ka­ko gle­da­te na či­nje­ni­cu da hi­lja­de gra­đa­na ži­ve sa pla­tom ko­ja ne po­kri­va ni po­tre­be po­tro­šač­ke kor­pe, dok se vi­so­kim funk­ci­o­ne­ri­ma kon­stant­no da­ju no­ve pri­vi­le­gi­je, a uži­va­ju i u vi­so­kim pri­ma­nji­ma?
– Cr­na Go­ra te­ži dru­štvu so­ci­jal­ne prav­de i so­li­dar­no­sti. S ob­zi­rom na to da su rad i za­ra­da osnov so­ci­jal­ne si­gur­no­sti gra­đa­na, kre­i­ra­nje uslo­va za da­lji eko­nom­ski rast i otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta je u kon­ti­nu­i­te­tu pri­o­ri­tet u ra­du Vla­de.
Naj­ve­ći ri­zik od si­ro­ma­štva i so­ci­jal­ne is­klju­če­no­sti ima­ju ne­za­po­sle­ni, sta­ri­je oso­be, oso­be sa in­va­li­di­te­tom, ma­nje kva­li­fi­ko­va­ni... Ka­ko bi­smo po­ve­ća­li kon­ku­rent­nost ovih li­ca na tr­ži­štu ra­da, za mje­re ak­tiv­ne po­li­ti­ke za­po­šlja­va­nja, pre­ko ZZZ pla­si­ra­će se 5,1 mi­li­on. Za ve­ću uklju­če­nost li­ca sa in­va­li­di­te­tom na ras­po­la­ga­nju će bi­ti oko šest mi­li­o­na, a za uklju­če­nost mla­dih u pro­gram ospo­so­blja­va­nja oko osam mi­li­o­na eura. Oče­ku­je­mo da će se na­sta­vi­ti rast za­po­sle­no­sti i pro­sječ­ne pla­te što je je­di­no is­prav­na i odr­ži­va op­ci­ja za po­ve­ća­nje ži­vot­nog stan­dar­da rad­no spo­sob­nog sta­nov­ni­štva.
Ta­ko­đe, iz so­ci­jal­nih fon­do­va dr­ža­va kon­ti­nu­i­ra­no po­dr­ža­va oko 45.000 gra­đa­na, pre­ko ra­znih vi­do­va so­ci­jal­nih da­va­nja i uslu­ga, šti­te­ći ta­ko po­ro­di­ce, po­je­din­ca, dje­cu u ri­zi­ku i li­ca u sta­nju so­ci­jal­ne po­tre­be.


Sin­di­ka­ti pri­sta­li na za­sta­ri­je­va­nje po­tra­ži­va­nja

Za­što ste pri­sta­li na za­htjev Ame­rič­ke pri­vred­ne ko­mo­re da se Za­ko­nom o ra­du omo­gu­ći za­sta­ri­je­va­nje po­tra­ži­va­nja rad­ni­ka na­kon če­ti­ri go­di­ne?
– Na­cr­tom za­ko­na o ra­du, pred­vi­đe­no je da nov­ča­na po­tra­ži­va­nja iz rad­nog od­no­sa, iz­u­zev do­pri­no­sa za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje, za­sta­ri­je­va­ju u ro­ku od če­ti­ri go­di­ne. Ovaj rok je do­go­vo­ren na rad­noj gru­pi ko­ja je ra­di­la na­crt za­ko­na, kao kom­pro­mi­sno rje­še­nje so­ci­jal­nih part­ne­ra, pri­je sve­ga pred­stav­ni­ka sin­di­ka­ta i po­slo­da­va­ca.
Raz­log je što ne­za­sta­ri­je­va­nje ovih po­tra­ži­va­nja pre­sta­vlja ad­mi­ni­stra­tiv­nu ba­ri­je­ru ko­ja stva­ra ne­iz­vje­snost u po­slo­va­nju, da­je ne­re­al­nu sli­ku u bi­lan­si­ma pred­u­ze­ća, ome­ta pro­met kom­pa­ni­ja, a rad­ni­ci­ma po­ve­ća­va ne­si­gur­nost po­tra­ži­va­nja.
Is­ku­stva ze­ma­lja iz okru­že­nja po ovom pi­ta­nju su raz­li­či­ta. U po­je­di­nim ze­mlja­ma taj rok je tri go­di­ne, dok je u Hr­vat­skoj i Slo­ve­ni­ji, kao čla­ni­ca­ma EU, rok za­sta­ri­je­va­nja pet go­di­na. So­ci­jal­ni part­ne­ri su se do­go­vo­ri­li da rok za­sta­re na­stu­pi na­kon če­ti­ri go­di­ne, a kao je­dan od raz­lo­ga je i tra­ja­nje rad­nog od­no­sa na od­re­đe­no vri­je­me od 36 mje­se­ci, ka­ko bi za­po­sle­ni na od­re­đe­no vri­je­me imao vre­me­na da po­kre­ne sud­ski po­stu­pak za na­mi­re­nje po­tra­ži­va­nja iz rad­nog od­no­sa.
Pre­ma to­me, stav Vla­de ni­je pri­hva­ta­nje bi­lo či­jih za­htje­va, pa ni Ame­rič­ke pri­vred­ne ko­mo­re, već je to re­zul­tat po­stig­nu­tih kom­pro­mi­sa u so­ci­jal­nom di­ja­lo­gu iz­me­đu pred­stav­ni­ka za­po­sle­nih i po­slo­da­va­ca.