Pla­ni­ra­na grad­nja pet hi­dro­e­lek­tra­na u ka­njo­nu Mo­ra­če, sa po jed­nom na nje­nim pri­to­ka­ma Mr­tvi­ci i Sje­ver­ni­ci, zna­či­la bi bri­sa­nje Ro­va­ca i Manastira Mo­ra­če sa tu­ri­stič­ke i sva­ke dru­ge ma­pe, upo­zo­rio je gra­đan­ski ak­ti­vi­sta Dra­go­je Vla­ho­vić. On is­ti­če da bi šte­ta na­ne­se­na tom kra­ju bi­la ogrom­na, ali da bi ve­li­ke po­sle­di­ce bi­le ne­sa­gle­di­ve i po Pod­go­ri­cu, Ko­la­šin, i Ska­dar­sko je­ze­ro.
– Iz­grad­njom hi­dro­e­lek­tra­na pr­vo bi bi­le uni­šte­ne pri­rod­ne lje­po­te i tu­ri­stič­ki po­ten­ci­jal ovo­ga kra­ja. Po­zna­to je da se na ovom lo­ka­li­te­tu na­la­zi Ma­na­stir Mo­ra­ča, kao je­dan od naj­ve­ćih i naj­sta­ri­jih kul­tur­no-isto­rij­skih spo­me­ni­ka u Cr­noj Go­ri i je­dan od ve­li­kih po­ten­ci­ja­la vjer­skog tu­ri­zma. Iz­grad­njom bra­na on bi bio pot­pu­no izo­lo­van, a bi­la bi mu na­ne­se­na i ve­li­ka šte­ta u sva­kom mo­gu­ćem po­gle­du. Ta­ko­đe, je­dan od ve­li­kih tu­ri­stič­kih po­ten­ci­ja­la ovo­ga kra­ja je i ka­njon ri­je­ke Mr­tvi­ce, ko­ji je svo­jim iz­gle­dom i neo­do­lji­vim pri­rod­nim lje­po­ta­ma je­din­stven u Evro­pi. Ka­ko se zad­njih go­di­na sve ve­ći broj do­ma­ćih i stra­nih lju­bi­te­lja pri­ro­de in­te­re­su­je za ovaj dra­gulj pri­ro­de, on­da je ja­sno ko­li­ku bi šte­tu iza­zva­la grad­nja bra­ne na Mr­tvi­ci – uka­zao je Vla­ho­vić.
Sma­tra da bi ugro­že­no bi­lo i Ka­pe­ta­no­vo je­ze­ro, ko­je svo­jom lje­po­tom oča­ra­va sve ve­ći broj stra­nih i do­ma­ćih tu­ri­sta.
– Tre­ba is­ta­ći i pla­nin­ski i se­o­ski tu­ri­zam, za ko­ji ovaj kraj ima ve­li­ki po­ten­ci­jal. Na­rav­no, ni­ka­ko ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti i ka­njon Pla­ti­je, či­je li­ti­ce i vr­le­ti, kao i sa­mo ko­ri­to ri­je­ke Mo­ra­če osta­vlja­ju bez da­ha sva­ko­ga ko pro­đe tu­da. Da­kle, mo­ra­mo za­klju­či­ti da ovaj kraj ima ve­li­ki po­ten­ci­jal da bu­de jed­na od glav­nih tu­ri­stič­kih de­sti­na­ci­ja u Cr­noj Go­ri. Sa dru­ge stra­ne ne mo­že­mo da ne pri­mi­je­ti­mo da je i te ka­ko za­po­sta­vljen. Za­što? Pa upra­vo iz raz­lo­ga što ne­ko­me ni­je u in­te­re­su da se u ovom kra­ju raz­vi­ja tu­ri­zam, ko­ji bi kroz od­re­đe­ni vre­men­ski pe­ri­od mo­gao da do­no­si ogro­man pro­fit mje­šta­ni­ma ovo­ga kra­ja, ali i bu­dže­tu Cr­ne Go­re – na­veo je on.
Vla­ho­vić sma­tra da je oči­gled­no da ne­ki­ma ni­je­su pri­o­ri­tet raz­voj ovo­ga kra­ja, za­po­šlja­va­nje u tu­ri­zmu, po­vra­tak mla­dih se­lu, du­go­roč­no eko­nom­sko rje­še­nje, već da „po­to­pe ovaj kraj i ta­ko sta­ve tač­ku na bi­lo ka­kvu mo­guć­nost raz­vo­ja i eko­nom­skog bo­ljit­ka lju­di ovo­ga kra­ja”.
– Sa dru­ge stra­ne, ne­ko bi od iz­grad­nje ovih bra­na i te ka­ko pro­fi­ti­rao – do­dao je on. Upo­zo­ra­va da bi flo­ra i fa­u­na ovo­ga kra­ja iz­grad­njom hi­dro­cen­tra­la bi­le pot­pu­no uni­šte­ne, dok bi kom­ple­tan tok ri­je­ke Mo­ra­če i Ska­dar­sko je­ze­ro osje­ti­li ogrom­ne ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce.
– Ne­dav­na ana­li­za Svjet­skog fon­da za za­šti­tu pri­ro­de po­ka­za­la je da je čak 76 od­sto cr­no­gor­skih ri­je­ka u oču­va­nom sta­nju, dok je Mo­ra­ča jed­na od ri­jet­kih ri­je­ka slo­bod­nog to­ka u Evro­pi, te je ža­ri­šte bi­o­lo­ške ra­zno­vr­sno­sti. Mo­ra­mo bi­ti svje­sni te či­nje­ni­ce i ko­ri­sti­ti je kao te­melj bu­du­ćeg raz­vo­ja. Na­i­me, u ka­njo­nu ri­je­ke Mo­ra­če re­gi­stro­va­no je 115 vr­sta pti­ca, što za­jed­no sa ka­njo­nom Mr­tvi­ce i Ma­le ri­je­ke či­ni 42 od­sto ukup­nih vr­sta ko­je se gni­je­zde u Cr­noj Go­ri, od če­ga ve­ći­na ima ne­ki vid na­ci­o­nal­ne ili me­đu­na­rod­ne za­šti­te. Uz­grad­njom hi­dro­cen­tra­la po­pla­vio bio bi po­pla­vljen ve­li­ki dio gor­njeg to­ka, što bi i te ka­ko uti­ca­lo na do­tok vo­de u Ska­dar­sko je­ze­ro, ko­je je za­šti­će­no kao na­ci­o­nal­ni park i uvr­šte­no na li­stu naj­va­žni­jih svjet­skih mo­čva­ra. Pro­mje­na vod­nog re­ži­ma Ska­dar­skog je­ze­ra ima­la bi ve­li­kog uti­ca­ja na kom­ple­tan fond pti­ca i ri­bljeg fon­da, po če­mu je ovaj na­ci­o­nal­ni park je­din­stven i pre­po­zna­tljiv. Da ne go­vo­ri­mo šta bi se de­si­lo sa ri­bljim fon­dom u Mo­ra­či i Mr­tvi­ci – uka­zao je Vla­ho­vić.
On na­po­mi­nje da ko­li­ko god u Vla­di go­vo­ri­li o to­me ka­ko će iz­grad­njom bra­na kom­plet­na flo­ra i fa­u­na bi­ti za­šti­će­ne, svi zna­ju da je to ne­mo­gu­će i da su to sa­mo pra­zne pri­če.
– Naj­bo­lji po­ka­za­telj je ka­njon Pi­ve, gdje je iz­grad­njom hi­dro­cen­tra­le Mra­ti­nje sko­ro u pot­pu­no­sti uni­šte­ne flo­ra i fa­u­na to­ga kra­ja – do­da­je on.
A.O.


Suluda ideja

Vlahović je istakao da gradnja hidroelektrana neće donijeti ništa korisno, te da će svi, „zajedno sa onima čija je ova suluda ideja“, snositi odgovornost za sve posledice, koje su, kako kaže, neminovne.
-Malo vremena imamo da to spriječimo, borba za očuvanje onoga što nam je priroda podarila biće teška, ali moramo se izboriti svi zajedno, jer u ovoj borbi nemamo prava na popravni – zaključio je on.