Pred­sjed­ni­ca Ustav­nog su­da Cr­ne Go­re De­san­ka Lo­pi­čić u in­ter­vjuu za „Dan” ka­za­la je da su to­kom mi­nu­le go­di­ne ima­li naj­ve­ći broj iz­ja­vlje­nih ustav­nih žal­bi u jed­noj go­di­ni. Lo­pi­čić ka­že da su za­ključ­no sa 28. de­cem­brom Ustav­nom su­du pod­ne­se­ne 1.094 ustav­ne žal­be. Ona je za na­še no­vi­ne ka­za­la da se po­rast bro­ja pod­ni­je­tih ustav­nih žal­bi po­sled­njih go­di­na mo­že tu­ma­či­ti i kao znak ra­sta po­vje­re­nja u Ustav­ni sud kao in­sti­tu­ci­ju, na­vo­de­ći da ar­ši­ni za mje­re­nje ažur­no­sti tog ti­je­la ne mo­gu bi­ti isto­vjet­ni sa kri­te­ri­ju­mi­ma br­zi­ne od­lu­či­va­nja pred re­dov­nim su­do­vi­ma.
● Da li gra­đa­ni ima­ju pra­vo na na­kna­du šte­te ko­ju su pre­tr­pje­li pri­mje­nom ne­u­stav­nog pro­pi­sa?
– Od­lu­ka Ustav­nog su­da o ne­u­stav­no­sti, od­no­sno ne­za­ko­ni­to­sti bi­lo ko­jeg pro­pi­sa u prin­ci­pu ima prav­no dej­stvo za ubu­du­će (pro fu­tu­ro), tj. od da­na nje­nog ob­ja­vlji­va­nja u „Slu­žbe­nom li­stu Cr­ne Go­re”. Pre­ma od­red­ba­ma Za­ko­na o Ustav­nom su­du ko­ji se pri­mje­nju­je od 20. mar­ta 2015. go­di­ne, Ustav­ni sud mo­že od­lu­kom ko­jom utvr­di da za­kon ili dru­gi pro­pis i op­šti akt ni­je u sa­gla­sno­sti s Usta­vom, od­no­sno sa za­ko­nom, od­re­di­ti na­čin na­kna­de šte­te za sva li­ca ko­ji­ma je po­vri­je­đe­no pra­vo ko­nač­nim ili pra­vo­sna­žnim po­je­di­nač­nim ak­tom do­ni­je­tim na osno­vu tog za­ko­na ili dru­gog pro­pi­sa, ne­za­vi­sno od to­ga da li su pod­ni­je­li ini­ci­ja­ti­vu.
Ustav­ni sud, sa­gla­sno Usta­vu, u po­stup­ku ap­strakt­ne kon­tro­le ima mo­guć­nost da u to­ku po­stup­ka na­re­di ob­u­sta­vu iz­vr­še­nja po­je­di­nač­nog ak­ta, ako bi nji­ho­vim iz­vr­še­njem mo­gle na­stu­pi­ti neo­t­klo­nji­ve štet­ne po­sle­di­ce. Po­red to­ga, Za­kon o Ustav­nom su­du da­je mo­guć­nost sva­kom li­cu ko­me je po­vri­je­đe­no pra­vo ko­nač­nim ili pra­vo­sna­žnim po­je­di­nač­nim ak­tom, do­ni­je­tim na osno­vu za­ko­na, dru­gog pro­pi­sa ili op­šteg ak­ta za ko­ji je od­lu­kom Ustav­nog su­da utvr­đe­no da ni­je bio ili da ni­je u sa­gla­sno­sti s Usta­vom, ili za­ko­nom, da tra­ži od nad­le­žnog or­ga­na iz­mje­nu tog po­je­di­nač­nog ak­ta, ako ta iz­mje­na ne uti­če na pra­va sa­vje­snih tre­ćih li­ca. Taj po­stu­pak se ne ostva­ru­je pred Ustav­nim su­dom, već pred dru­gim or­ga­ni­ma za­vi­sno od pri­ro­de ko­nač­nog ili pra­vo­sna­žnog po­je­di­nač­nog ak­ta i vr­ste prav­nih po­sle­di­ca ko­je je taj akt pro­u­zro­ko­vao.
● Da li se sla­že­te sa sta­vom re­dov­nih su­do­va da bi do­su­đi­va­nje ta­kve na­kna­de bi­lo re­tro­ak­tiv­na pri­mje­na od­lu­ka Ustav­nog su­da? Ako se pri­hva­ti ta­kav stav, ka­ko on­da gra­đa­ni da na­dok­na­de šte­tu, od­no­sno ka­ko da se ot­klo­ne po­sle­di­ce pri­mje­ne ne­u­stav­nog pro­pi­sa?
– Sta­vo­ve re­dov­nih su­do­va Ustav­ni sud ocje­nju­je je­di­no u kon­kret­nim pred­me­ti­ma u po­stup­ku po ustav­noj žal­bi, što pod­ra­zu­mi­je­va da će Ustav­ni sud i o sta­vu sa­dr­ža­nom u Va­šem pi­ta­nju od­lu­či­ti ako bu­de pred­met ustav­no­sud­skog spo­ra.
● Da li će su­di­je Ustav­nog su­da ini­ci­ra­ti iz­mje­ne za­ko­na ka­ko bi se na ne­dvo­smi­slen na­čin pro­pi­sa­lo pra­vo na­kna­de šte­te svi­ma ko­ji je pre­tr­pe pri­mje­nom pro­pi­sa za ko­ji Ustav­ni sud utvr­di da je ne­u­sta­van?
– Ustav­ni sud ne­ma nad­le­žnost da pred­la­že iz­mje­ne bi­lo ko­jeg za­ko­na, pa ni Za­ko­na o Ustav­nom su­du. Na­ša ulo­ga je da iz prav­nog po­ret­ka ukla­nja­mo ne­u­stav­ne za­ko­ne, ne­u­stav­ne i ne­za­ko­ni­te dru­ge pro­pi­se i op­šte ak­te. Da­kle, Ustav­ni sud se mo­že sma­tra­ti „ne­ga­tiv­nim za­ko­no­dav­cem”.
● Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va sma­tra da su dr­ža­ve du­žne da obez­bi­je­de sud­ski si­stem ko­ji će po­što­va­ti pra­vo na su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku. Da li sma­tra­te da se od­lu­či­va­njem po ustav­nim žal­ba­ma pred Ustav­nim su­dom kr­ši to ljud­sko pra­vo?
– Tač­na je va­ša ko­sta­ta­ci­ja da Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va stal­no is­ti­če da su ,,dr­ža­ve pot­pi­sni­ce Kon­ven­ci­je pre­u­ze­le oba­ve­zu da or­ga­ni­zu­ju svo­je prav­ne si­ste­me na na­čin da osi­gu­ra­ju usa­gla­še­nost sa za­htje­vi­ma Kon­ven­ci­je”. Evi­dent­no je, ta­ko­đe, da je in­sti­tut ustav­ne žal­be, na­kon uvo­đe­nja, po­stao zna­ča­jan me­ha­ni­zam za­šti­te ljud­skih pra­va i slo­bo­da u Cr­noj Go­ri. To su pred­me­ti u ko­ji­ma Ustav­ni sud utvr­đu­je even­tu­al­nu po­vre­du pra­va i slo­bo­de uči­nje­nih po­je­di­nač­nim ak­tom, rad­njom ili ne­po­stu­pa­njem dr­žav­nog or­ga­na, prav­nog li­ca ili dru­gog su­bjek­ta ko­ji vr­ši jav­na ovla­šće­nja.
Me­đu­tim, ne sma­tram da Ustav­ni sud Cr­ne Go­re kr­ši pra­vo na su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku. Ima­ju­ći u vi­du pri­liv pred­me­ta ja­sno je da Ustav­ni sud sa po­sto­je­ćim ka­pa­ci­te­ti­ma po­sti­že efi­ka­snost u od­lu­či­va­nju. Ilu­stra­ci­je ra­di, sa­mo u go­di­ni na iz­ma­ku, za­ključ­no sa 28. de­cem­brom Ustav­nom su­du su iz­ja­vlje­ne 1.094 ustav­ne žal­be, što je do sa­da naj­ve­ći broj iz­ja­vlje­nih žal­bi u jed­noj go­di­ni. Ustav­ni sud je u po­sled­nje dvi­je go­di­ne imao u ra­du 1.531 ustav­nu žal­bu, od če­ga je ri­je­šio 1.105 ustav­nih žal­bi.
Evrop­ska ko­mi­si­ja je, u Mi­šlje­nju o na­pret­ku Cr­ne Go­re za 2015. go­di­nu, kon­sta­to­va­la da je Ustav­ni sud Cr­ne Go­re u 2014. go­di­ni ri­je­šio tri pu­ta vi­še pred­me­ta u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu iako je pri­liv pred­me­ta bio zna­čaj­no po­ve­ćan. Kao što vam je po­zna­to, ustav­na žal­ba u Cr­noj Go­ri, pre­ma sta­vu Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va, u prin­ci­pu mo­že se sma­tra­ti dje­lo­tvor­nim prav­nim sred­stvom, od 20. mar­ta 2015. go­di­ne. To zna­či da je pod­no­še­nje ustav­ne žal­be pred Ustav­nim su­dom Cr­ne Go­re pri­je obra­ća­nja Evrop­skom su­du za ljud­ska pra­va, oba­ve­zno.
● Če­sto se de­ša­va da Ustav­ni sud na­kon ne­ko­li­ko go­di­na od­lu­či po pod­ni­je­toj ini­ci­ja­ti­vi i utvr­di ne­za­ko­ni­to­sti. Upra­vo je to raz­log što se Ustav­ni sud na­đe i na me­ti kri­ti­ka, i če­sto mu se im­pu­ti­ra da pred­me­te pre­du­go „dr­ži u fi­o­ka­ma“. Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te ta­kve ocje­ne?
– Tač­no da ova­kvih pri­mje­ra, u od­no­su na du­ži­nu od­lu­či­va­nja, ima u prak­si Ustav­nog su­da, ali je broj tih pred­me­ta za­ne­mar­ljiv u od­no­su na uku­pan broj pred­me­ta o ko­ji­ma Ustav­ni sud od­lu­ču­je po svim nad­le­žno­sti­ma. Tre­ba ima­ti u vi­du spe­ci­fič­nost po­stu­pa­ka ko­ji se spro­vo­de pred Ustav­nim su­dom. Ustav­no­sud­ski spo­ro­vi su slo­že­ni, dej­stvo od­lu­ka od­no­si se na ve­li­ki broj su­bje­ka­ta, a če­sto ima­ju zna­čaj­ne prav­ne, ma­te­ri­jal­ne ili dru­ge im­pli­ka­ci­je i za­to je po­treb­no vri­je­me ka­ko bi se ova­kvi pred­me­ti kva­li­tet­no ri­je­ši­li. Osim to­ga, Ustav­ni sud je, sa­gla­sno Usta­vu, po­sled­nja in­stan­ca pro­tiv či­jih od­lu­ka se u Cr­noj Go­ri ne mo­že iz­ja­vi­ti bi­lo ko­je prav­no sred­stvo, pa br­zi­na do­no­še­nja od­lu­ka ne tre­ba da bu­de naj­va­žni­ji kri­te­ri­jum u od­lu­či­va­nju Ustav­nog su­da. Da­kle, iz sve­ga pro­is­ti­če da ar­ši­ni za mje­re­nje ažur­no­sti Ustav­nog su­da ne mo­gu bi­ti isto­vjet­ni sa kri­te­ri­ju­mi­ma br­zi­ne od­lu­či­va­nja pred re­dov­nim su­do­vi­ma.
● Da li sma­tra­te da po­rast bro­ja pod­ne­se­nih ustav­nih žal­bi upo­zo­ra­va na ugro­že­nost ljud­skih pra­va u Cr­noj Go­ri?
– Mi­šlje­nja sam da tre­ba vr­lo opre­zno iz­vo­di­ti ko­nač­ne za­ključ­ke u od­no­su na ugro­že­nost ljud­skih pra­va u Cr­noj Go­ri na osno­vu kri­te­ri­ju­ma bro­ja pod­ni­je­tih ustav­nih žal­bi, ima­ju­ći u vi­du da Za­kon o Ustav­nom su­du pro­pi­su­je da sva­ko li­ce (ako sma­tra da mu je po­vri­je­đe­no ljud­sko pra­vo ili slo­bo­da za­jam­če­no Usta­vom, po­je­di­nač­nim ak­tom, rad­njom ili ne­po­stu­pa­njem dr­žav­nog or­ga­na ili dru­gog su­bjek­ta ko­ji vr­ši jav­na ovla­šće­nja), na­kon is­cr­plje­nih dje­lo­tvor­nih prav­nih sred­sta­va mo­že pod­ni­je­ti ustav­nu žal­bu. Tre­ba na­gla­si­ti da vi­še od po­lo­vi­ne od ukup­nog bro­ja pod­ni­je­tih ustav­nih žal­bi o ko­ji­ma je sud od­lu­či­vao u pret­hod­ne dvi­je go­di­ne, ni­je­su is­pu­nja­va­le ni pro­ce­sne pret­po­stav­ke za nji­ho­vo pod­no­še­nje, zbog če­ga su, sa­gla­sno sa Usta­vom i za­ko­nom, od­ba­če­ne.
Po­ve­ća­nje bro­ja pod­ni­je­tih ustav­nih žal­bi mo­že se tu­ma­či­ti i kao znak ra­sta po­vje­re­nja u Ustav­ni sud kao in­sti­tu­ci­ju. Ipak, za­šti­ta ljud­skih pra­va i slo­bo­da ni­je sa­mo oba­ve­za Ustav­nog su­da. Kao što zna­te, po­red Ustav­nog su­da, za­šti­ti ljud­skih pra­va do­pri­no­se svi su­bjek­ti uklju­če­ni u si­stem nji­ho­ve za­šti­te, od­no­sno su­do­vi, or­ga­ni upra­ve, Za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da...
● Od­lu­ke Ustav­nog su­da ko­ji­ma se utvr­di ne­za­ko­ni­tost ne­kog ak­ta, a zbog ko­jeg su gra­đa­ni ili bu­džet trpjeli šte­te, ne is­pra­vlja­ju to sta­nje. Da li sma­tra­te da je bi­lo ta­kvih slu­ča­je­va u ko­ji­ma je Ustav­ni sud od­lu­či­vao, a ko­ji­ma se na­knad­no mo­glo po­za­ba­vi­ti i dr­žav­no tu­ži­la­štvo? Da li mo­že­te re­ći o ko­jim slu­ča­je­vi­ma je ri­ječ?
– Prav­ni si­stem svih ure­đe­nih dr­ža­va, pa ta­ko i Cr­ne Go­re, te­me­lji se, iz­me­đu osta­log, i na ja­snoj po­dje­li nad­le­žno­sti, a u ve­zi kon­kret­nog pi­ta­nja nad­le­žno­sti Ustav­nog su­da i tu­ži­la­štva. Kao što sam već na­ve­la, nad­le­žnost Ustav­nog su­da se is­cr­plju­je u do­no­še­nju od­lu­ke da li je ospo­re­ni prav­ni akt u skla­du s Usta­vom i za­ko­nom. U slu­ča­je­vi­ma utvr­đe­ne ne­u­stav­no­sti, od­no­sno ne­za­ko­ni­to­sti taj prav­ni akt pre­sta­je da va­ži da­nom ob­ja­vlji­va­nja od­lu­ke Ustav­nog su­da u Slu­žbe­nom li­stu Cr­ne Go­re. Da li će iz od­lu­ka Ustav­nog su­da pro­is­te­ći even­tu­al­ne prav­ne po­sle­di­ce za do­no­si­o­ce aka­ta nad­le­žni su dru­gi or­ga­ni, a ne Ustav­ni sud.
Mo­ram is­ta­ći da od­lu­ke Ustav­nog su­da, po pra­vi­lu, spro­vo­de svi or­ga­ni na ko­je se od­no­se, o če­mu svje­do­či či­nje­ni­ca da je Ustav­ni sud, sa­gla­sno Usta­vu, sa­mo u dva slu­ča­ja (1993. i 1994. go­di­ne) tra­žio iz­vr­še­nje od­lu­ka su­da.
● Da li je tač­no da Ustav­ni sud u pret­hod­nom sa­zi­vu ni­je po slu­žbe­noj du­žno­sti po­kre­nuo ni­je­dan po­stu­pak ocje­ne ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti bi­lo kog pro­pi­sa? Po­ka­zu­je li to da Ustav­ni sud ne­do­volj­no vr­ši osnov­nu funk­ci­ju za­šti­te ustav­no­sti jer po­stu­pa sa­mo na ini­ci­ja­ti­vu ili pred­log dru­gih li­ca?
– Tač­no je da Ustav­ni sud na­ve­de­no ovla­šće­nje ni­je ko­ri­stio ni­ti u ovom ni­ti u pret­hod­nom sa­sta­vu, ali se ne sla­žem sa ocje­nom da je to po­ka­za­telj ne­do­volj­nog ra­da su­da u ostva­ri­va­nju za­šti­te ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti. Na­i­me, u stro­go prav­nom smi­slu, ne bi se mo­glo pri­hva­ti­ti ovla­šće­nje Ustav­nog su­da da sa­mo­stal­no po­kre­će po­stu­pak nor­ma­tiv­ne kon­tro­le. Ovo iz raz­lo­ga što se ti­me ne sa­mo pre­ju­di­ci­ra nje­go­va ko­nač­na od­lu­ka, ve­ći i za­to što se ex officio po­kre­ta­nje po­stup­ka pro­ti­vi prav­nom na­če­lu da ne­ma su­đe­nja bez tu­žbe, od­no­sno pra­vi­lu da ni­ko ne mo­že bi­ti su­di­ja u svo­joj stva­ri. Po­kre­ta­nje ex of­fi­cio po­stu­pa­ka u ustav­noj sud­skoj prak­si evrop­skih dr­ža­va je ve­o­ma ri­je­dak iz­u­ze­tak ko­ji se mo­že na­ći u upo­red­nom ustav­nom pra­vu, ali je ogra­ni­če­no sa­mo na slu­ča­je­ve ka­da se nor­ma­tiv­na kon­tro­la ja­vlja kao pret­hod­no pi­ta­nje za re­ša­va­nje ne­kog dru­gog ustav­nog spo­ra.
Osim to­ga, ex of­fi­cio po­kre­ta­nje po­stup­ka no­si sa so­bom ri­zik ve­li­ke kon­cen­tra­ci­je mo­ći u po­sje­du Ustav­nog su­da ko­ji je u po­zi­ci­ji da „bi­ra“ za­ko­ne i dru­ge pro­pi­se ko­je će pod­vrg­nu­ti ustav­noj kon­tro­li. Ti­me se sva­ka­ko pre­ma­šu­je nje­go­va ulo­ga „ne­ga­tiv­nog za­ko­no­dav­ca“. U svo­joj do­sa­da­šnjoj prak­si Ustav­ni sud je s raz­lo­gom bio ve­o­ma uz­dr­žan u ko­ri­šće­nju ovog ovla­šće­nja. Po­stu­pa­ju­ći u skla­du s te­o­ri­jom sa­mo­o­gra­ni­če­nja Ustav­ni sud upra­vo osi­gu­ra­va da vr­še­nje naj­vi­ših dr­žav­nih funk­ci­ja bu­de u skla­du sa ustav­nim prin­ci­pom po­dje­le vla­sti.
A.T.

Sa­gle­da­ti sve okol­no­sti
● Ka­ko ob­ja­šnja­va­te či­nje­ni­cu da je Ustav­nom su­du, na pri­mjer, tre­ba­lo pet go­di­na da do­ne­se od­lu­ku o ne­u­stav­no­sti sa­mo jed­nog čla­na Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku ko­ji je pro­pi­si­vao mo­guć­nost po­li­ci­ji da pri­ba­vlja tzv. li­stin­ge bez na­red­be su­da?
– U kon­kret­nom slu­ča­ju tre­ba sa­gle­da­ti sve okol­no­sti od­lu­či­va­nja Ustav­nog su­da. Na­i­me, u tom pe­ri­o­du se mi­je­nja­la i do­ma­ća i me­đu­na­rod­na re­gu­la­ti­va u toj obla­sti, a i sud­ska prak­sa Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va. U pe­ri­o­du ka­da je us­po­sta­vljan me­đu­na­rod­ni stan­dard u od­no­su ovla­šće­nja dr­žav­nog or­ga­na sa jed­ne stra­ne i pra­va na pri­vat­nost po­je­din­ca sa dru­ge stra­ne, Ustav­ni sud se i sam na­šao pred do­no­še­njem slo­že­ne od­lu­ke.

Odgovorno obavljaju funkciju sudije
● Da li uti­sku ne­za­vi­sno­sti su­di­ja Ustav­nog su­da do­pri­no­si prak­sa da se na tu du­žnost ne­ri­jet­ko bi­ra­ju di­rekt­no iz po­sla­nič­kih, mi­ni­star­skih ili dru­gih funk­ci­ja na ko­je su go­di­na­ma za­stu­pa­li is­klju­či­vo par­tij­ske in­te­re­se?
– Po­stu­pak iz­bo­ra su­di­ja Ustav­nog su­da je ta­kav da se su­di­je bi­ra­ju na osno­vu jav­nog ogla­sa i o nji­ho­vom iz­bo­ru se od­lu­ču­je kva­li­fi­ko­va­nom dvo­tre­ćin­skom ve­ći­nom u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re. Pod­sje­ćam da je upra­vo Za­ko­nom o Ustav­nom su­du pro­pi­sa­no da su­di­ja ne smi­je uče­stvo­va­ti u po­li­tič­kim ak­tiv­no­sti­ma ni­ti jav­no is­po­lja­va­ti svo­ja po­li­tič­ka uvje­re­nja. Iako se ge­ne­ral­no mo­že po­sta­vi­ti pi­ta­nje per­cep­ci­je ne­za­vi­sno­sti su­di­ja ve­za­no za funk­ci­je ko­je su ne­ki od njih oba­vlja­lje pri­je iz­bo­ra za su­di­ju, na­gla­ša­vam da su­di­je Ustav­nog su­da svo­ju su­dij­sku funk­ci­ju oba­vlja od­go­vor­no i pro­fe­si­o­nal­no u skla­du s Usta­vom i Za­ko­nom o Ustav­nom su­du.