Ter­mo­e­lek­tra­na (TE) Plje­vlja je­di­ni je iz­vor emi­si­ja ga­so­va sa efek­ti­ma sta­kle­ne ba­šte (GHG), a zbog za­star­je­le i pr­lja­ve teh­no­lo­gi­je pri­je­ti joj za­tva­ra­nje do 2023. go­di­ne, kon­sta­to­va­no je u no­voj na­ci­o­nal­noj stra­te­gi­ji o obla­sti kli­mat­skih pro­mje­na. Ka­ko je na­ve­de­no u do­ku­men­tu ko­ji je Vla­da usvo­ji­la na po­sled­njoj sjed­ni­ci, opre­ma TE Plje­vlja 2023. bi­će sta­ra 43 go­di­ne, pa bi zbog nje­ne za­star­je­lo­sti i sku­pih teh­no­lo­gi­ja za ob­ra­du dim­nih ga­so­va mo­gao bi­ti pri­mi­je­njen sce­na­rio nje­nog ga­še­nja.
U iz­vje­šta­ju se upo­zo­ra­va da rad TE od­li­ku­je stal­na pro­iz­vod­nja elek­trič­ne ener­gi­je to­kom go­di­ne, te da nje­na pro­iz­vod­nja ne za­vi­si od sto­pe ra­sta BDP-a.
– Me­đu­tim, bu­du­ći da je kraj nje­ne eks­plo­a­ta­ci­je re­la­tiv­no bli­zu (po­če­la je sa ra­dom 1982. go­di­ne), a sve ve­ći za­htje­vi u po­gle­du za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne uzro­ku­ju ne­si­gur­nost nje­nog bu­du­ćeg ra­da. S ob­zi­rom na sa­da­šnje sta­nje, oče­ku­je se da će elek­tra­na ra­di­ti pu­nim ka­pa­ci­te­tom sve do 2018, ka­da po­či­nje ra­di­ti po sle­de­ćem re­ži­mu – 5.000 rad­nih sa­ti to­kom 2019. i 2020. go­di­ne, i 2.500 sa­ti rad­nog vre­me­na od 2021. do 2023. go­di­ne – pi­še u do­ku­men­tu.
Ne­iz­vje­sno je, ka­ko se is­ti­če, šta će se do­go­di­ti na­kon to­ga, jer su u op­ti­ca­ju su tri op­ci­je.
– Po­stro­je­nje će ra­di­ti sa po­la ka­pa­ci­te­ta do 2030. go­di­ne – uklju­če­no u WEM sce­na­rio (sce­na­rio pro­jek­ci­je emi­si­ja „sa po­sto­je­ćim mje­ra­ma“ kao pre­po­ru­ka Stra­te­gi­je raz­vo­ja ener­ge­ti­ke 2030. go­di­ne). Po­stro­je­nje će bi­ti za­tvo­re­no zbog ma­le fi­nan­sij­ske is­pla­ti­vo­sti ula­ga­nja u teh­no­lo­gi­je za ob­ra­du dim­nih ga­so­va, po­treb­nih za do­bi­ja­nje do­zvo­le za rad. Po­stro­je­nje će ra­di­ti pu­nim ka­pa­ci­te­tom do 2030, na­kon ula­ga­nja u teh­no­lo­gi­ju za ob­ra­du dim­nih ga­so­va ka­ko bi se is­pu­ni­li uslo­vi za do­bi­ja­nje po­treb­ne do­zvo­le za rad – na­vo­di se u stra­te­gi­ji.
U stra­te­gi­ji se uka­zu­je da pro­cje­na teh­no­lo­ških po­tre­ba za ubla­ža­va­nje kli­mat­skih pro­mje­na i pri­la­go­đa­va­nje za Cr­nu Go­ru (TNA) pred­sta­vlja ključ­ni do­ku­ment ko­ji de­fi­ni­še pri­o­ri­te­te i po­tre­be ve­za­ne za teh­no­lo­ške ino­va­ci­je, rje­še­nja, zna­nja i is­ku­stva sa glav­nim ci­ljem sma­nje­nja emi­si­je ga­so­va sa efek­ti­ma sta­kle­ne ba­šte, kao i sma­nje­nje ni­voa ra­nji­vo­sti na­ci­o­nal­nog pri­rod­nog i so­ci­o­e­ko­nom­skog si­ste­ma. De­fi­ni­sa­ne su dvi­je gru­pe pri­o­ri­tet­nih sek­to­ra ko­ji se mo­gu gru­pi­sa­ti, kao pod­sek­to­ri pri­o­ri­tet­ni za ubla­ža­va­nje (mi­ti­ga­ci­ju), od­no­sno sma­nje­nje emi­si­ja ga­so­va sa efek­tom sta­kle­ne ba­šte (snab­di­je­va­nje ener­gi­jom, po­tro­šnja ener­gi­je u stam­be­nom i uslu­žnom sek­to­ru, pro­iz­vod­nja alu­mi­ni­ju­ma i drum­ski sa­o­bra­ćaj), i pod­sek­to­ri pri­o­ri­tet­ni za adap­ta­ci­ju, od­no­sno pri­la­go­đa­va­nje kli­mat­skim pro­mje­na­ma (vod­ni re­sur­si, jav­no zdra­vlje, po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte, po­ljo­pri­vred­na pro­iz­vod­nja, obal­no pod­ruč­je i šu­me).
Oče­ku­je se na­gli po­rast emi­si­ja ga­so­va sa efek­ti­ma sta­kle­ne ba­šte 2020. go­di­ne zbog po­čet­ka ra­da no­vog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne ko­ja će kao po­gon­sko go­ri­vo ko­ri­sti­ti ugalj.
Kon­sta­tu­je se da dvi­je tre­ći­ne put­ni­ka u grad­skom pre­vo­zu ko­ri­sti vo­zi­la na ben­zin. Is­ti­ču da je glav­ni cilj pro­mje­na tog sta­nja po­mo­ću uvo­đe­nje hi­brid­nih elek­trič­nih vo­zi­la, po­ve­ća­nje udje­la put­ni­ka ko­ji ko­ri­ste auto­bu­se grad­skog pre­vo­za, umje­re­nog po­ve­ća­nja di­ze­la i LPG vo­zi­la. Kao re­zul­tat kom­bi­no­va­nja na­ve­de­nih mje­ra na kra­ju pro­jek­to­va­nog pe­ri­o­da oče­ku­je se sma­njen udio put­ni­ka ko­ji ko­ri­ste vo­zi­la na ben­zin u grad­skom pre­vo­zu za 23 od­sto, da bi udio pre­ve­ze­nih put­ni­ka auto­bu­si­ma bio po­ve­ćan sa pet na 36 od­sto.A.T.


Do­zvo­li­li tro­va­nje gra­đa­na

Kom­bi­nat alu­mi­ni­ju­ma Pod­go­ri­ca (KAP), To­šče­lik Nik­šić i Ter­mo­e­lek­tra­na Plje­vlja ni­je­su is­po­što­va­li ro­ko­ve pred­vi­đe­ne Za­ko­nom o in­te­gri­sa­nom spre­ča­va­nju i kon­tro­li za­ga­đi­va­nja ži­vot­ne sre­di­ne za pri­ba­vlja­nje in­te­gri­sa­ne do­zvo­le za rad ko­jom se obez­bje­đu­ju kon­tro­la i spre­ča­va­nje za­ga­đi­va­nja ži­vot­ne sre­di­ne. Bez in­te­gri­sa­ne do­zvo­le po za­ko­nu ni­je do­zvo­ljen rad po­stro­je­nja či­je ak­tiv­no­sti mo­gu bi­ti štet­ne po ži­vot­nu sre­di­nu. Me­đu­tim, ovim kom­pa­ni­ja­ma je to bi­lo do­zvo­lje­no i na­kon kraj­njeg ro­ka – 1. ja­nu­a­ra 2015. go­di­ne. Skup­šti­na je u me­đu­vre­me­nu usvo­ji­la iz­mje­ne tog za­ko­na ko­jim je naj­ve­ćim za­ga­đi­va­či­ma u ze­mlji ami­no­va­no ne­kon­tro­li­sa­no tro­va­nje gra­đa­na do 2018. go­di­ne, do ka­da je pro­du­žen rok za pri­ba­vlja­nje in­te­gri­sa­ne do­zvo­le.