-„Po­gi­nuo rad­nik”, „Me­tal­ni stub pao na rad­ni­ka”, „Rad­ni­ca po­gi­nu­la, sed­mo­ro po­vri­je­đe­no”, „Rad­ni­ku slo­mlje­ne no­ge, sin­di­kat kri­vi upra­vu ”, „Po­gi­nuo ra­de­ći u šu­mi”, sa­mo su ne­ki od na­slo­va ko­ji smo mo­gli pro­či­ta­ti u štam­pi od po­čet­ka go­di­ne, a ko­ji po­tvr­đu­ju da su po­gi­bi­je i po­vre­de na ra­du sve če­šće.
Pre­ma po­da­ci­ma nad­le­žnih, od po­čet­ka go­di­ne do sa­da za­bi­lje­že­no je čak se­dam smrt­nih slu­ča­je­va na ra­du, od­no­sno je­dan vi­še ne­go la­ni.
Iz­vje­šta­ji Upra­ve za in­spek­cij­ske po­slo­ve po­ka­zu­ju da je u 2012. se­dam oso­ba po­gi­nu­lo to­kom oba­vlja­nja rad­nih za­da­ta­ka, a u 2013. i 2014. po šest.
Iz Upra­ve za in­spek­cij­ske po­slo­ve ka­za­li su za „Da­n” da su ove go­di­ne smrt­ne po­vre­de na ra­du na­stu­pi­le zbog ne­po­što­va­nja mje­ra za­šti­te i zdra­vlja na ra­du.
– Dra­stič­ni­ji pri­mjer je stra­da­nje za­po­sle­nog pri oba­vlja­nju po­slo­va eks­plo­a­ta­ci­je šu­me, dok se osta­li slu­ča­je­vi od­no­se na pad sa vi­si­ne, stra­da­nje usled eks­plo­zi­je smje­še.... – ka­žu u Upra­vi.
In­spek­to­ri ra­da za oblast za­šti­te i zdra­vlja na ra­du ima­ju oba­ve­zu vr­še­nja uvi­đa­ja usled smrt­nih, te­ških i ko­lek­tiv­nih po­vre­da na ra­du. Na rad­nom mje­stu je u 2015. te­ško po­vri­je­đe­no 18 li­ca.
– Za­po­sle­ni naj­če­šće stra­da­ju u gra­đe­vin­skoj dje­lat­no­sti, ali u od­no­su na uku­pan broj po­vre­da, pro­ce­nat po­vre­đi­va­nja u ovoj dje­lat­no­sti sma­njio se na ne­kih 25 od­sto – ka­žu u Upra­vi.
Sa­go­vor­ni­ci „Da­na” ocje­nju­ju da je glav­ni kri­vac za ne­be­zbjed­no rad­no okru­že­nje dr­ža­va, či­je nad­le­žne slu­žbe mo­ra­ju ima­ti do­volj­no ka­pa­ci­te­ta i upor­no­sti da se iz­bo­re sa po­slo­dav­ci­ma ko­ji ne obez­bje­đu­ju ade­kvat­nu za­šti­tu na ra­du. Pre­ma ri­je­či­ma Alek­se Ma­ro­je­vi­ća iz Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta (USS), Cr­na Go­ra ima do­bar Za­kon o za­šti­ti na ra­du, ali tre­ba da ga pri­mi­je­ni.
– Za­kon je usa­gla­šen sa evrop­skim stan­dar­di­ma i do­bar je, ali na­ša dr­ža­va ne obez­bje­đu­je pri­mje­nu. In­spek­ci­je mo­ra­ju bi­ti stro­že pre­ma po­slo­dav­ci­ma ko­ji ne po­štu­ju stan­dar­de za­šti­te na ra­du. Po­je­di­ni vla­sni­ci ka­pi­ta­la su u pot­pu­no­sti po­šte­đe­ni kon­tro­la, oni mo­gu da ra­de šta ho­će i ka­ko ho­će, jer ih in­spek­ci­je ne di­ra­ju. To ta­ko ne mo­že. Ne mo­že­mo pu­ni­ti dže­po­ve po­slo­dav­ci­ma ko­ji iz­ra­blju­ju rad­ni­ke do po­sled­njeg ato­ma sna­ge, a ka­da se tom rad­ni­ku ne­što de­si ni­ko ne sno­si od­go­vor­nost – upo­zo­rio je u iz­ja­vi za „Dan” Ma­ro­je­vić.
Ona ka­že da se po­vre­de i ne­sreć­ni slu­ča­je­vi de­ša­va­ju svu­da u svi­je­tu, ali da se uvi­jek mo­ra ra­di­ti na stva­ra­nju što bez­bjed­ni­jeg okru­že­nja za rad­ni­ke.
– Dr­ža­va je ta ko­ja mo­ra da obez­bi­je­di pri­mje­nu za­ko­na, ako to ne ura­di on­da je ona kri­va zbog ne­po­što­va­nja prav­nih aka­ta, a to po­vla­či i od­go­vor­nost za smrt lju­di. Ne mo­že ni­jed­na stvar bi­ti sku­plja od čo­vje­ko­vog ži­vo­ta i ne­ma tog po­slo­dav­ca ko­ji mo­že na­ći oprav­da­nje za to što ni­je stvo­rio bez­bjed­no rad­no okru­že­nje rad­ni­ku – is­ti­če Ma­ro­je­vić.
Pred­sjed­nik Rad­nič­ke par­ti­je Jan­ko Vu­či­nić ocje­nju­je da bi sta­ti­sti­ka o stra­da­nju rad­ni­ka bi­la još go­ra da Cr­na Go­ra ima raz­vi­je­ni­ju pri­vre­du.
– Ka­da mi u jed­nom si­ste­mu u ko­jem in­du­stri­ja sko­ro i ne funk­ci­o­ni­še ima­mo sko­ro sva­kog mje­se­ca jed­nu po­gi­bi­ju na rad­nom mje­stu, šta bi se tek de­ša­va­lo da nam vi­še fa­bri­ka ra­di. Po­je­di­ni po­slo­dav­ci sma­nju­ju broj za­po­sle­nih i sav po­sao pre­ba­cu­je se na ma­li broj lju­di ko­ji ra­de do iz­ne­mo­glo­sti, pa se de­ša­va bu­du te­ško po­vri­je­đe­ni ili čak da po­gi­nu. Dr­ža­va mo­ra da re­a­gu­je, jer ovo po­sta­je ne­pod­no­šlji­vo. Za In­spek­ci­ju je do­volj­no da rad­nik no­si šlem na gra­di­li­štu ka­da do­đu i to je sve – iz­ja­vio je za „Dan” Vu­či­nić.
Za­kon o za­šti­ti na ra­du pro­pi­su­je sa­mo nov­ča­ne ka­zne za slu­ča­je­ve kr­še­nja tog ak­ta, a one se kre­ću od 500 do 15.000 eura. In­spek­to­ri za­šti­te na ra­du ka­žnja­va­ju po­slo­dav­ce u skla­du sa tim za­ko­nom, dok po­li­ci­ja i tu­ži­la­štvo na­kon uvi­đa­ja utvr­đu­ju osnov za even­tu­al­nu kri­vič­nu od­go­vor­nost.
M.S.


Od­su­stvo sank­ci­ja

Član Od­bo­ra za rad, zdrav­stvo i so­ci­jal­no sta­ra­nje, po­sla­nik Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re Sr­đan Pe­rić, ka­že da se si­ste­mom za­šti­te na ra­du ni­ka­ko ne mo­že po­hva­li­ti.
– Ne­ću re­ći ni­šta no­vo ako ka­žem da pra­va rad­ni­ka ni­su za­šti­će­na. Bla­ge ka­zne, a u od­re­đe­nim slu­ča­je­vi­ma i od­su­stvo ade­kvat­nih sank­ci­ja pre­ma od­go­vor­nim li­ci­ma u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da do­đe do po­vre­de ili smr­ti rad­ni­ka, za­pra­vo kre­i­ra­ju am­bi­jent u ko­jem je za­šti­ta na ra­du na ne­za­do­vo­lja­va­ju­ćem ni­vou. Du­go­roč­no rje­še­nje su če­šće in­spek­ci­je i do­sled­na pri­mje­na za­ko­na ko­ji šti­te pra­va rad­ni­ka. Dok to ne po­sta­ne prak­sa, ne­će­mo ima­ti bo­lju si­tu­a­ci­ju od ove ko­ju sa­da ima­mo – oci­je­nio je za „Dan” Pe­rić.


Ka­zne do 15.000 eura

Za­kon o za­šti­ti na ra­du pro­pi­su­je ka­zne do 15.000 eura uko­li­ko po­slo­da­vac ne obez­bi­je­di ade­kvat­ne uslo­ve ra­da, ne iz­ra­di plan mje­ra za­šti­te, ne do­ne­se akt o pro­cje­ni ri­zi­ka za sva rad­na mje­sta, ne obez­bi­je­di da sva­ko li­ce ko­je se po bi­lo kom osno­vu na­la­zi u rad­noj pro­sto­ri­ji ili na gra­di­li­štu bu­de upo­zo­re­no na opa­sna mje­sta ili na štet­no­sti po zdra­vlje ko­je se ja­vlja­ju u teh­no­lo­škom pro­ce­su, na mje­re bez­bjed­no­sti ko­je mo­ra da pri­mi­je­ni i ne usmje­ri ga na bez­bjed­ne zo­ne za kre­ta­nje. Ka­zne su pla­ni­ra­ne i u slu­ča­je­vi­ma ka­da ni­je­su obez­bi­je­đe­ni zdrav­stve­ni pre­gle­di za za­po­sle­ne.