Epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je upozorio je da vi­so­ki funk­ci­o­ne­ri sa­da­šnje vla­sti Sve­to­zar Ma­ro­vić (predsjednik Savjeta DPS-a) i Du­ško Mar­ko­vić (potpredsjednik Vlade) ne pre­za­ju da „bez­oč­no ob­ma­nu jav­nost la­žnom tvrd­njom da se imo­vi­na Cr­kve u Cr­noj Go­ri vo­di u ka­ta­star­skim knji­ga­ma dru­ge dr­ža­ve”. Ob­ja­šnja­va­ju­ći ka­kvo je sa­da­šnje sta­nje vjer­skih pra­va i slo­bo­da i ko­li­ko je vlast za­in­te­re­so­va­na da se ovom va­žnom pi­ta­nju dr­žav­nič­ki od­go­vor­no po­sve­ti, vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je ka­že da o to­me svje­do­či i či­nje­ni­ca da Ma­ro­vić i Mar­ko­vić ne pre­za­ju da bez­oč­no ob­ma­nu jav­nost.
– Isti­na je ovo: sva je sa­da­šnja cr­kve­na imo­vi­na Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske i osta­lih epar­hi­ja SPC u Cr­noj Go­ri za­ve­de­na u ka­ta­stru Cr­ne Go­re. Pre­ma to­me, zbog ta­kvih iz­ja­va, ma­ni­pu­lant­skih, zlob­nih i la­žnih, ne­ko bi mo­rao da od­go­va­ra po za­ko­nu, ako za­kon va­ži i za po­me­nu­tu go­spo­du – za­klju­ču­je epi­skop Jo­a­ni­ki­je.
Joanikije oci­je­nio je da na­crt za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti ugro­ža­va ustav­no na­če­lo o odvo­je­no­sti cr­kve i dr­ža­ve. On je upo­zo­rio da rad­na ver­zi­ja ver­zi­ja pro­pi­sa obez­bje­đu­je po­zi­ci­ju dr­ža­vi da se mi­je­ša u unu­tra­šnje po­slo­ve i or­ga­ni­za­ci­ju Cr­kve, što ka­rak­te­ri­še po­je­di­ne mo­nar­hi­je i dr­žav­ne cr­kve, a ne gra­đan­ske dr­ža­ve.
U autor­skom tek­stu ob­ja­vlje­nom na saj­tu Epar­hi­je bu­di­mljan­sko-nik­šić­ke Jo­a­ni­ki­je is­ti­če da je oči­gled­na na­mje­ra za­ko­no­pi­sca da Cr­kvu pot­či­ni dr­ža­vi, da na ta­kav na­čin stro­go ogra­ni­či vjer­ske slo­bo­de uz mo­guć­nost ra­znih zlo­u­po­tre­ba, sve do uki­da­nja vjer­skih slo­bo­da uko­li­ko to bu­de in­te­res vla­sti.
– Vlast Cr­ne Go­re, ko­ja je sta­la iza tek­sta ovog na­cr­ta, ne po­štu­je ste­če­na pra­va, ugled, isto­rij­sku i dr­ža­vo­tvor­nu ulo­gu tra­di­ci­o­nal­nih cr­ka­va i vjer­skih za­jed­ni­ca ko­je u njoj dje­lu­ju vje­ko­vi­ma. To se na­ro­či­to vi­di po to­me što za nji­ho­vu re­gi­stra­ci­ju pro­pi­su­je po­ni­ža­va­ju­će i ne­pri­hva­tlji­ve uslo­ve do­vo­de­ći ih u po­lo­žaj onih vjer­skih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je se tek osni­va­ju, i to ako im se dr­ža­va smi­lu­je – ka­že Jo­a­ni­ki­je.
On tvr­di da je po­se­ban pro­blem to što vlast na­mje­ra­va da ovim za­ko­nom odu­zme hra­mo­ve, ima­nja i dru­gu imo­vi­nu Cr­kvi, umje­sto da joj vra­ti ono što joj je ra­ni­je ne­pra­ved­no ote­to.
– Cr­kva ni­kad ni­či­ju imo­vi­nu ni­je oti­ma­la, kon­ti­nu­i­tet na­šeg vla­sni­štva i po­sje­do­va­nja nad pra­vo­slav­nim hra­mo­vi­ma ni­ko, pa ni oku­pa­to­ri, ni­je do­vo­dio u pi­ta­nje, osim sa­da­šnje vla­sti Cr­ne Go­re – upo­zo­rio je Jo­a­ni­ki­je.
Osvr­ću­ći se na uslo­ve za vo­đe­nje di­ja­lo­ga o po­nu­đe­nom na­cr­tu za­ko­na, vla­di­ka pod­sje­ća da je Cr­kva bez­broj pu­ta tra­ži­la i pred­la­ga­la di­ja­log sa dr­ža­vom u ci­lju obo­stra­no pri­hva­tlji­vog za­kon­skog re­gu­li­sa­nja me­đu­sob­nih od­no­sa i za­šti­te vjer­skih slo­bo­da.
– Ko­li­ko vlast sa­da ima di­ja­lo­ško-de­mo­krat­skog ka­pa­ci­te­ta – a na­ma pri­go­va­ra da ga ne­ma­mo – mo­že po­ka­za­ti ti­me što će sa du­žnim uva­ža­va­njem od­go­vo­ri­ti na se­dam­de­set stra­ni­ca na­ših prav­no ute­me­lje­nih ko­men­ta­ra i pri­mjed­bi na pred­lo­že­ni na­crt ko­je smo im bla­go­vre­me­no do­sta­vi­li i na si­ja­set pi­sa­nih pri­mjed­bi do­sta­vlje­nih od stra­ne gra­đa­na. Ne­ka uva­ži vi­še de­se­ti­na hi­lja­da lju­di ove ze­mlje ko­ji su uz oprav­da­nu ar­gu­men­ta­ci­ju, pu­tem pe­ti­ci­je, za­tra­ži­li da se re­če­ni zlo­na­mjer­no sa­sta­vlje­ni i prav­no ne­u­po­tre­blji­vi na­crt po­vu­če - po­ru­ču­je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
On is­ti­če da je na­rod ja­sno i pra­vil­no za­klju­čio da je Mi­raš De­de­ić (čel­nik tzv. CPC) pre­va­rant ko­ga vlast go­di­na­ma ko­ri­sti kao svo­je sred­stvo pro­tiv Cr­kve. Gra­đa­ni su na pret­hod­ne tri jav­ne ras­pra­ve o na­cr­tu za­ko­na ne­go­do­va­li zbog do­la­ska De­de­i­ća.
– Na­rod je re­vol­ti­ra­no re­a­go­vao pro­tiv or­ga­ni­zo­va­ne ob­ma­ne i la­žne man­ti­je, a ne pro­tiv gra­đa­ni­na Mi­ra­ša De­de­i­ća. Za­to ga, uz sve ogor­če­nje zbog ob­ma­ne, ni­ko ni­je pr­stom ta­kao, što je znak na­rod­ne pri­bra­no­sti i od­go­vor­no­sti – uvje­ra­va Jo­a­ni­ki­je.
R.D.


Ogra­de, oklo­pi i pen­dre­ci

Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je ka­že da bi bi­lo nor­mal­no da vlast, umje­sto što op­tu­žu­je na­rod zbog svog vi­še­stru­kog pro­ma­ša­ja, sa­gle­da gre­ške ko­je sa­ma či­ni i svo­ju od­go­vor­nost za ne­u­spje­he jav­nih ras­pra­va o prav­nom ne­do­no­šče­tu ko­je je smi­je­šno na­zva­ti na­cr­tom.
– Ne trep­nuv­ši, vlast je bez­oč­no li­ši­la oku­plje­ni na­rod osnov­nog gra­đan­skog pra­va – uče­šća u jav­noj ras­pra­vi, dok je De­de­i­ću omo­gu­će­no eks­klu­ziv­no pra­vo da se ko­ri­sti taj­nim pro­la­zom do sa­le Vla­de gdje se odr­ža­va ras­pra­va i da se još jed­nom uz asi­sten­ci­ju vla­sti la­žno pred­sta­vi kao sve­šte­no li­ce – ob­ja­šnja­va Jo­a­ni­ki­je.
On is­ti­če da za vlast na jav­noj ras­pra­vi ima po­želj­nih i ne­po­želj­nih gra­đa­na Cr­ne Go­re, te da su ve­ći­na ne­po­želj­ni.
– Ogra­de, oklo­pi, pen­dre­ci, li­si­ce, la­žne man­ti­je i taj­ni pro­la­zi glav­ni su re­kvi­zi­ti vla­sti kad se sa njom raz­go­va­ra o vjer­skoj slo­bo­di. Isto kao i 1945. go­di­ne – ka­že vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.


Ći­vot pam­ti ve­li­ka stra­da­nja

Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je ka­zao je na Ce­ti­nju uoči pra­zni­ka Ma­le Go­spo­ji­ne da je cr­kva Hri­sto­va po svo­joj pri­ro­di vi­še­vje­kov­na usta­no­va, a jed­no od nje­nih naj­bit­ni­jih svoj­sta­va je pam­će­nje. Is­ta­kao je da je to cr­kva ko­joj i mi pri­pa­da­mo i da je ona iz­nje­dri­la i ći­vot Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, a u njoj se ču­va ru­ka Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja i če­sti­ca Ča­snog kr­sta Hri­sto­vo­ga.
Po­vo­dom ro­žde­stva Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce – Ma­le Go­spo­ji­ne, sla­ve ce­tinj­skih hra­mo­va, mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je slu­žio je sa sve­šten­stvom ve­li­ko ve­čer­nje u Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru.
Na­kon bo­go­slu­že­nja, u ma­na­stir­skoj por­ti pri­re­đe­na je sve­ča­na aka­de­mi­ja po­sve­će­na pra­zni­ku Ma­le Go­spo­ji­ne i ju­bi­le­ju – 530 go­di­na od osni­va­nja Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, a ujed­no je obi­lje­že­na i sto­go­di­šnji­ca Pr­vog svjet­skog ra­ta i 103 go­di­ne od oslo­bo­đe­nja Ko­so­va i Me­to­hi­je.
– Ovaj ći­vot, ovaj apo­stol­ski tron ce­tinj­ski po­seb­no pam­ti sve ono što se do­ga­đa­lo u Cr­noj Go­ri. Ni­šta se ve­li­ko i sve­to bez nje­ga i mi­mo nje­ga ni­je do­ga­đa­lo, na­ro­či­to ne u ovih po­sled­njih 530 go­di­na – re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
Is­ta­kao je da taj ći­vot pam­ti i ve­li­ka stra­da­nja me­đu ko­ji­ma i stra­da­nja ka­lu­đe­ra, ali i ve­li­ke pod­vi­ge po­put onog u vri­je­me kra­lja i go­spo­da­ra Cr­ne Go­re Ni­ko­le I Pe­tro­vi­ća.
– Sa­gla­san him­ni „Ona­mo, na­mo”, osje­tiv­ši zov vje­ko­va i svo­jih pre­da­ka, zov pre­sto­ni­ce svog pre­tka Bo­di­na Vo­ji­sla­vlje­vi­ća ko­ji je sto­lo­vao u Pri­zre­nu, kralj Ni­ko­la je kre­nuo da od tur­sko­ga jar­ma oslo­bo­di Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, slav­ne De­ča­ne i Peć­ku pa­tri­jar­ši­ju – ka­že mi­tro­po­lit.
Pod­sje­tio je da su pri­je ne­ko­li­ko go­di­na u ći­vo­tu Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, na­đe­ni klju­če­vi Pri­zre­na i Peć­ke pa­tri­jar­ši­je, ko­je je kralj Ni­ko­la pre­dao mi­tro­pi­li­tu Ga­vri­lu Do­ži­ću.
– Na hi­lja­de cr­no­gor­skih vi­te­zo­va kr­vlju je pla­ti­lo slo­bo­du Ko­so­va i Me­to­hi­je – na­gla­sio je Am­fi­lo­hi­je.
Po­ru­čio je da se na ovaj pra­znik tre­ba pri­sje­ti­ti i po­to­ma­ka tih oslo­bo­di­la­ca ko­ji su sve do na­šeg vre­me­na ži­vje­li po či­ta­voj Me­to­hi­ji, a ko­ji su od 1999. go­di­ne, pa i ra­ni­je, pod stra­ho­vi­tim pri­ti­skom po­če­li da bje­že. Mi­tro­po­lit je pod­sje­tio i da su do­mo­vi tih lju­di sa­da ma­hom spa­lje­ni, cr­kve su ra­zo­re­ne, a na sto­ti­ne ih je prog­na­no i po­bi­je­no.
– U ovom isto­rij­skom tre­nut­ku mo­ram da po­me­nem da­na­šnju cr­no­gor­sku vlast ko­ja je na­sli­je­di­la kra­lja Ni­ko­lu i Jan­ka Vu­ko­ti­ća, a ko­ja je evo sa­da pri­zna­la gra­ni­ce te no­vo­kom­po­no­va­ne dr­ža­ve zva­ne Ko­so­vo – re­kao je mi­tro­po­lit.
Na­gla­sio je da svi dru­gi mo­gu da za­bo­ra­vlja­ju, ali da će cr­kva bo­ži­ja i ći­vot Sve­to­ga Pe­tra Ce­tinj­skog pam­ti­ti i kra­lja Ni­ko­lu i oslo­bo­di­o­ce Ko­so­va i Me­to­hi­je, kao i po­sle­di­ce i stra­dal­ni­ke svih eg­zo­du­sa i svih ra­to­va.
- Pam­ti­mo i pam­ti­će­mo. Ka­ko je bi­lo, ta­ko i je­ste, i ta­ko će bi­ti do­kle bu­de ovo­ga ći­vo­ta, a bi­će ga, uvje­ren sam, do kra­ja svi­je­ta i vi­je­ka – za­klju­čio je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je. Z.P.