Kamate na javni dug poješće skoro dvije trećine rasta BDP-a u Crnoj Gori u periodu od 2019. do 2022. godine, upozorili su iz konsultantske kuće Fideliti konsalting.

Istakli su da je u periodu od 2019. do 2022. godine projektovano povećanje BDP-a za 654 miliona eura, dok će u istom tom periodu država, odnosno građani, morati da plate 402 miliona eura kamate na ukupan javni dug.️

– Čak 61,5 odsto ukupnog rasta BDP-a otići će na kamate. Dakle, kako je BDP samo statistička kategorija i pomenuti rast od 654 miliona eura ne predstavlja realni novac, utoliko je zlokobniji podatak da 61,5 odsto tog rasta iznose kamate, koje su zapravo pravi novac koji će se odliti (u najvećoj mjeri) iz Crne Gore – zaključili su iz konsultantske kuće. Osvrnuli su se i na Smjernice fiskalne i makroekonomske politike za period 2019–2022, dokument koji je Vlada na svojoj sjednici usvojila prije nekoliko dana.

– Pomenuti dokument obiluje dirljivim definicijama ekonomske sreće. Naime, čitalac se uporno, skoro pa tantrički ciljano indoktrinira definicijama tipa fiskalna disciplina, primarni suficit uz neizostavno pominjanje nesrećnog platnog bilansa. Doduše, tu i tamo se omakne poneka lako pamtljiva nota u vidu skorašnjeg dostizanja EU prosjeka uz nekorenspodirajuće mega nisko povećanje plata i penzija – navode predstavnici Fideliti konsaltinga.

Istakli su da taj dokument zapravo „predstavlja efikasan nastavak niza vrlo dosadnih ali smišljeno taktičnih analiza, koje za krajnji cilj imaju samo jedno – neograničeno recikliranje nade u bolje sjutra koje, znaju to i autori ovog finansijskog Don Kihota, nikad, nikad neće doći”.

U dokumentu Smjernice fiskalne i makroekonomske politike za period 2019–2022. navedeno je da se u 2020. godini projektuje rast izvornih prihoda budžeta do nivoa od 1.931,53 miliona eura, odnosno 38,65 odsto BDP-a.

– Budžetski izdaci (ne uključujući obaveze po osnovu otplate duga) iznosiće 1.931,40 miliona eura ili 38,54 odsto BDP-a. Projektovano smanjenje budžetskih rashoda u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu u iznosu od 45,20 miliona eura posljedica je, prije svega, smanjenja izdataka u kapitalnom budžetu, prvenstveno zbog završetka planiranih aktivnosti na izvođenju radova na projektu auto-puta Bar–Boljare, prioritetnoj dionici Smokovac–Uvač–Mateševo – navode autori fiskalnih smjernica.

Vl.O.

---

Računaju na rast prihoda od ekonomskog državljanstva
U dokumentu Smjernice fiskalne i makroekonomske politike za period 2019–2022. piše da tekuća budžetska potrošnja bilježi rast sa nivoa od 1.698,20 miliona u 2020, u 2021. godini 1.714,62 miliona, do nivoa od 1.732,25 miliona eura u 2022. godini.

– U narednom srednjoročnom periodu, koji obuhvata budžetski ciklus za period 2020–2022. godine, izvorni prihodi će nominalno rasti u odnosu na 2019. godinu. Najznačajniji rast izvornih prihoda očekuje se u 2020. godini gdje će se u odnosu na 2019. godinu zabilježiti rast u iznosu od 97,50 miliona eura. Navedeni rast uzrokovan je očekivanim rastom ekonomske aktivnosti i efektima kratkoročnog karaktera povezanim sa implementacijom projekta "Ekonomskog državljanstva" i ubiranja koncesione naknade od davanja Aerodroma Crne Gore na dugoročno korišćenje. U 2021. godini nominalni iznos izvornih prihoda procjenjuje se na iznos od 1.919,32 miliona eura, dok se u 2022. godini projektuje dalji rast izvornih prihoda na iznos od 1.940,35 miliona eura usljed rasta ekonomske aktivnosti – piše u dokumentu Vlade.